Grinč je došao po svoje

Za „Vreme“ iz Bona

Kada je američki pripovedač za decu Teodor Sus Gajzel 1957. objavio knjigu Kako je Grinč ukrao Božić, sve ovo što nam se dešava nisu mogli da zamisle ni najsmeliji futurolozi. Ni da će svet postati globalno selo, niti da će zeleni antiheroj do većine dece stići kroz nekoliko ekranizacija i postati rutina u pretpraznične dane. Na Netfliksovim listama gledanosti se film sa Džimom Kerijem (2000) opet nalazi u vrhu gledanosti.

Biće ovo, u eri globalizacije, prvi božićni i novogodišnji praznici bez sveprisutnog mirisa cimeta i karanfilića iz kuvanog vina, bez panoramskih točkova i vašara sa rukotvorinama, bez masovnih dočeka na trgovima i prasića na ražnju. Doduše, i dalje postoji bojazan da će sa svake radio-stanice slušaoce vrebati Kris Rija sa Driving Home for Christmas.

Ovaj Božić nije ukrao Grinč, nego korona i lokdaun.

foto: ap

KOKA–KOLA I OSMEH

Praznici su u vreme turbo-života jedan od retkih preostalih razloga, ili izgovora, da se uspori i neko vreme provede samo sa porodicom. Ove godine, koja se vukla poput creva, a ipak proletela, praznično vreme je konačni dokaz da ništa nije normalno.

Koliko će nam nedostajati praznici na kakve smo se navikli? I koliko će nedostajati ekonomiji? Jer, od jagme za poklonima, preko jelki, dočeka i putovanja, praznici su postali bitan faktor ekonomskog života. Da ih nema, kapitalizam bi ih izmislio. Zapravo, u neku ruku ih i jeste redefinisao, najkasnije od 1931. kada je Koka-Kola u kolektivnu svest utisnula debelog Deda Mraza u crvenoj odori obrubljenoj belim krznom.

DEDA MRAZ ŠALJE DHL–om

Dugački red ispred lokalne pošte u četvrti Kesenih u Bonu ostavlja utisak da je sve u redu. Ljudi, kao i pred svaki Božić, čekaju i po sat vremena da pošalju paket, svi, doduše, sa maskama dok je odstojanje relativno. DHL garantuje da će svi paketi predati do podneva 19. decembra stići do Badnjeg dana (24. decembar), ako je isporuka u okviru Nemačke.

Sa prosečno 24 poslata paketa po glavi stanovnika godišnje, Nemci su svetski šampioni, ako izuzmemo Kineze od svake konkurencije (odande se masovno šalje roba u ceo svet, pa je broj po glavi poslatih paketa čak 70). DHL prebaci 1,8 milijardi paketa godišnje u Nemačkoj, a u danima pred Božić taj broj ume da se popne i na jedanaest miliona dnevno zbog čega se zapošljava preko deset hiljada dodatnih radnika.

Ove godine se očekuje novi rekord. Uprkos koroni, ili baš zbog korone. Jer, odvojeni od najmilijih, možda se ljudi još više trude da im pošalju makar čestitku ili poklon.

NOVO DOBA, NOVI HEROJI, NOVI FETIŠIZAM

Konsultantska kuća Ernst&Young je na osnovu reprezentativne ankete objavila da Nemci ove godine nameravaju da daju u dlaku isto novca za poklone kao i prethodne godine – u proseku 281 evro. Među omiljenim poklonima, knjige, nakit i igračke, logično, jačaju nauštrb putovanja ili karata za koncerte i festivale (kojih nema).

Očekivano je bilo i drastično pomeranje ka onlajn trgovini. Danas 42 odsto ljudi kaže da preferira kupovinu u prodavnicama (prema 54 odsto prošle godine), a 28 odsto je pre za onlajn kupovinu (prošle godine 17 odsto). Potrošačko raspoloženje jeste opstalo, ali je jasno da se nekim prodavcima upravo smrkava, dok drugima sviće.

To se videlo i prethodnih meseci kada su svakodnevicu krojile mere protiv epidemije. Tako su ljudi, prinuđeni da nekako razbijaju dokolicu u svoja četiri zida, više trošili na računare, platforme poput Netfliksa i Amazon prajma ili na video-igre.

Nedeljnik „Špigel“ je nedavno pisao o bumu industrije seks-igračaka gde su posebno omiljeni električni vibratori („garantuju orgazam“) i masturbatori sa više brzina. U jednoj onlajn-prodavnici seksi-kostima kažu da su rasprodali autfit medicinske sestre. Kao da pandemija rađa nove heroje pa i nove seksualne fantazije.

BOŽIĆNE JELKE I PIROTEHNIČKA SREDSTVA

Udruženje uzgajivača božićnih stabala očekuje uobičajen promet od 20 do 22 miliona stabala, od čega su četiri petine kavkaske jele, čije se seme doprema mahom iz Gruzije. To znači da će opet otprilike svako drugo domaćinstvo u Nemačkoj pribaviti jelku. U Sjedinjenim Državama je prodaja jelki ove godine porasla za čak 29 odsto do sada, a prodavci pretpostavljaju da je razlog što će ljudi više vremena provoditi kod kuće.

Industrija vatrometa bi mogla da se nađe u problemu. Iako u Nemačkoj i dalje teška solidnih 120 miliona evra godišnje, već godinama jača odbojnost građana prema toj vrsti zabave, pa shodno tome opada i promet. No kako mnogi ne mogu da zamisle doček Nove godine ako u vazduh ne ispale desetine raketa, političari su se time posebno bavili: tokom praznika će biti zabranjeno okupljanje na trgovima zbog vatrometa, ali svako može da puca sa svoje ulice ili sa ćoška.

UTICAJ BOŽIĆA NA EKONOMIJU

Prošlogodišnja anketa koju je sproveo Deloitte u nekoliko probranih evropskih zemalja pokazuje da su najveće trošadžije Britanci. Oni po glavi stanovnika na poklone, hranu, izlaske i putovanja u vezi sa proslavom praznika potroše prosečno 639 evra. Slede Španci (554), Italijani (549), Nemci (488) i Portugalci (387).

U svežoj analizi agencije Rojters piše da je „gotovo nemoguće“ utvrditi opšti uticaj Božića na bruto domaći proizvod (BDP), ali da „podaci u najmanju ruku sugerišu da je njegov značaj precenjen“.

U tekstu koji je krajem prošle godine objavila američka Fondacija „Džon Lok“, ekonomista Roj Kordato naziva navodni uticaj božićne potrošnje na ekonomiju „još jednim kejnzijanskim mitom“.

„Ako povećamo potrošnju, firme će morati da se prilagode i povećaju ponudu. Proizvešće se više proizvoda koje kupujemo, i više ljudi će biti zaposleno“, piše Kordato. „U veoma uskom tumačenju, ovo je tačno. Ali problem je pretpostavka iza ove analize – da će dodatni novac koji se troši tokom božićne sezone ostati pod slamaricom, ukoliko se tada ne potroši. Činjenica je pak da će novac koji ne potrošimo u lokalnim dućanima ili u Amazonovom šopu tokom Božića (ili u bilo koje drugo doba), otići negde drugde“, dodaje Kordato. On naglašava da iz ekonomske perspektive štednja u banci nije gora od potrošnje jer u bankama taj novac ne miruje, već se vrti i podstiče ekonomiju.

A OD DRŽAVE – DVE TREĆINE ZARADE

A opet, jasno je da izostanak prazničnih rutina – vašara, proslava, koncerata – teško pogađa pojedine branše i ljude koji od njih žive. U Nemačkoj je preko 70 odsto ugostitelja i preko 90 odsto hotelijera i turističkih agencija prijavilo deo ili sve zaposlene na takozvano „skraćeno radno vreme“. Oni rade malo ili nimalo, a dve trećine zarade dobijaju od države.

Za njih su praznici u normalnim uslovima berićetni, a sada su mnogi suočeni sa bankrotom. Prema ispitivanju strukovnog udruženja ugostitelja, svaki šesti je pred zatvaranjem.

Slično dešperatno stanje vlada i u drugim branšama koje inače dobro zarade tokom praznika. Od prodavaca rukotvorina i džidža-bidža koji iznajmljuju štandove na božićnim marketima do slobodnih umetnika, prevashodno muzičara.

Na tu nesreću, Vlada najavljuje da još jednu godinu poput ove državni budžet ne može da izdrži i da će pomoć privrednicima i građanima naredne godine biti manje izdašna.

ANGELA MERKEL U ULOZI BABAROGE

U osvit adventa, vremena koje će ekonomski dokrajčiti mnoge preduzetnike, možda je baš zato zvanični Berlin pokušao da sačuva barem utisak o normalnim praznicima u krugu porodice.

Prema dogovoru vlada nemačkih pokrajina i kancelarke Angele Merkel, od 23. decembra do 1. januara bi ograničenje kontakata (sme da se sretne najviše petoro odraslih iz najviše dva domaćinstva) trebalo da bude popušteno tako da se može okupiti desetoro ljudi, bez obzira iz koliko domaćinstava dolaze. Deca do 14 godina se ne broje.

U trenutku pisanja ovog teksta, u nemačkim medijima se vrti informacija prema kojoj je Merkelova spremna da ponovo bude babaroga, odnosno Grinč, i da ipak pooštri pravila. Krivulja zaraze u Nemačkoj se tokom novembra stabilizovala na dvadesetak hiljada novootkrivenih dnevno, ali broj nije počeo da opada.

Nacionalna akademija nauka, šef Instituta „Robert Koh“ Lotar Viler i najcitiraniji virusolog Kristijan Drosten zahtevaju da smesta počne tvrdi lokdaun od četiri sedmice, da se razvuče školski raspust i zatvori sve osim supermarketa.

Moguće je da poslovično disciplinovani Nemci neće biti nagrađeni i da će Božić svako dočekati sam sa svojom kavkaskom jelkom.

KAKO KUCI USKRATITI KEKSIĆ

„Medicinski posmatrano, popuštanje mera (tokom praznika) je greška“, pisalo je u uvodniku nedeljnika „Špigel“ pre nego što je stigla vest da će mere možda ipak biti oštrije. Ipak, novinar Martin Knobe imao je razumevanja za „političku“ odluku da se tokom Božića simulira normalnost.

Kancelarka i pokrajinski premijeri drukčije nisu ni mogli, piše Knobe, jer su lokdaun u novembru povezali sa izgledom za normalno božićno slavlje. „Bilo je to kao na dresuri pasa: budite dobri, i dobićete keksić. Zato sada (političari) moraju da drže obećanje. Nadalje, božićna prinudna izolacija bi narušila poverenje mnogih ljudi u korona-politiku. Uvek postoji granica koliko država sme da se umeša u život građana, čak i tokom smrtonosnih kriza.“

AVERZIJA PREMA GUBITKU

„Ljudi najviše mrze kada moraju da se odreknu nečega što već imaju. U psihologiji to zovemo averzijom prema gubitku“, kaže socijalni psiholog Rolf van Dik sa Geteovog univerziteta u Frankfurtu. On misli da je zato bila pogrešna najava „normalnog Božića“, ako nije sigurno da je on moguć.

I francuski predsednik Emanuel Mak­ron je krajem novembra obećao sunarodnicima normalan Božić, tvrdeći da je najgore prošlo.

Austrijski kancelar Sebastijan Kurc je za jačanje epidemije okrivio ljude balkanskih korena koji su navodno doneli virus iz bivših domovina – tu tvrdnju je na osnovu statistika osporilo više novinara. Tokom praznika svi došljaci moraju u desetodnevni karantin, ali će skijališta biti otvorena za Austrijance.

MREŽA BOŽIĆNOG DUHA

Mnogo govori činjenica da virus ne poznaje dan, noć, vikende pa ni praznike, a da političari ipak insistiraju na posebnom tretmanu Božića i Nove godine. U kolektivnoj svesti je duboko ukorenjena tradicija praznika kao vremena bezbrižnosti i okupljanja.

Nemačka psihološkinja Majke Vaclavik kaže da su praznici dobili na značaju tokom pandemije jer tradicija i rituali pretpostavljaju planiranje – Božić se ne može odložiti – kao suštu suprotnost neizvesnosti u ovoj godini.

„Trenutno doživljavamo fizičko distanciranje, koje ne mora da bude i socijalno distanciranje. Na mnoge načine možemo da signaliziramo da nam je neko važan i da održimo kontakt, ali fizička blizina nam nedostaje, a ona posebno u prazničnim danima ima važnu ulogu“, rekla je Vaclavik za Drugi program nemačke državne televizije ZDF.

Različite studije u SAD o psihološkoj i potrošačkoj strani Božića pokazale su da su ljudi srećniji kada novac troše na poklone za druge nego na sebe. Takođe, prodavnice u kojima se čuje božićna muzika i koje odišu prazničnim mirisima poput cimeta, pečene jabuke ili kore pomorandže, redovno dobijaju bolje ocene posetilaca i imaju veće šanse da prodaju nešto.

Danski naučnici su čak ustvrdili da u mozgu postoji nešto što su nazvali „mrežom božićnog duha“. Do toga su došli mereći aktivnost mozga kod ljudi kojima su prikazivane razne svakodnevne fotografije, od kojih su neke imale božićnu atmosferu.

POD PRITISKOM SREĆE

Sa druge strane, mnogi psiholozi ukazuju da su praznici ujedno vreme pojačanog stresa kada okolina stavlja pojedinca pod pritisak da bude srećan jer su navodno „svi srećni“.

I pre praznika su brojne ankete pokazale koliko ljude opterećuju strah od virusa i mere izolacije. Najviše su pogođeni oni oboleli od depresije: prema istraživanju nemačke Fondacije za pomoć u depresiji, nema razlika između opšte populacije i obolelih od depresije kada je u pitanju strah od same zaraze (42–43 odsto se boji toga). No depresivni ljudi podnose lokdaun teže (to opterećuje 74 odsto njih prema 59 odsto u opštoj populaciji), više im nedostaje dnevna rutina (75 prema 39 odsto), i u kućnoj izolaciji češće provode dan u krevetu (48 prema 21 odsto).

Prerano je za procene kako će to izgledati u doba praznika. Predsednik Svetskog udruženja lekara Ulrih Montgomeri opisao je dolazeće praznike kao „slavlje sa smrtnim rizikom za neke ljude“.

Ogroman psihički balast za mnoge bi mogla da bude špaga između potrebe za normalnošću, činjenice da je normalnost ovih dana opasna i psihoze koju stvara narativ da „neodgovorno“ ponašanje ubija najranjivije.