Tri muzičara, četvoro reditelja/scenarista, dva pisca, jedna ilustratorka, jedan šansonjer, jedan glavni urednik, jedna pevačica i jedan reper
Pre dva meseca Evropska komisija i njen komesar za nauku, kulturu i obrazovanje Jan Figel procenili su da bi prošlogodišnja pobednica Evrovizije bila adekvatan izbor za jednog od petnaestoro evropskih ambasadora za međukulturni dijalog. Poziv koji su joj uputili prihvaćen je i 5. decembra na svečanoj inauguraciji u zgradi Evropske komisije Marija Šerifović je i zvanično postala evropski ambasador za međukulturni dijalog. Među inaugurisanima su se našli i tri muzičara, četvoro reditelja/scenarista, dva pisca, jedna ilustratorka, jedan šansonjer, jedan glavni urednik i jedan reper.
Kako stoji u obrazloženju selektora, reč je o dobro poznatim ličnostima koje su se obavezale da će se posvetiti ciljevima Evropske godine interkulturalnog dijaloga. Prema rečima Jana Figela, „nisu odabrani po nacionalnosti, već po sposobnosti da jasno prenesu poruku potrebe međukulturnog dijaloga“.
Tridesettrogodišnji francuski reper Abd al Malik bio je krajem prošle nedelje specijalni gost na svečanosti EBBA (European Border Breakers Ceremony) u Kanu. Pre nego što je postao Abd al Malik, Režis Fajet-Mikano (kako su ga roditelji, poreklom Kongoanci, nazvali) bio je samo još jedan od tinejdžera na koga je uticalo loše društvo. Međutim, spasle su ga „žeđ za znanjem i potraga za duhovnošću“ – u 16. godini se preobraćuje u islam, razilazi sa problematičnim vršnjacima i uzima ime Abd al Malik. Neko vreme je pokazivao interesovanje za islamski fundamentalizam, ali se nakon susreta sa marokanskim šeikom ipak priklonio sufizmu. Šeik mu je postao duhovni vođa i mentor. Danas, Abd al Malik važi za poznatog repera i pesnika, koji u svojim pesmama, osim o kraju u kome je odrastao, govori i o islamu kao modernoj i tolerantnoj veri.
„Najčitaniji latinoamerički pisac posle Markesa“ („Ekonomist“), Paulo Koeljo od septembra prošle godine (zajedno sa jordanskom princezom Haju Bint al Husein) nosi titulu glasnika mira Ujedinjenih nacija. Osim toga, Koeljo je specijalni savetnik UNESCO-a za interkulturalni dijalog, a francuska vlada mu je dodelila najviše odlikovanje u oblasti kulture – Viteza reda književnosti i umetnosti.
Belgijski filmadžijski duet – braća Žan-Pjer i Lik Darden – dva puta je osvojio Zlatnu palmu na Kanskom festivalu. Prvi put za film Rozeta 1999, a drugi za socijalnu filmsku dramu Dete 2005. godine. Mladi, imigranti, nezaposleni i beskućnici su glavni junaci njihovih ostvarenja.
Agnješka Holand jedna je od najpoznatijih poljskih scenarista. Pre nego što će general Vojćeh Jaruzelski zavesti vanredno stanje u Poljskoj, Holandova emigrira u Francusku. Za film Evropa, Evropa iz 1991. godine nominovana je za Oskara za najbolji scenario i nagrađena Zlatnim globusom.
Hening Mankel, međunarodno priznati autor uglavnom kriminalističkih priča i dečijih knjiga, već godinama je posvećen borbi protiv širenja side u Africi.
Tu su još tri muzičara: ambasador Rane muzike Jordi Saval, Džek Martin Handler i Fazil Sej.
Među ambasadorima je i Adam Mihnjik, glavni urednik najtiražnijeg dnevnog lista u Poljskoj „Gazeta viborče“. Zbog aktivnosti u „Solidarnosti“, Mihnjik je tokom vladavine komunističkog režima proveo ukupno šest godina po po poljskim zatvorima. Jedan je od osnivača Komiteta za zaštitu radnika, a 1989. postao je član prvog postkomunističkog parlamenta u Poljskoj. Autor je brojnih knjiga i članaka objavljenih u najvećim svetskim novinama – „Špiglu“, „Vašington postu“, „Mondu“…
Još jedan od ambasadora koga je komunistički režim prisilio da napusti domovinu i preseli se u Francusku je Radu Mihaileanu. Rumuniju je napustio 1980. kao student, a filmske studije završio je u Parizu. Korene, ipak, nije zaboravio. Višestruko nagrađivani reditelj i scenarista se u svojim filmovima bavi i zavičajnom tematikom.
Marko Peljhan, slovenački konceptualni umetnik, 1992. godine je osnovao organizaciju „Projekat Atol“ a tri godine kasnije, u njen ogranak „Pakt sistems“ kroz koji radi istraživanja vezana za tehnološke aplikacije, radio, zvuk, video, film.
Treća dama među ambasadorima je Marjana Satrapi, ilustratorka, najpoznatija po uzbudljivoj autobiografskoj ilustrovanoj priči Persepolis i Persepolis 2 koja opisuje njeno detinjstvo u Iranu i odrastanje u Evropi. Persepolis je, u obliku animiranog filma, prošle godine na Kanskom festivalu podelio specijalnu nagradu žirija sa filmom Tiha svetlost.
Najstariji od petnaestoro ambasadora, Šarl Aznavur, slavni francuski šansonjer, kompozitor i glumac, koncertom u Kremaljskom dvorcu u Moskvi 19. aprila prošle godine počeo je oproštajnu svetsku turneju koju planira da nastavi sve do 2010, kada će napuniti 86 godina. Sa više od sto miliona prodatih albuma, Aznavur je najpoznatiji živi francuski pevač na svetu. Krajem pošlog veka čitaoci američkog nedeljnika „Tajm“ izabrali su ga za estradnog umetnika stoleća, zaobilazeći imena kao što su Elvis Prisli i Bob Dilan. Osim za umetnički, Aznavur je do sada primio brojna priznanja i za humanitarni. Posle katastrofalnog zemljotresa 1988, Aznavur je osnovao fondaciju „Aznavur za Jermeniju“ i od tada nastavio da upućuje humanitarnu pomoć. Zbog te akcije proglašen je doživotnim ambasadorom Jermenije od strane UNESCO-a, a predsednik Jermenije Robert Kočarijan, dodeli mu je orden Narodnog heroja. Iste godine Aznavur je dobio i priznanje svoje druge domovine – 14. maja u Jelisejskoj palati odlikovan je Komandorom, trećim stepenom Legije časti. Odlikovao ga je biviši francuski predsednik Žak Širak, čiju je kandidaturu, inače, svojevremeno podržao i sam Aznavur.
Obaveze evropskih ambasadora interkulturalnog dijaloga nisu taksativno navedene, baš kao ni sankcije u slučaju „nedoličnog ponašanja“. Prošlonedeljna izjava portparola Evropske komisije Džona Mekdonalda, u kojoj se najavljuje podrobno preispitivanje angažmana Marije Šerifović u predsedničkoj kampanji Tomislava Nikolića, međutim, ukazuje na to da ambasadori ne mogu baš sve što im se prohte.
Za realizaciju projekata osmišljenih za Evropsku godinu interkulturalnog dijaloga odobreno je deset miliona evra. Tim novcem planirano je finansiranje informativne kampanje koja će promovisati dijalog među kulturama, akcije na nivou Evropske unije koje bi trebalo da povećaju svest o takvom dijalogu i (delimično) akcije na nacionalnom nivou, ali „sa snažnom evropskom dimenzijom“. Jedan od sedam velikih prekograničnih projekata je pričanje bajki u razredima osnovnih škola. Učenici iz sedam zemalja razmenjivaće svoje bajke pod vođstvom lokalnih umetnika i književnika, a na kraju će u Briselu biti priređen veliki festival bajki.
Srbija je ušla u građansku neposlušnost, a to sa sobom nosi posledice. U danima za nama postalo je nemoguće prebrojati privedene, uhapšene i povređene. Ostaće zabeleženo da su se policijske marice u punoj brzini zaletale u mirne građane i da je jedan čovek hteo da naudi sebi, pod teretom pritiska vlasti
Šta je sve pokazao protest u subotu 28. juna? Kakve poruke i pouke odatle može da izvuče vlast – i čini li to – a kakve studenti i građani koji demonstriraju? Da li je manifestacija nacionalizma na Vidovdan bila očekivana, potencijalno opasna ili predstavlja nešto sasvim drugo? U kakvom se položaju sada nalazi režim, a u kakvom njegovi protivnici
Brojanje glasova na ponovljenim izborima, na jednom izbornom mestu, u varošici od 10.000 ljudi, pratio je lično predsednik države Aleksandar Vučić jer je znao – ako padne Kosjerić, zaljuljaće se mnogo više od jedne opštinske vlasti. Uspeo je SNS na kraju da zadrži izbornu pobedu, uz uobičajeni repertoar – zastrašivanje, demonstraciju sile i medijska blaćenja protivnika
Građani i studenti su tako dobro organizovani da policija izgleda smešno. Trčkaraju od ulice do ulice, od kvarta do kvarta, kao neka zbunjena deca. Ako ovaj bunt iznedri očekivani rezultat, odnosno ako Novi Sad odista postane ovdašnji Gdanjsk – to će u istoriju grada nesumnjivo biti upisano zlatnim slovima. Govoriće se o tome sa ponosom, kao što se sa ponosom ističe da je 1748. godine postao slobodan, autonoman grad, dekretom carice Marije Terezije. Slobodu je tada platio, ona se uvek plaća
“Posle ovih sedam meseci”, kaže psiholog Zoran Pavlović, “represija postaje sasvim jasno kontraproduktivna. Režimi koji koriste prekomernu silu često nehotice mobilišu građane, jer nasilje delegitimizuje vlast, a ljudima daje moralnu jasnoću i emocionalnu snagu da se suprotstave. Represija, drugim rečima, ne samo da neće pasivizovati društvo (što režim planira), već će samo ojačati granicu između ‘nas’ i ‘njih’, ojačaće i identitet otpora i pojačati koheziju unutar grupe koja trpi nepravdu. Broj ljudi koji izlaze na ulice ne smanjuje se već raste”
I kako će vatrogasci, policajci i lekari da brinu o nebezbednim tunelima? Pa, tako što će da osmatraju brdo i budu spremni ako se brdo obruši na autobus, na primer
Da li biste seli sa Aleksandrom Vučićem za kafanski sto nakon što je pomilovao naprednjačke muškarčine koje su palicom junački polomile vilicu studentkinji? Osim gubitka elementarnih moralnih kočnica, šta još stoji iza ovog čina
Nad premlaćivanjem i hapšenjem studenata čovek može da se zgrozi, ali ne sme da se iznenadi – pa sve je to Aleksandar Vučić najavio. Ali, videće da je pendrek slaba zaštita od naroda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
