Tri muzičara, četvoro reditelja/scenarista, dva pisca, jedna ilustratorka, jedan šansonjer, jedan glavni urednik, jedna pevačica i jedan reper
Pre dva meseca Evropska komisija i njen komesar za nauku, kulturu i obrazovanje Jan Figel procenili su da bi prošlogodišnja pobednica Evrovizije bila adekvatan izbor za jednog od petnaestoro evropskih ambasadora za međukulturni dijalog. Poziv koji su joj uputili prihvaćen je i 5. decembra na svečanoj inauguraciji u zgradi Evropske komisije Marija Šerifović je i zvanično postala evropski ambasador za međukulturni dijalog. Među inaugurisanima su se našli i tri muzičara, četvoro reditelja/scenarista, dva pisca, jedna ilustratorka, jedan šansonjer, jedan glavni urednik i jedan reper.
Kako stoji u obrazloženju selektora, reč je o dobro poznatim ličnostima koje su se obavezale da će se posvetiti ciljevima Evropske godine interkulturalnog dijaloga. Prema rečima Jana Figela, „nisu odabrani po nacionalnosti, već po sposobnosti da jasno prenesu poruku potrebe međukulturnog dijaloga“.
Tridesettrogodišnji francuski reper Abd al Malik bio je krajem prošle nedelje specijalni gost na svečanosti EBBA (European Border Breakers Ceremony) u Kanu. Pre nego što je postao Abd al Malik, Režis Fajet-Mikano (kako su ga roditelji, poreklom Kongoanci, nazvali) bio je samo još jedan od tinejdžera na koga je uticalo loše društvo. Međutim, spasle su ga „žeđ za znanjem i potraga za duhovnošću“ – u 16. godini se preobraćuje u islam, razilazi sa problematičnim vršnjacima i uzima ime Abd al Malik. Neko vreme je pokazivao interesovanje za islamski fundamentalizam, ali se nakon susreta sa marokanskim šeikom ipak priklonio sufizmu. Šeik mu je postao duhovni vođa i mentor. Danas, Abd al Malik važi za poznatog repera i pesnika, koji u svojim pesmama, osim o kraju u kome je odrastao, govori i o islamu kao modernoj i tolerantnoj veri.
„Najčitaniji latinoamerički pisac posle Markesa“ („Ekonomist“), Paulo Koeljo od septembra prošle godine (zajedno sa jordanskom princezom Haju Bint al Husein) nosi titulu glasnika mira Ujedinjenih nacija. Osim toga, Koeljo je specijalni savetnik UNESCO-a za interkulturalni dijalog, a francuska vlada mu je dodelila najviše odlikovanje u oblasti kulture – Viteza reda književnosti i umetnosti.
Belgijski filmadžijski duet – braća Žan-Pjer i Lik Darden – dva puta je osvojio Zlatnu palmu na Kanskom festivalu. Prvi put za film Rozeta 1999, a drugi za socijalnu filmsku dramu Dete 2005. godine. Mladi, imigranti, nezaposleni i beskućnici su glavni junaci njihovih ostvarenja.
Agnješka Holand jedna je od najpoznatijih poljskih scenarista. Pre nego što će general Vojćeh Jaruzelski zavesti vanredno stanje u Poljskoj, Holandova emigrira u Francusku. Za film Evropa, Evropa iz 1991. godine nominovana je za Oskara za najbolji scenario i nagrađena Zlatnim globusom.
Hening Mankel, međunarodno priznati autor uglavnom kriminalističkih priča i dečijih knjiga, već godinama je posvećen borbi protiv širenja side u Africi.
Tu su još tri muzičara: ambasador Rane muzike Jordi Saval, Džek Martin Handler i Fazil Sej.
Među ambasadorima je i Adam Mihnjik, glavni urednik najtiražnijeg dnevnog lista u Poljskoj „Gazeta viborče“. Zbog aktivnosti u „Solidarnosti“, Mihnjik je tokom vladavine komunističkog režima proveo ukupno šest godina po po poljskim zatvorima. Jedan je od osnivača Komiteta za zaštitu radnika, a 1989. postao je član prvog postkomunističkog parlamenta u Poljskoj. Autor je brojnih knjiga i članaka objavljenih u najvećim svetskim novinama – „Špiglu“, „Vašington postu“, „Mondu“…
Još jedan od ambasadora koga je komunistički režim prisilio da napusti domovinu i preseli se u Francusku je Radu Mihaileanu. Rumuniju je napustio 1980. kao student, a filmske studije završio je u Parizu. Korene, ipak, nije zaboravio. Višestruko nagrađivani reditelj i scenarista se u svojim filmovima bavi i zavičajnom tematikom.
Marko Peljhan, slovenački konceptualni umetnik, 1992. godine je osnovao organizaciju „Projekat Atol“ a tri godine kasnije, u njen ogranak „Pakt sistems“ kroz koji radi istraživanja vezana za tehnološke aplikacije, radio, zvuk, video, film.
Treća dama među ambasadorima je Marjana Satrapi, ilustratorka, najpoznatija po uzbudljivoj autobiografskoj ilustrovanoj priči Persepolis i Persepolis 2 koja opisuje njeno detinjstvo u Iranu i odrastanje u Evropi. Persepolis je, u obliku animiranog filma, prošle godine na Kanskom festivalu podelio specijalnu nagradu žirija sa filmom Tiha svetlost.
Najstariji od petnaestoro ambasadora, Šarl Aznavur, slavni francuski šansonjer, kompozitor i glumac, koncertom u Kremaljskom dvorcu u Moskvi 19. aprila prošle godine počeo je oproštajnu svetsku turneju koju planira da nastavi sve do 2010, kada će napuniti 86 godina. Sa više od sto miliona prodatih albuma, Aznavur je najpoznatiji živi francuski pevač na svetu. Krajem pošlog veka čitaoci američkog nedeljnika „Tajm“ izabrali su ga za estradnog umetnika stoleća, zaobilazeći imena kao što su Elvis Prisli i Bob Dilan. Osim za umetnički, Aznavur je do sada primio brojna priznanja i za humanitarni. Posle katastrofalnog zemljotresa 1988, Aznavur je osnovao fondaciju „Aznavur za Jermeniju“ i od tada nastavio da upućuje humanitarnu pomoć. Zbog te akcije proglašen je doživotnim ambasadorom Jermenije od strane UNESCO-a, a predsednik Jermenije Robert Kočarijan, dodeli mu je orden Narodnog heroja. Iste godine Aznavur je dobio i priznanje svoje druge domovine – 14. maja u Jelisejskoj palati odlikovan je Komandorom, trećim stepenom Legije časti. Odlikovao ga je biviši francuski predsednik Žak Širak, čiju je kandidaturu, inače, svojevremeno podržao i sam Aznavur.
Obaveze evropskih ambasadora interkulturalnog dijaloga nisu taksativno navedene, baš kao ni sankcije u slučaju „nedoličnog ponašanja“. Prošlonedeljna izjava portparola Evropske komisije Džona Mekdonalda, u kojoj se najavljuje podrobno preispitivanje angažmana Marije Šerifović u predsedničkoj kampanji Tomislava Nikolića, međutim, ukazuje na to da ambasadori ne mogu baš sve što im se prohte.
Za realizaciju projekata osmišljenih za Evropsku godinu interkulturalnog dijaloga odobreno je deset miliona evra. Tim novcem planirano je finansiranje informativne kampanje koja će promovisati dijalog među kulturama, akcije na nivou Evropske unije koje bi trebalo da povećaju svest o takvom dijalogu i (delimično) akcije na nacionalnom nivou, ali „sa snažnom evropskom dimenzijom“. Jedan od sedam velikih prekograničnih projekata je pričanje bajki u razredima osnovnih škola. Učenici iz sedam zemalja razmenjivaće svoje bajke pod vođstvom lokalnih umetnika i književnika, a na kraju će u Briselu biti priređen veliki festival bajki.
Što vlast Aleksandra Vučića u kampanji više demonstrira nasilje, to se više žali kako je tobože ona ugrožena. Tada nema političkih protivnika, nego neprijatelja od kojih se valja „odbraniti“, to jest zatući ih, piše „Vreme“ u novom broju
Bivši predsednik Srbije ušao je u izbornu kampanju sa gotovo svim polugama političke i institucionalne moći. Istovremeno, njegovi protivnici postaju nasilnici, teroristi, strani plaćenici i pretnja državi, dok se vlast predstavlja kao strana koja se samo brani. Od Bežanijske kose i Futoške pijace do Beogradske arene, ista zamena uloga otvara pitanje opasnije od toga ko je započeo pojedinačni incident: šta se događa kada politički protivnik prestane da bude konkurent na izborima i postane neprijatelj od kojeg treba braniti Srbiju
Birača iz rasejanja ovog puta ima jednako kao birača – recimo – Kragujevcu, četvrtom gradu po veličini u Srbiji. Njihov značaj prepoznao je i režim koji je sitnim psinama odbio otvaranje mnogih biračkih mesta te primorava ljude na drugim meridijanima da glasaju u sred noći
Aleksandar Šapić politički je preživeo 6. oktobar i sednicu Skupštine grada na kojoj se nije ni razmatrala njegova smena. Opozicija je obećala da će je formalno zatražiti u narednom periodu iako je jasno da većinu nemaju. Za sada i oponenti vlasti, ali i građani imaju samo obećanje v. d. predsednice države Ane Brnabić da će “svi u budućnosti videti šta će biti stav stranke” čiji je Šapić potpredsednik. Do tada će režim da zaćuti, baš kao što i sada glasno tihuje prvi čovek grada koji ponovo nije bio na sednici na kojoj je objektivno bio ključna tema
Aleksandar Vučić u ovoj kampanji gotovo da nije održao govor bez pominjanja žena. Sam je objasnio zašto: žena je odgovorna jer mora da brine o kući, deci i roditeljima. U tom komplimentu sadržana je cela njegova predstava o ženi, ali i granica iza koje žena prestaje da bude “naša” i postaje neprijatelj
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Predizborna kampanja i političko nasilje
Stvarne žrtve i Vučićevo glumatanje Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
