Da li smo dovoljno bogati da imamo nedovoljno plaćeno pravosuđe

Dragana Marceticfoto:privatna

Snezana Marjanovicfoto:privatna

Svaki građanin sa pravom očekuje da mu pristup sudu bude omogućen tako da svoja prava može ostvariti kvalitetno i brzo. Građanin ima pravo na najstručnijeg sudiju, sa najboljim znanjem iz oblasti u kojoj postupa, nezavisnog i nepristrasnog, što im se garantuje Ustavom i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.

Plate i penzije sudija direktno utiču na kvalitet pravde koji građani dobijaju. Problemi koje pravosuđe ima datiraju decenijama unazad, a započeli su odlivom kadrova, kako je materijalni položaj sudija bivao lošiji. Posao u pravosuđu je neatraktivan za mlade i kvalitetne pravnike koji zbog bolje zarade, uslova rada i penzionisanja odlučuju da zaposlenje radije potraže u osiguravajućim kućama, bankama ili stranim firmama, gde im je u startu omogućena zarada koja je veća od plate sudije.

Postavlja se pitanje da li propisi u oblasti zarada i penzija u pravosuđu doprinose ostvarivanju prava građana, s obzirom da smo svi svesni rezultata nedovoljno dobrog materijalnog položaja funkcionera i zaposlenih u ovoj grani vlasti.

PLATE KAO GARANT SPREČAVANJA NEPRIMERENOG UTICAJA

Plata sudije, prema članu 4 još uvek važećeg Zakona o sudijama, mora biti u skladu sa dostojanstvom i odgovornošću sudijske funkcije i ona je garant njegove nezavisnosti i sigurnosti njegove porodice. Sudije uglavnom ne mogu obavljati druge poslove i zato su njihove plate garant sprečavanja neprimerenog uticaja. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku za jul 2022. godine, prosečna zarada bez poreza i doprinosa iznosila je 73.114,00 dinara, a prosečna potrošačka korpa 86.839,68 dinara. Ako sudija kupi stan i automobil na kredit i plaća školarinu za dete, to povećava potrebe za više od 60.000,00 dinara. Najniža zarada sudije u Srbiji je u julu 2022. godine iznosila nešto više od 102.000,00 dinara. Kada se uporede prosečna potrošačka korpa koja je uzeta kao minimum neophodan za zadovoljavanje potreba tročlane porodice i plata sudije, može se zaključiti da sigurnost porodice sudije nije ostvarena. Možemo se zapitati da li se dostojanstvo funkcije i odgovornost sudije u Srbiji meri sa nešto više od 15.000,00 dinara mesečno u odnosu na minimum potreban za preživljavanje.

Sudije, kao intelektualci koji obavljaju izuzetno odgovornu, tešku i društveno korisnu funkciju, ne bi trebalo da imaju zaradu koja je niža od dvostruke prosečne zarade u zemlji. Takvo povećanje, u poređenju sa koristima koje bi ono donelo, sigurno predstavlja odličnu investiciju u dobrobit zemlje i građana.

DOSTOJANSTVO SUDIJA I POSLE PENZIONISANJA

Penzije sudija su regulisane opštim propisima iz ove oblasti. Sada je prosečna penzija sudije skoro upola manja od plate koju je do penzionisanja primao, a samim tim manja i od prosečne zarade. S obzirom na povećane potrebe za tuđom pomoći i lečenjem u tom periodu života, penzija sudiji ne omogućava da nakon penzionisanja živi u skladu sa dostojanstvom funkcije koju je obavljao. To rezultira aktivnostima sudije posle penzionisanja koje mogu biti upitne, kao što je konsultantski rad kod doskorašnjih stranaka i njihovih punomoćnika advokata, ili još drastičnijih primera. To sveukupno urušava i ugled profesije, jer je i visina penzije sudije garant njegove nezavisnosti.

Svetski standard i preporuke relevantnih institucija su da penzije sudija moraju biti što bliže iznosu plate sudija pre penzionisanja. Bilo bi barem neophodno sudije izjednačiti sa ostalim kategorijama koje imaju pravo na uvećan iznos penzija, kao što su kategorije zaposlenih iz vojske i policije koji takođe obavljaju bitan i koristan posao za društvo. Time bi se sačuvalo dostojanstvo sudija i posle penzionisanja, ali i obezbedila garantovana prava građana u oblasti pravosuđa. U jednom broju evropskih zemalja, penzija sudije je samo neznatno manja od plate koju je primao dok je radio.

Domaći propisi određenim kategorijama osiguranika, kao na primer policajcima, vojnicima i drugim licima iz čl. 42 Zakona o PIO, penzije računaju u uvećanom iznosu putem propisanog obračuna. Tako dolazimo do toga da penzije tih lica budu veće od penzije sudije.

U fazi izmena Zakona o sudijama koje regulišu pitanje materijalnog položaja sudija, ove teme su od izuzetnog značaja za građane i kvalitetan pristup pravdi u narednim decenijama.

Stoga se mora postaviti pitanje iz naslova ovog teksta: da li smo dovoljno bogati da imamo nedovoljno plaćeno pravosuđe?