“Svaka poslovna banka može da bude kažnjena u svakom trenutku što radi sa Nisom.”
Ovom rečenicom je predsednik Srbije Aleksandar Vučić uveo narod u decembar i objasnio potencijalne sekundarne sankcije firmama koje sarađuju sa Naftnom industrijom Srbije, koja je već pod američkim sankcijama. Najbitnije među njima svakako su sve poslovne banke u zemlji, uključujući i Narodnu banku Srbije. To su mesta gde građani čuvaju novac – mahom u dinarima – ali i otplaćuju kredite i mnoga druga zaduženja.
Obraćajući se javnosti, Vučić je skidao naočare, spuštao glavu i brisao čelo. Naime, vlast se odlučila na rizik time što će NBS raditi sa Nisom.
“Može da utiče na sve banke i finansijski sistem, na svaku banku, na centralnu banku, što je katastrofa za celu zemlju”, rekao je Vučić i 7. decembar proglasio za dan D – dan do kada će njegov režim “rizikovati” poslovnim kontaktom sa ruskom kompanijom u iščekivanju odgovora Amerike o produžavanju licence za rad Nisu, tako da bi ostale firme bile pošteđene sankcija. A posle će se, dodao je, ići “dan po dan”.
Pored postojećih sankcija i pretnji sekundarnim, zvučalo je kao da je naprednjačka vlast pod sankcije stavila i zdrav razum i odgovorno poslovanje, rizikujući novac sopstvenih novac građana. Narodu se to nikako nije dopalo.
LOGIČAN REZULTAT
Svanuo je i taj 8. decembar, a nije se dogodilo ništa. Niti su se Amerikanci javili, tačnije njihova Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAK) Ministarstva finansija SAD, niti je Republika Srbija saopštila da nešto menja u saradnji sa Nisom pod sankcijama.
Nešto se ipak desilo. A to je da se upalila lampica u svakom domaćinstvu u Srbiji koje u banci ili kući ima i najmanju ušteđevinu, posebno u dinarima. Građani su tako pohrlili u banke da skidaju novce sa računa. Logika je bila jasna – bolje da imaju novac u rukama nego da stoji na računima banaka, za koje je sam predsednik države rekao da mogu u svakom trenutku da budu pod udarom sankcija i “katastrofe” koja navodno čeka celu zemlju.
Oni koji su novac imali u dinarima, brže-bolje su ispunili menjačnice kako bi ih pretvarali u evre, najstabilniju valutu u Evropi. Građani koji žive u inostranstvu a imaju novac u srpskim bankama, masovno su zvali rođake i prijatelje sa jednim pitanjem: “Treba li da dolazimo da vadimo pare iz banke?”.
Tako je 8. decembra nastao finansijski mini-kolaps u potražnji za evrima u menjačnicama.
Vrednost dinara opala je za 0,2 odsto u odnosu na period od pre mesec dana. To nije veliki pad, ali treba imati u vidu da je pad dinara u odnosu na evro za celih godinu dana bio svega 0,3 odsto. Menjačnice su bilo krcatije nego kladionice, a do nekih većih iznosa, od recimo 500 evra, nije se moglo doći. U pojedinim delovima Srbije evro je “vredeo” i do 120 dinara, što je skok od nekoliko dinara za jedan evro u odnosu na 15 dana ranije.
“Ovo je svakako najveći potres na tržištu deviza u poslednjim godinama”, kaže za “Vreme” Borislav Brujić iz Udruženja menjača. “Najveća kriza i potražnja bila je u prvih nekoliko dana, nastavila se delimična nestašica nakon toga, da bi se do 15. decembra tržište relativno stabilizovalo, ali još treba vremena. Sada evra ima dovoljno, tako da se ne događa da nemamo novca da razmenimo klijentima.”
NEMA CENKANJA
Na terenu je, sedam dana nakon Vučićevog dramatičnog obraćanja, situacija i dalje tinjajuća. U tri menjačnice koje je redakcija “Vremena” obišla u različitim krajevima Beograda rekli su da evre imaju, ali da ih ne mogu dugo čuvati.
“Mogu da vam ostavim dva sata maksimalno”, kaže jedan radnik menjačnice. Ponudio je prodaju evra po kursu od 118,8 dinara, ali je dodao da ne može da spusti kurs za veći iznos, što je inače uobičajena praksa u menjačnicama.Ni u druge dve menjačnice ne žele da se “cenkaju” za prodaju 1.000 evra.
“Trenutno ne mogu da dam bolji kurs. To je kurs za svaki iznos. Znate da nema evra”, kažu zaposleni u drugim menjačnicama.
Ekonomista Saša Đogović za “Vreme” celokupnu ujdurmu objašnjava kao kombinaciju loše i neodgovorne politike čelnika države i psihološkog efekta koji su prouzrokovali.
“U Srbiji je došlo do povećanja tražnje za energentima, usled panike oko sankcija Nisu, a tako i za deviznim sredstvima”, kaže Đogović. “U takvom embijentu proradio je i psihološki momenat i nedostatak osećaja stabilnosti kod stanovništva, što se odrazilo na pojačanje deviznog kursa.”
Đogović smatra da će evro jačati dok god su NIS i država u pasivnom položaju sankcija.
“Da smo proaktivno reagovali barem do polovine novembra, istupili i rešili pitanje Nisa dok nije stala rafinerija, sada nijedan od ovih problema ne bi postojao”, kaže Đogović.
NBS ODREŠIO KESU PARA I UVREDA
U trenucima nestašice deviza – objašnjava menjač Borislav Brujić – menjačnice se obraćaju poslovnim bankama, od kojih kupuju evre iako se zna da je kod njih kurs najlošiji. Naime, banke nemaju, kao menjačnice, ograničenje koliko mogu da povećaju kurs evra u odnosu na srednji kurs koji propisuje Narodna banka Srbije.
“Prethodnih dana smo morali da idemo do poslovnih banaka da kupujemo evre, a prestali smo tek sredinom decembra. Sistem je takav da, kada ni u bankama nema dovoljno evra, onda interveniše NBS”, dodaje Brujić.
Jorgovanka Tabaković je sama više puta priznala da odluke kao guvernerka Narodne banke Srbije donosi tek nakon Vučićevog naloga. Tako je krajem novembra podgrejala paniku saopštenjima da su se Amerikanci javili NBS i najavili sekundarne sankcije. O čemu se radilo, rekla je tada, nisu joj pojasnili. Tako građanima nije preostalo ništa drugo nego da tumaraju u magli, ne znajući kada će sekudarne sankcije stupiti na snagu, niti da li će ih uopšte biti.
Iz Udruženja banaka Srbije objavili su tada da će raditi sa Nisom dok ova firma ima licencu, što je verovatno 13. februar, koji je generalni direktor Nisa Kiril Tjurdenjev pomenuo svojim zaposlenima. Ipak, vlast je nastavila da podgreva neizvesnosti pominjući 13. februar kao dan kada bi bankarski sektor tek mogao da bude pogođen – što je tek za dva meseca.
Ipak, kada se panika kod građana usijala i dostigla ključanje, Narodna banka Srbije javila se da inteveniše i to dvojako. Prvo su osuli paljbu na same građane, ali i na medije: “Veliki deo ove tražnje građana je u značajnoj meri uzrokovan i pojedinim napisima u medijima i objavama na društvenim mrežama koje nemaju racionalno i realno uporište i samo doprinose pojačavanju panike među građanima uprkos saopštenjima NBS, kojima je ukazano da stabilnost finansijskog sistema nije niti će biti dovedena u pitanje”, deo je saopštenja NBS.
Iako su tvrdili da većih pomeranja kursa nema, NBS je u međuvremenu menjačnicama ukinula mogućnost naplate provizije od jedan odsto, kako bi dodatno spustila kurs pri kupovini evra. To će menjačima prouzrokovati velike minuse.
Zatim je NBS odmah stala u odbranu dinara i uložila sredstva iz deviznih državnih rezervi da bi dinar veštački ojačala. To se vidi u podatku da je država samo u novembru intervenisala pojačano i prodala mnogo više evra nego prethodnih meseci. U novembru je ugovorena prodaja 210 miliona evra kako bi se štitio dinar, ali je od toga 45 miliona zaključeno samo u poslednja dva dana u mesecu i saldira se u decembru. Pitanje je tek kakvi će podaci biti za decembar, ako se zna da je uobičajena intervencija NBS oko 75 miliona evra.
“NBS koristi devizni kurs kao sidro u borbi protiv inflacije”, kaže ekonomista Saša Đogović. “Zato prodaju velike količine evra i tako drže precenjen kurs dinara. Iako deluje da imamo visoke devizne rezerve i trend rasta direktnih investicija, tržište Srbije i njeni građani dolaze u situaciju psihoze, pošto će sva ova sredstva od sada biti u funkciji održavanja sistema kako bi se branio dinar i NIS. A sve to bez potrebe, jer su sami i uveli zemlju u trenutno stanje.”
ŠTA MOŽEŠ SA STO EVRA
NBS već dugo po svaku održava jak dinar, čime kreira lažnu sliku da nam je sve sjajno kada pogledamo u novčanik. Tako je prosečna plata u avgustu 2025. godine iznosila 105.590 dinara, što je oko 900 evra. Ovaj iznos nije mali i predstavlja znatno povećanje u odnosu na period od pre pet godina. Tada je prosečna zarada, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, bila svega 60.926 dinara.
Veštačko održavanje jakog dinara omogućava državi i da kreira priču o niskoj zaduženosti zemlje. U slučaju realnije politika kursa dinara zaduženost Srbije bila bi znatno viša u odnosu na BDP. Jer pumpanjem dinara veštački se povećava BDP. Ipak, građanima ne treba ekonomista da shvate da za ovaj veći novac ne mogu bolje da žive. Jednostavno objašnjeno – za sto evra se ni u jednoj drugoj zemlji Evrope, koja je sličnog ekonomskog razvoja kao Srbije, ne može kupiti manje.
