Atropin, za koji doktori sumnjaju da je uzrok trovanja policajaca i njihovih prijatelja, u Nišu se nije prvi put našao u alkoholnim pićima. Pre nekoliko meseci niška pivara je obustavila proizvodnju piva "supirior", jer je u njemu pronađen atropin
Sigurno najveće priznanje srpskom domaćinu izrečeno za stolom – da mu je rakija dobra – nije moglo da se čuje u kući jednog aleksinčanina, jer su svi koji su probali rakiju završili sa teškim trovanjem, pa čak i jakim halucinacijama.
Da slučaj bude još tužniji, nesrećni domaćin onesposobio je dvojicu pripadnika snaga bezbednosti sa samo dve čašice rakije, a i sam je posle zdravice završio na niškoj endokrinološkoj klinici sa simptomima teškog trovanja, dok je još jedan mladić samo lakše otrovan. Nakon nekoliko dana lečenja i ispiranja želuca svi otrovani su pušteni na kućno lečenje.
Čašica rakije za duže bolovanje bila je dovoljna policajcima aleksinačkog odeljenja unutrašnjih poslova Miroslavu Stevanoviću i Nebojši Stefanoviću ali i domaćinu Draganu Lepojeviću i meštaninu Ivanu Vojinoviću. Svi oni nisu mogli da odbiju poznato gostoprimstvo u Srbiji i ne popiju po čašicu rakije od koje su im se povremeno javljale jake halucinacije.
„Na kliniku su primljena tri pacijenta sa jakim simptomima atropinizacije, odnosno trovanja atropinom“, kaže direktorka Klinike za endokrinologiju Milica Pešić.
Sanitarna inspekcija Nišavskog okruga o slučaju trovanja u aleksinačkom domaćinstvu nije bila obaveštena, mada po zakonu nisu ni bili dužni da reaguju jer je u pitanju „malo kućno trovanje“. Rezultati toksikološke analize rađene na Institutu za sudsku medicinu u Nišu prosleđeni su policiji koja nije komentarisala slučaj niti o njemu obavestila javnost.
Otrov atropin, za koji doktori sumnjaju da je uzrok trovanja policajaca i njihovih prijatelja, u Nišu se nije prvi put našao u alkoholnim pićima. Pre nekoliko meseci niška pivara je obustavila proizvodnju piva „supirior“, jer je u njemu pronađen atropin. Otrov je tada pronađen u hmelju od kog je proizvedeno ovo piće, u tankovima kao i u flašama s pivom.
Niška Klinika za endokrinologiju i Očna klinika imale su dva ozbiljnija pacijenta, koji su se žalili ne samo na stezanje u grlu već i na slepilo. Nakon nekoliko analiza i tvrdnji tadašnjeg rukovodstva pivare da ne znaju o čemu je reč, stigli su rezultati sa VMA gde je jasno utvrđeno da se u niškom pivu nalazi atropin. Nakon toga policija, koja takođe nije imuna na trovanje atropinom, preuzima slučaj i tadašnji rukovodioci pivare završavaju sa krivičnim prijavama za zloupotrebu službenog položaja i nesavesnog poslovanja.
Bogata istorija trovanja alkoholom u niškom kraju upotpunjena je najtragičnijim kada su od trovanja lozovom rakijom umrle 43 osobe dok su 24 zadobile trajne posledice po zdravlje. Rakija je tada, umesto atropinom, bila obogaćena metanolom.
Žrtve trovanja pile su lozovu rakiju domaće proizvodnje niške firme Zoza, čiji je vlasnik Miroslav Živadinović. On je kao krivac za smrt onih koji nisu imali dovoljno para da kupe skuplje alkoholno piće, koje ne mora da označava i kvalitet, najpre osuđen na 15 godina zatvora, a potom odlukom Vrhovnog suda Srbije pušten na slobodu kako bi se sa slobode branio na ponovnom suđenju.
Trovanja alkoholom u niškom kraju možda i nisu previše karakteristična niti najčešća, ali je Niš imao tu nesreću da u Srbiji, zbog Zoze, postane sinonim za lošu rakiju, naročito onu iz domaće proizvodnje.
Atropin se u prirodi nalazi u nekim biljkama, od kojih su, po tome, najpoznatije velebilje, bunika i tatula. U literaturi se često pominje slučaj iz botaničke bašte u Parizu, gde su odrasla deca plevila vrt i jela plod velebilja, zbog čega ih je četrnaestoro umrlo.
Simptomi trovanja atropinom veoma su karakteristični i upadljivi. Pojavljuju se tridesetak minuta po unošenju otrova, nekad i brže. Onaj ko je otrovan oseća gorčinu u ustima i jaku žeđ. Grlo i koža su suvi usled smanjenja sekrecije. Zatim nastaje mučnina, ali obično bez povraćanja.
Najkarakterističniji simptomi su jako širenje zenica i sjaj u očima. Temperatura tela može biti povišena ili, naprotiv, snižena, a puls ubrzan. Mogu nastupiti i ozbiljni poremećaji čula vida, a u izvesnim slučajevima može doći i do slepila.
Karakterističan kompleks simptoma sastoji se u pojavi velike uznemirenosti, sa bunilom, halucinacijama i napadima ludila. U slučaju ozdravljenja, zenice ostaju proširene više dana.
Kod trovanja atropinom nema protivotrova, već je potrebno što pre pokušati da se otrov izbaci povraćanjem ili ispiranjem želuca. Od koristi može biti jaka kafa, a po potrebi i veštačko disanje.
Sigurno najintrigantniji slučaj trovanja atropinom u ovom delu Srbije zabeležen je u Blacu, gde će gorak ukus kafe još dugo osećati direktor i trojica zaposlenih u veterinarskoj stanici u Blacu koji su pili kafu začinjenu atropinom. Njih je atropinom iz kapi za oči trovala blagajnica, zbog narušenih međuljudskih odnosa i zato što su je žrtve šikanirale, što su svi negirali.
Ćacilend nije samo bizarnost, kažu sagovornici „Vremena“, već ima razne funkcije. Držanje tog rugla u centru grada košta vlast, ali bi je još više koštalo da je sada ukloni i prizna svojevrsni poraz
Ruglo u centru Beograda klasičan je paramilitarni kamp koji “čuva” prostor za proteste protiv vlasti i koji je spreman za upotrebu sile nad kritičarima režima, kao što se i dešava. Dalje – to je i neka vrsta odbrambenog garnizona jer se režim zaista plaši demonstranta. Reč je i o mestu sa kog se građani kontinuirano provociraju. U svakom slučaju, u pitanju je zatvorena, organizovana i militarizovana struktura koja ima komandni štab, jasnu hijerarhiju, obezbeđenje, kontrolu prostora, ulaza i izlaza, uz prisustvo uniformisanih i poluuniformisanih ljudi pod zaštitom policije
“Ako kritikujete, optuže vas da rušite državu; ako se samožrtvujete – ćute. Štrajk glađu bi trebalo da ukaže društvu na to u kakvoj se poziciji čovek našao kada mu ništa drugo ne preostaje”, kaže za “Vreme” profesor Oliver Tošković. “Postupak Hrke i reakcija onih koji su je podržali pokazuju da postoji spremnost i istrajnost u borbi iako je ta borba dugotrajnija nego što bismo želeli”, zaključuje u našem nedeljniku profesorica Tamara Džamonja Ignjatović
“Kroz istraživanja koje pratimo ne vidimo da se dešava ništa što pokazuje da su građani razočarani i da apstinenti žele da se vrate u apstinenciju. Ljudi su i te kako rešeni da kada god dođu izbori, izađu i glasaju protiv SNS. A to vam pokazuju i trenuci velikih mobilizacija u društvu”
Kako su maturanti u blokadi postali studeni u blokadi, šta misle o sebi i drugima i za kakvu se Srbiju bore
Donald Tramp konačno je do pucanja zavrnuo ruku Aleksandru Vučiću, pa naprednjački režim pred rusofilskim biračkim telom pravi sebi alibi da izbaci Ruse iz NIS-a – ako ne može milom, onda silom
Čak su i nacisti i komunisti bili shvatili da se bez elementarne pravne sigurnosti i kulture ne može vladati. Vučićeva primitivna ekipa, međutim, nije
Zet Kušner sigurno razmišlja vredi li sa Vučićem, Jovanovim i drugim ćacijima saditi tikve. Prilikom otimačine Generalštaba ispali su smotana banda koja se u toku pljačke banke bez maski krevelji u kamere i ostavlja na pultu ličene karte
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
