Drogu nema ko da spali

Od 1999, kada su na snagu stupili zakoni o zaštiti životne sredine, droga koju je MUP Srbije zaplenio nije uništavana, tako da se u skladištima policijskih uprava širom Srbije nakupilo oko deset tona narkotika. Postoji Uredba o načinu i postupku uništavanja psihoaktivnih kontrolisanih supstanci oduzetih na osnovu odluke nadležnih organa kojom su uređeni način i postupak uništavanja; postoji i akcioni plan MUP-a usklađen sa zakonima i Studijom o proceni uticaja na životnu sredinu spaljivanja zaplenjenih narkotika u Termoelektrani „Nikola Tesla“ (pedeset kilograma na sat). Međutim, radna grupa Ministarstva zdravlja stopirala je proceduru uništenja narkotika i od 2011. godine nadalje ništa nije urađeno.

foto: a. anđić

Mada bi zaplenjena droga trebalo da se čuva u depoima sudova, ona se nalazi u prostorijama policijskih uprava koje nisu predviđene za tu namenu. O obezbeđivanju tolike količine narkotika se vodi računa, ali je rizik od zloupotreba iz godine u godinu veći, kaže Saša Mitić, policijski savetnik i šef Odseka za prevenciju i suzbijanje delikata opojnih droga iz Službe za suzbijanje kriminala Uprave kriminalističke policije.

„Srbija je lider u borbi protiv narkotika u regionu, što je pomenuto i u Izveštaju Evropske komisije za 2012. godinu“, kaže Mitić i dodaje da je taj izveštaj potvrdio i izvestilac za Evropsku uniju na Otvorenom dijalogu za pridruživanje EU, u martu 2013.

U brojevima to znači da je 2012. godine (statistički pregled za 2013. nije još izrađen) u 5000 akcija zaplenjeno 2,4 tone droge, što je za tonu više nego 2011. Uhapšeno je oko 4750 osoba i podneseno za isti period 4800 krivičnih prijava.

Iako napominje da MUP-u treba još ljudstva, organizacionih jedinica i materijalno-finansijskih resursa, Mitić navodi da su vrste, količina i transport narkotika u Srbiji i kroz Srbiju pod kontrolom tokom poslednjih godina: „Do toga smo došli usled pojačanih aktivnosti MUP-a na prevenciji i sprečavanju (kroz akcije ‘Morava’ i ‘Mreža’), ali i usled ulaska Bugarske i Rumunije u Evropsku uniju. Naime, granične kontrole su slabije na ulazu u Bugarsku negoli kroz Srbiju, pa se narko-dilerima više isplati da prelaze duži put.“

Drugi put droge kroz Srbiju je takozvana Balkanska ruta, koja se kroz našu zemlju poklapa sa auto-putem E75. To je deo puta kojim se heroin iz Avganistana, preko Turske i Albanije, prebacuje dalje u Hrvatsku ili Mađarsku. Osim ova dva, aktivan je i treći put: preko Turske, Albanije, Kosova, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske. Mitić napominje da su ovo globalni pravci i da ima i drugih. Suprotnim smerom, zapad–istok, ide kokain. Sudeći po prošlogodišnjim zaplenama MUP-a (oko četiri kilograma; vidi tabelu), ta droga u Srbiji, zbog svoje cene, nije mnogo prisutna.

Mitić napominje da narko-poslovi u regionu funkcionišu po striktnim tržišnim pravilima ponude i potražnje i bez nacionalnih prepreka. Kada je reč o onome što se prodaje u Srbiji, hijerarhija je uređena piramidalno. Veliki igrači jeftino kupuju čist heroin, a zatim ga, u zavisnosti od potražnje, mešaju sa raznim supstancama pa se količina uvećava i po nekoliko puta. Količine se daju dilerskim mrežama, a svako u tom prodajnom lancu uzima procenat. Na kraju se dolazi do paradoksa da je ono što se prodaje na ulici najskuplje i najprljavije. Takođe, najmanji procenat zarade imaju najsitniji dileri, koji su često zavisnici, narkomani.

Mitić ne želi da govori o ceni narkotika jer je to jedan od vidova prevencije. Sa druge strane, napominje da nema lakih i teških opojnih droga, već su sve opasne i teške po zdravlje i život čoveka. „To je osnovno pravilo kriminalistike kao nauke i osnovno pravilo u operativnom postupanju. Takođe, u Republici Srbiji ne postoji nijedna legalizovana opojna droga. Medicinska upotreba određenih psihoaktivnih supstanci je, naravno, zakonski uređena. Sve ostalo vezano za droge je krivično delo, bez obzira na količinu ili vrstu droge.“

Osim operativnog rada, u borbi protiv droge, MUP pridaje pažnju i edukacjii. Decembra prošle godine, Služba za suzbijanje kriminala i Uprava kriminalističke policije obučile su 54 edukatora koji u osnovnim i srednjim školama u Srbiji drže predavanja đacima, roditeljima i školskom osoblju. Mitić pominje ideju i da se u redovan školski program uvedu predavanja na ovu temu – kao sistem rane prevencije.