Kreatori javnog mjenja ponovo postaju oni kojima izlazi pena na usta kada pomisle na bilo šta što je u vezi sa Evropom, XXI vekom, reformama, modernizacijom, Đinđićem, demokratijom... Mnogi od njih i danas vode borbu sa pokojnim Zoranom, na stranicama svojih glasila, na tribinama pokreta i društava za vraćanje Srbije u srednji vek, čak i otimanjem za Predsednikov stari kabinet u zgradi Vlade!
„Kada sam svog petogodišnjeg sina pitala zna li ko je Zoran Đinđić, rekao je: ‘Mama, pa to je onaj čika što je pobedio na kvizu!’ Rekla sam mu da su tog čiku danas ubili i da ga više nema. Pitao je naivno, dečije: ‘Zašto, mama? Je l’ zato što je bio najbolji?’.“
Ovo je tekst poruke koju je jedna Beograđanka ostavila na svečanom ulazu u Vladu Srbije, 12. marta prošle godine.
To da je Zoran Đinđić najbolji, mnogi u Srbiji su znali i pre atentata. Mnogi su, nažalost, to shvatili tek nakon ubistva.
Zašto je Zoran Đinđić najbolji političar, najveći reformator moderne Srbije?
Zato što je jedini bio sposoban da pokuša da izvuče svoj narod iz učmalosti, autizma i intelektualne memle u koje su ga gurnuli mediokriteti raznih ideologija i partijskih i drugih obeležja.
Zato što je imao viziju i energiju da Srbiju skine sa stuba srama i da je povede u jedinom, pravom smeru toliko potrebnog ozdravljenja i modernizacije.
Zato što je uspeo da afirmiše znanje, intelekt i profesionalnost i da povrati građanima svoje zemlje nadu da sopstvenom snagom i pameću mogu da grade svoju i budućnost svoje porodice.
Zato što je svesno žrtvovao svoju popularnost govoreći surovu istinu i onda kada je to bilo bolno, svestan da pravi demokrata u Srbiji na početku tranzicije mora da bude vredan i iskren, da se bori za korak ka budućnosti, a ne za dnevnu popularnost.
Konačno, zato što je sve radio svestan surove tradicije ovih prostora koja upućuje na to da najbolji uvek bivaju žrtve svojih kvaliteta, hrabrosti i svoje misije.
Da li je Zoran umro uzalud? Gledajući dnevne događaje na političkoj sceni teško je ne odgovoriti pozitivno.
Protivprirodne (možda ipak prirodne?) antireformske vladajuće koalicije, pokušaj vraćanja istorije tri godine unazad, novi dužnosnici, obijači trafika, spaljivači opozicionih knjiga, nacionalne štediše – perači novca, julovski šefovi bezbednosti i tumači zakonodavstva, kvazieksperti za kapitalne provizije, pregaoci na polju kulture i pekarstva, ali i uspavani kreatori kulture međupartijskog monologa i unutarstranačkog revanšizma, a sve pored večno odškrinutih vrata onima sa početka rečenice, noćna su mora svima koji su imali tu visoku čast da budu saradnici pokojnog Predsednika.
Kreatori javnog mjenja ponovo postaju oni kojima izlazi pena na usta kada pomisle na bilo šta što je u vezi sa Evropom, XXI vekom, reformama, modernizacijom, Đinđićem, demokratijom… Mnogi od njih i danas vode borbu sa pokojnim Zoranom, na stranicama svojih glasila, na tribinama pokreta i društava za vraćanje Srbije u srednji vek, čak i otimanjem za Predsednikov stari kabinet u zgradi Vlade!
Ne, Zoran Đinđić nije živeo, radio i umro uzalud. Majka porodice Baćani, 12. marta 2003, piše: „Dragi Zorane, moj sin je bio vojnik 2001. godine. Ja sam, kao majka, mirno spavala. Moj sin je položio vozački ispit. Moj sin je dobio posao. Sve te lijepe stvari su ostale u mom srcu i sigurna sam u budućnost naše djece.“ Na istom mestu, istih dana, Senka pokušava da poetski izrazi svoju nadu:
„Zorane, možda nas tvoja smrt opomene da se okrenemo razumu i sudbinu uzmemo u svoje ruke, radi naše dece, radi Jovane, Luke…
Otrgnuvši se od nemara i spostvene bruke,
od tračerstva, gubljenja vremena i halabuke,
Možda imamo najzad sreću,
da se sastavimo sa odbeglom pameću. “
Srbija, Demokratska stranka, prijatelji i saradnici, a posebno najbliži imali su u Zoranu Đinđiću pravog čoveka, na pravom mestu, u pravo vreme. Nažalost, tragično kratko. Nenadoknadivo.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
