O obezbeđivanju velike količine zaplenjenih narkotika se vodi računa, ali je rizik od zloupotreba iz godine u godinu sve veći, kaže za "Vreme" Saša Mitić, šef Odseka za prevenciju i suzbijanje delikata opojnih droga iz Uprave kriminalističke policije
Od 1999, kada su na snagu stupili zakoni o zaštiti životne sredine, droga koju je MUP Srbije zaplenio nije uništavana, tako da se u skladištima policijskih uprava širom Srbije nakupilo oko deset tona narkotika. Postoji Uredba o načinu i postupku uništavanja psihoaktivnih kontrolisanih supstanci oduzetih na osnovu odluke nadležnih organa kojom su uređeni način i postupak uništavanja; postoji i akcioni plan MUP-a usklađen sa zakonima i Studijom o proceni uticaja na životnu sredinu spaljivanja zaplenjenih narkotika u Termoelektrani „Nikola Tesla“ (pedeset kilograma na sat). Međutim, radna grupa Ministarstva zdravlja stopirala je proceduru uništenja narkotika i od 2011. godine nadalje ništa nije urađeno.
Mada bi zaplenjena droga trebalo da se čuva u depoima sudova, ona se nalazi u prostorijama policijskih uprava koje nisu predviđene za tu namenu. O obezbeđivanju tolike količine narkotika se vodi računa, ali je rizik od zloupotreba iz godine u godinu veći, kaže Saša Mitić, policijski savetnik i šef Odseka za prevenciju i suzbijanje delikata opojnih droga iz Službe za suzbijanje kriminala Uprave kriminalističke policije.
„Srbija je lider u borbi protiv narkotika u regionu, što je pomenuto i u Izveštaju Evropske komisije za 2012. godinu“, kaže Mitić i dodaje da je taj izveštaj potvrdio i izvestilac za Evropsku uniju na Otvorenom dijalogu za pridruživanje EU, u martu 2013.
U brojevima to znači da je 2012. godine (statistički pregled za 2013. nije još izrađen) u 5000 akcija zaplenjeno 2,4 tone droge, što je za tonu više nego 2011. Uhapšeno je oko 4750 osoba i podneseno za isti period 4800 krivičnih prijava.
Iako napominje da MUP-u treba još ljudstva, organizacionih jedinica i materijalno-finansijskih resursa, Mitić navodi da su vrste, količina i transport narkotika u Srbiji i kroz Srbiju pod kontrolom tokom poslednjih godina: „Do toga smo došli usled pojačanih aktivnosti MUP-a na prevenciji i sprečavanju (kroz akcije ‘Morava’ i ‘Mreža’), ali i usled ulaska Bugarske i Rumunije u Evropsku uniju. Naime, granične kontrole su slabije na ulazu u Bugarsku negoli kroz Srbiju, pa se narko-dilerima više isplati da prelaze duži put.“
Drugi put droge kroz Srbiju je takozvana Balkanska ruta, koja se kroz našu zemlju poklapa sa auto-putem E75. To je deo puta kojim se heroin iz Avganistana, preko Turske i Albanije, prebacuje dalje u Hrvatsku ili Mađarsku. Osim ova dva, aktivan je i treći put: preko Turske, Albanije, Kosova, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske. Mitić napominje da su ovo globalni pravci i da ima i drugih. Suprotnim smerom, zapad–istok, ide kokain. Sudeći po prošlogodišnjim zaplenama MUP-a (oko četiri kilograma; vidi tabelu), ta droga u Srbiji, zbog svoje cene, nije mnogo prisutna.
Mitić napominje da narko-poslovi u regionu funkcionišu po striktnim tržišnim pravilima ponude i potražnje i bez nacionalnih prepreka. Kada je reč o onome što se prodaje u Srbiji, hijerarhija je uređena piramidalno. Veliki igrači jeftino kupuju čist heroin, a zatim ga, u zavisnosti od potražnje, mešaju sa raznim supstancama pa se količina uvećava i po nekoliko puta. Količine se daju dilerskim mrežama, a svako u tom prodajnom lancu uzima procenat. Na kraju se dolazi do paradoksa da je ono što se prodaje na ulici najskuplje i najprljavije. Takođe, najmanji procenat zarade imaju najsitniji dileri, koji su često zavisnici, narkomani.
Mitić ne želi da govori o ceni narkotika jer je to jedan od vidova prevencije. Sa druge strane, napominje da nema lakih i teških opojnih droga, već su sve opasne i teške po zdravlje i život čoveka. „To je osnovno pravilo kriminalistike kao nauke i osnovno pravilo u operativnom postupanju. Takođe, u Republici Srbiji ne postoji nijedna legalizovana opojna droga. Medicinska upotreba određenih psihoaktivnih supstanci je, naravno, zakonski uređena. Sve ostalo vezano za droge je krivično delo, bez obzira na količinu ili vrstu droge.“
Osim operativnog rada, u borbi protiv droge, MUP pridaje pažnju i edukacjii. Decembra prošle godine, Služba za suzbijanje kriminala i Uprava kriminalističke policije obučile su 54 edukatora koji u osnovnim i srednjim školama u Srbiji drže predavanja đacima, roditeljima i školskom osoblju. Mitić pominje ideju i da se u redovan školski program uvedu predavanja na ovu temu – kao sistem rane prevencije.
Heroin oko 55 kg
Kokain oko 4 kg
Marihuana oko 2,2 t
Hašiš oko 700 g
Amfetamin oko 13 kg
Amfetamin oko 312 tableta
Ekstazi oko 2500 tableta
LSD oko 160 doza
Borba protiv organizovanog kriminala i korupcije je i dalje nepresušna tema u Srbiji. Gostujući na RTS-u 12. septembra, prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić ponovio je rezultat od 180 podignutih optužnica Tužilaštva za organizovani kriminal (TOK) koje je nazvao nikad jačom borbom protiv takvog kriminala. Kako je „Vreme“ već pisalo, prostom matematikom se dolazi do podatka da je tih 180 optužnica dosadašnji prosek TOK-a.
Statistika iz oblasti opšteg kriminala pokazuje da su ovogodišnji rezultati gori nego prošlogodišnji. Tokom 2012. godine, na teritoriji Srbije je počinjeno 96.695 krivičnih dela. Za prvih osam meseci ove godine – 66.102. Mesečni prošlogodišnji prosek je bio 8057 krivičnih dela, naspram ovogodišnja 8262.
Ukupan broj uhapšenih prošle godine je 54.559, a ove 34.073. Prošle godine se mesečno hapsilo 4546 osumnjičenih, a ove – 287 manje.
Srbi će morati da odgovore na pitanje na koje su morali i Mađari – da li prihvataju da su ono što jesu, ni manje ni više… To u intervjuu za novi dvobroj „Vremena“ kaže istoričar Stefano Botoni koji poredi političku situaciju u Srbiji i Mađarskoj
Šatre sa džigera-muzikom, prasetinom i alkoholisanjem pojavljivale su se u nekom obliku tokom cele radikalsko-naprednjačke karijere, a u ovoj predizbornoj kampanji, bar se tako sada čini, postaju njen najvažniji element. Nije sramota biti siromašan i neobrazovan, glavna je poruka te kampanje. Kada pevaju i plešu pod šatrama, naprednjaci poručuju da su i oni slični raji. Imaju nešto malo više para, ali mani to. A oni drugi – studenti, obrazovani i ostali – bogata su đubrad koja čita nekakve opasne knjige, sluša narkomansku muziku i hoće da se dokopa vlasti kako bi raji oduzeli sve što ima. Kako bi se reklo – nismo imali ništa, a onda su došli okupatori i uzeli nam sve
Cela Srbija je išarana parolama da su studenti ustaše (vidi slike) ili da je to rektor beogradskog univerziteta Vladan Đokić. Funkcioneri vlasti rutinski koriste ovu reč, čak i najviši, poput gradonačelnika Niša ili brojnih odbornika SNS-a širom Srbije. Kako je režim slabio i sve više ulazio u poziciju ranjene zveri sabijene u ćošak, tako su se i planovi pretvarali u stihiju. Radikalski jurišnici, inače ne baš poznati po inteligenciji i obrazovanju, preuzeli su inicijativu, delom iz straha za sopstvene pozicije, delom iz želje da se umile gazdi
Stoji činjenica da je, u celini gledano, protivnika ove vlasti u Srbiji nesumnjivo više od podržavalaca. I to čak za nekih desetak procenata. Uostalom, nezavisno od ovih stranačkih rejtinga, pogledajte na primer, rezultate odgovora na pitanje o Ekspu
“Nova vlast u Budimpešti je izuzetno besna na političke elite mađarske manjine u susednim zemljama. Poruka upućena Ištvanu Pastoru i Kelemenu Hunoru u Rumuniji bila je jasna: ‘Sada ćete da ućutite i slušate naređenja. Neće vam biti prijatno. Dobićete znatno manje novca pod neuporedivo oštrijim uslovima, jer ste od prvog minuta bili lojalni, entuzijastični saučesnici Orbana i ko zna kojih sve lokalnih diktatora u regionu.’… U današnjim okvirima, glas mađarske dijaspore u Berlinu će za Budimpeštu verovatno nositi veću političku težinu od glasa Mađara u Subotici. To jeste politički škakljivo, ali to je ideja nacionalnog identiteta konačno usidrena u 21. vek – svesno odvojena od toksične prošlosti koja nam je trovala društvo decenijama”
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Predsednik Aleksandar Vučić opet kaže da će priznati poraz i čestitati jer će „blokaderi“ pobediti. On bi time da istera zeca iz šume, ali niko sa druge strane nije dužan da obeća Vučiću sličnu čestitku
Zašto Šapić legalizira batinaše u Beogradu? Zbog čega je šešeljizam ideologija vlasti? I šta Vučić poručuje narodu
Sve naprednjačke kampanje: Pevaj i kad ti se plače
Raja pod šatru, a oni u Dubai Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
