Dvanaest godina od nestanka više od pola tone kokaina u Barseloni i raskola u dotad jedinstvenom kotorskom kriminalnom klanu, nakon više od 70 ubistava i na desetine sudskih presuda, kavački i škaljarski klan ni posle više od decenije rata, hapšenja i velikih međunarodnih istraga nisu prestali da deluju
Kavačka struktura danas deluje organizaciono snažnije i očuvala je više elemenata centralizovanog rukovodstva, dok je škaljarski klan, nakon likvidacije gotovo čitavog nekadašnjeg vrha, fragmentisan u više povezanih ćelija. Obe strukture i dalje pripadaju samom vrhu crnogorskog organizovanog kriminala i imaju značajne međunarodne veze. Međutim, nije moguće pouzdano tvrditi da su danas to dve najmoćnije kriminalne organizacije čitavog Balkana, jer je regionalno tržište kokaina decentralizovano i čini ga veći broj međusobno povezanih balkanskih kriminalnih mreža.
Poslednja javno objavljena procena opasnosti od teškog i organizovanog kriminala u Crnoj Gori SOCTA 2024 (Serious and Organised Crime Threat Assessment – Procena opasnosti od teškog i organizovanog kriminala), registrovala je jedanaest aktivnih visokorizičnih organizovanih kriminalnih grupa od kojih većina ima više od 30 članova. Njihova dominantna delatnost je međunarodno krijumčarenje kokaina, a dokument naglašava i nastavak ekstremnog nasilja između suprotstavljenih grupa.
Ipak, posledice ovog nemilosrdnog rata različito su se odrazile na ova dva klana.
Najvažniji kontinuitet kod kavčana jeste činjenica da je vođa i glavni organizator ovog klana Radoje Zvicer i dalje nedostupan organima gonjenja. Uz njega su godinama u vrhu bili Slobodan Kašćelan, Igor Božović, Milan Vujotić i drugi. Deo tog rukovodstva jeste u zatvorima ili pod sudskim postupcima, ali to očigledno nije dovelo do potpunog raspada mreže.
Posebno je važan pokazatelj međunarodni kapacitet za kokain. U predmetu “General”, Specijalno državno tužilaštvo (SDT) Crne Gore tvrdi da su Zvicer, Kašćelan i njihovi saradnici bili deo organizacije koja je pokušavala da krijumčari višetonske količine kokaina iz Južne Amerike prema Evropi i Australiji. OCCRP je 2026. preneo da se optužbe odnose, između ostalog, na pošiljke od oko 1,57 tona i 903 kilograma kokaina.
To je važnije za procenu moći od samog broja ljudi na ulicama Kotora: organizacija koja može da finansira, nabavi i koordinira pošiljke od više stotina kilograma ili više tona na različite kontinente ima transnacionalni kriminalni kapacitet.
Istovremeno, tokom 2025. obnovljen je otvoreni rat. U oktobru prošle godine zabeleženo je osam ubijenih za svega tri meseca, šest povezanih sa škaljarskom i dva sa kavačkom stranom. Stručnjaci Globalne inicijative tada su ocenjivali kako ne postoje pokazatelji da se sukob približava kraju. Zato se kavački klan danas uglavnom ocenjuje kao jedna od najmoćnijih kriminalnih mreža poreklom iz Crne Gore i jednu od ozbiljnijih kriminalnih mreža Zapadnog Balkana.
Situacija sa škaljarskim klanom je drugačija. Tokom rata izgubio je gotovo celu generaciju javno prepoznatljivog rukovodstva: Igor Dedović, Jovan Vukotić, Alan Kožar i Milić Minja Šaković su ubijeni, uz veliki broj drugih pripadnika i saradnika. Posebno je značajno Vukotićevo ubistvo 2022, jer ga je crnogorska SOCTA posle Dedovićeve smrti označavala kao praktično centralnog donosioca odluka.
Ali nestanak starog rukovodstva nije značio nestanak kriminalne infrastrukture. Aktuelni predmeti SDT-a pokazuju postojanje više ljudi i ćelija koje tužilaštvo ili policijski izvori povezuju sa škaljarskom stranom – među njima su Igor Vukotić, Radomir Boban Baćović, Milan Tišma, Ivan Đonović i drugi povezani sa Barom, Cetinjem i Podgoricom. To više liči na decentralizovanu mrežu nego na nekadašnju vertikalu Jovan Vukotić – Igor Dedović.
Da škaljarska struktura nije samo istorijski naziv, pokazuje i činjenica da je Velika Britanija 23. jula 2025. posebno sankcionisala i “Škaljari Gang” i “Kavac Gang” kao aktivne organizovane kriminalne strukture, u okviru režima protiv organizovanog krijumčarenja ljudi.
Još snažniji indikator je novi ciklus nasilja 2025. godine. Bi-Bi-Si je u julu 2026. zaključio da sukob dva klana i dalje traje, nakon najmanje 70 smrti tokom prethodne decenije.
Dakle, škaljarski klan jeste znatno oslabljen u rukovodećem kadru, ali ga nije opravdano opisivati kao uništen ili neaktivan. Europol je u najnovijoj analizi iz juna 2026. upravo naglasio tu fluidnost. Od 821 mreže koje je ranije svrstavao među najveće pretnje, veliki broj je razbijen ili transformisan, ali su se pojavile 533 nove mreže, dok je 198 starih opstalo. Europol zaključuje da se organizovani kriminal brzo rekonfiguriše i da kriminalne mreže deluju unutar međusobno povezanog ekosistema.
Na kokainskom tržištu Zapadnog Balkana postoje veoma snažne albanskojezične mreže, srpske i crnogorske grupe, ostaci i naslednici ranijih velikih narko-organizacija, kao i kriminalci koji sarađuju ad hoc bez obzira na nacionalnost ili ranija klanovska savezništva.
Zato i izraz “Balkanski kartel” ne treba razumeti kao jednu mafiju sa jednim šefom. Europol je, recimo, u aprilu 2026. u Crnoj Gori podržao akciju protiv značajne ćelije Balkanskog kartela, koja je obuhvatala finansijere, koordinatore i logističare u više država i bila povezana sa višetonskim transportima narkotika.
U kokainskom ratu škaljaraca i kavčana nekoliko događaja umnogome je odredilo sadašnje delovanje ova dva klana, a među njima je svakako likvidacija Jovana Vukotića u Istanbulu.
SMRT NA BOSFORU
Jovan Vukotić, rođen 26. avgusta 1980. u Kotoru, godinama je u policijskim i obaveštajnim dokumentima Srbije i Crne Gore označavan kao jedan od glavnih, a kasnije i kao apsolutni vođa škaljarskog klana. Nakon ubistva njegovog kuma Igora Dedovića 2020. godine, praktično je ostao najprepoznatljivija figura na vrhu grupe.
U trenutku smrti bio je u bekstvu: crnogorsko Specijalno državno tužilaštvo optužilo ga je da je preko Sky ECC komunikacije podstrekavao likvidacije vođa suparničkog kavačkog klana Radoja Zvicera i Slobodana Kašćelana, nudeći za njihova ubistva četiri miliona evra. Taj postupak nije pravosnažno okončan pre Vukotićeve smrti.
Vukotić je ubijen 8. septembra 2022. oko 19 časova u Istanbulu, dok se sa vanbračnom suprugom, malim detetom i vozačem nalazio u automobilu u kvartu Šišli. Napadači su prišli motociklom, a jedan od njih ispalio je pet hitaca; četiri su pogodila Vukotića. Ostali putnici nisu povređeni. Turska istraga pokazala je da je praćen duži period, a tokom postupka pojavili su se i dokazi o GPS uređaju korišćenom za praćenje automobila. Turska policija je neposredno posle atentata saopštila da je analizirala oko 1.700 sati snimaka sa približno 200 lokacija i uhapsila više osoba povezanih sa operacijom.
Za razliku od većine likvidacija u ratu kotorskih klanova, ovaj slučaj dobio je i ozbiljan sudski epilog. Turski krivični sud je u februaru 2025. Radoja Živkovića osudio za Vukotićevo planirano ubistvo na doživotnu robiju, a istu kaznu su dobili Yakup Doğan i Emircan Sümer. Milan Vujotić je oslobođen optužbe za samo ubistvo jer sud nije našao dovoljno čvrste dokaze, ali je osuđen za druga krivična dela. U optužnici je navedeno da su ljudi povezani sa kavačkim klanom radili na lociranju Vukotića i uspostavili saradnju sa turskim kriminalnim strukturama. Krajem 2025. turski apelacioni sud odbio je žalbe i potvrdio ključne presude.
Vukotićeva kriminalna biografija bila je duga, ali sudski složenija od etikete koju su mu davale bezbednosne službe. KRIK navodi da je 2009. osuđen zbog nasilja u porodici, a 2014. na godinu zatvora zbog pomaganja pri pokušaju ubistva iz 2002. U predmetu zbog pucnjave u tivatskoj diskoteci “Madam Koko” bio je oslobođen. Uhapšen je Turskoj 2018. sa falsifikovanim makedonskim pasošem na ime Georgije Andonov, nakon čega je u Srbiji osuđen na 15 meseci zatvora. Grčke vlasti tada su ga sumnjičile i u vezi sa švercom 135 kilograma kokaina, ali taj predmet u Srbiji nije nastavljen zbog nedostatka dokaza. Više puta je bio meta atentatora, uključujući slučaj u kojem se sumnjalo da je planirano trovanje njegove hrane cijanidom dok je bio u pritvoru. Njegovom smrću škaljarski klan izgubio je i drugu centralnu figuru svog rukovodstva, dve i po godine posle Dedovićeve likvidacije.
ATENTAT U ATINI
Igor Dedović, rođen 21. avgusta 1976. u Kotoru, u dokumentima bezbednosnih službi označavan je kao jedan od vođa škaljarskog klana, zajedno sa Jovanom Vukotićem. Godinama pre smrti nije stalno boravio u Crnoj Gori. Prema podacima BIA koje je objavio KRIK, kretao se između Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Brazila pošto ga je rat sa kavačkim klanom terao na sve dublje skrivanje. BIA je navodila i da je Dedović ranjen 2008. godine. U julu 2017. osuđen je na dve godine i dva meseca zatvora zbog nedozvoljenog držanja oružja; OCCRP je objavio da je policija pronašla zakopano oružje na čijem je pakovanju utvrđen njegov DNK. U vreme izricanja kazne već je bio u bekstvu.
Dedović je likvidiran 19. januara 2020. u atinskom predgrađu Vari, u restoranu “Voskopula” dok je večerao sa bliskim saradnikom Stevanom Stamatovićem, njihovim suprugama i decom. Prema prvim informacijama iz istrage, četvorica maskiranih napadača ušla su u restoran i otvorila vatru. Dedović i Stamatović ubijeni su na licu mesta, jedna žena je ranjena, a grčka policija je pronašla 22 čaure. Policija je u početku sumnjala da su napadači do njihovog skrovišta došli prateći supruge i decu koji su krajem decembra doputovali u Grčku da zajedno provedu praznike.
Potpunija slika pripreme atentata pojavila se tek godinama kasnije, nakon dešifrovanja komunikacije sa aplikacije Sky i podizanja optužnice u Srbiji 2024. Prema toj optužnici, u operaciji protiv Dedovića i Stamatovića udružili su se ljudi povezani sa Radojem Zvicerom, Darkom Šarićem i Veljkom Belivukom, a tužilaštvo procenjuje da je samo njihova likvidacija koštala najmanje dva miliona evra.
Navodno je prvo preko osobe koja je održavala kontakt sa škaljarcima utvrđeno da se mete kriju u Atini, posle čega su ekipe na terenu pokušavale da ih precizno lociraju. Kobnog dana članovi grupe su ih uočili kod restorana i aktivirali tim izvršilaca. Prema optužnici i iskazima koje prenosi KRIK, Milinko Brašnjović je prišao Dedoviću i pucao mu u glavu, dok je u napadu na Stamatovića učestvovao Ljubomir Lainović. To još nije pravosnažno utvrđena činjenica: tokom 2026. suđenje za ubistva u Atini i na Krfu i dalje traje pred Specijalnim sudom u Beogradu.
Dedović je pre smrti bio i pod istragom zbog pokušaja ubistva dvojice ljudi koje su istražitelji povezivali sa kavačkim klanom u Kotoru 2016. Tužilaštvo je tvrdilo da je sa Vukotićem i Milićem Šakovićem automobilom presjekao put Milošu Radonjiću i Vojinu Stuparu, nakon čega je otvorena vatra, a Stupar je teško ranjen. Dedović je tokom istrage bio u bekstvu, dok su njemu bliske osobe tvrdile da se tog dana nalazio u Ljubljani. Postupak protiv njega obustavljen je posle njegove smrti, a protiv Vukotića i Šakovića zbog nedostatka dokaza. Dedovićeva likvidacija bila je zato mnogo više od još jednog ubistva u nizu: prvi put je direktno pogođen sam vrh škaljarskog klana, posle čega je Vukotić ostao njegova dominantna centralna figura.
Ni kavački klan nije bio pošteđen ubistava čelnih ljudi. Vladimir Roganović iz Herceg Novog, kojeg su crnogorske i srpske bezbednosne službe označavale kao visokopozicioniranog pripadnika kavačkog klana, ubijen je 21. decembra 2018. usred dana u samom centru Beča. Oko 13.30 časova Roganović, Stefan Vilotijević i još jedan muškarac izašli su posle ručka iz lokala u području Lugecka. U prolazu između Lugecka i Wollzeile napadač im je prišao i ispalio više hitaca. Roganović je smrtno pogođen, dok je tada 23-godišnji Vilotijević teško ranjen. Austrijska policija odmah je saopštila da je reč o ciljanom napadu i da tragovi vode prema organizovanom kriminalu sa Zapadnog Balkana; za napadačem su tragali policajci, psi i helikopteri.
Austrijska istraga kasnije je slučaj direktno smestila u kontekst rata kavačkog i škaljarskog klana. Posebno je značajno što se posle više od sedam godina dogodio veliki pomak: 11. maja 2026. u Riminiju je uhapšen crnogorski državljanin Mili Bajramović, kojeg austrijske vlasti sumnjiče za Roganovićevo ubistvo i pokušaj ubistva njegovog saputnika. Austrijski Bundeskriminalamt navodi da je hapšenje izvršeno na osnovu evropskog naloga za hapšenje i međunarodne poternice, nakon višegodišnje istrage i intenziviranog praćenja. Austrija je potom zatražila njegovo izručenje.
Roganovićeva biografija pre likvidacije bila je obeležena nizom krivičnih postupaka i vezama sa ljudima iz kriminalnog miljea. Zajedno sa bratom od strica Duškom Roganovićem i Draženom Čađenovićem bio je optužen za ubistvo navijača Crvene zvezde Marka Vesnića i ranjavanje Ivana Markovića u Igalu 2009. Vladimir je prvobitno bio osuđen, ali je u ponovljenom postupku oslobođen, dok je Duško Roganović osuđen na osam godina zatvora. KRIK je dokumentovao i njegovu bliskost sa Aleksandrom Stankovićem, zvanim Sale Mutavi, ubijenim vođom beogradske navijačko-kriminalne grupe.
Za druga dela Roganović je, međutim, pravosnažno kažnjavan. U junu 2016. osuđen je zbog nedozvoljenog pištolja pronađenog u porodičnoj kući; policija je tamo pronašla i dva pancira. Godine 2017. uhapšen je u Beogradu nakon pokušaja da pomoću falsifikovanih dokumenata na ime Adam Marković pribavi srpsku biometrijsku ličnu kartu. Kazna za falsifikovanje kasnije mu je smanjena na devet meseci.
U Crnoj Gori je imao i jednogodišnju zatvorsku kaznu zbog podstrekavanja dvojice muškaraca da bombu bace u dvorište kuće zatvorskog službenika Zorana Ivančevića. Roganović je te optužbe negirao. Neposredno pre smrti izašao je iz zatvora, a svega nekoliko dana kasnije otišao je u Austriju. Likvidacijom u Beču ponovo je bila pogođena jedna od porodica koje su u bezbednosnim evidencijama bile najčvršće povezivane sa kavačkom strukturom: stric Vladimira Roganovića Niko već je bio ubijen, Duško Roganović teško ranjen u bombaškom napadu, a kasnije je ubijen i Šćepan Roganović.
SAČEKUŠA NA VRAČARU
Kotoranin Davorin Baltić (41) kojeg su policijski izvori označavali kao jednog od najvažnijih ljudi kavačkog klana i bliskog saradnika Radoja Zvicera, ubijen je 1. januara 2018. oko 23 časa u Beogradu. Napadači su ga sačekali u podzemnoj garaži zgrade u Ulici Internacionalnih brigada na Vračaru, gde je stanovao. Kada je Baltić automobilom ušao u garažu, dvojica muškaraca prišla su vozilu i otvorila vatru. Prema kasnijim snimcima nadzornih kamera koje su pribavili KRIK i OCCRP, jedan napadač imao je pištolj, a drugi oružje nalik automatskoj pušci. Baltić je pogođen većim brojem projektila i umro je na mestu.
Posebno neobičan element likvidacije bilo je prisustvo policajke Marije Nikolić, Baltićeve kume, koja je sedela na mestu suvozača i nije povređena. Posle pucnjave uzela je Baltićev pištolj “glok” iz vozila i bacila ga u kontejner nekoliko ulica dalje. Zbog toga joj je kasnije suđeno za nedozvoljeno nošenje oružja, a pravosnažno joj je izrečena šestomesečna kazna kućnog zatvora. Samo nekoliko sati pre ubistva Nikolić i Baltić bili su na Kopaoniku, gde su se, prema snimcima do kojih su došli KRIK i OCCRP, sreli i sa Urošem Ljubojevićem, pripadnikom navijačke grupe povezivane sa ljudima bliskim kavačkom klanu. Svrha tog sastanka nije javno utvrđena.
Srpska policija je u junu 2018. saopštila da je rasvetlila ubistvo i raspisala međunarodnu poternicu za osumnjičenim Damirom Hadžićem. Hadžić nikada nije izveden pred sud zbog Baltićeve likvidacije: u julu 2020. ubijen je na Krfu zajedno sa Alanom Kožarom, vođom barske kriminalne grupe bliske škaljarskom klanu.
Za razliku od Roganovića, za Baltića nema javno dostupnih podataka o pravosnažnim osudama koje bi potvrđivale sliku koju su o njemu pravile bezbednosne službe. Njegov porodični advokat je nakon smrti izričito tvrdio da je Baltić bio neosuđivan i da protiv njega nije vođen krivični postupak. Istovremeno, policijski operativni podaci koje su objavile “Vijesti” označavali su ga kao visokorangiranog “kavčanina”, navodno veoma bliskog Radoju Zviceru. Policija ga je operativno povezivala i sa ubistvom bivšeg poslanika Liberalnog saveza Saše Markovića u Budvi 2015, ali Baltić za taj zločin nikada nije optužen niti procesuiran, a njegova porodica je te navode kategorički odbacivala.
HAPŠENJA, ISTRAGE I PRESUDE
Važan deo odnosa i sukoba ova dva klana prelamao se preko hapšenja, istraga i presuda pre svega u Crnoj Gori.
Slobodan Kašćelan je još u decembru 2018. uhapšen u Češkoj po crnogorskoj poternici, nakon što je optužen da je sa Igorom Božovićem formirao kriminalnu organizaciju koja se, prema SDT-u, bavila zelenašenjem, iznudama, drogom, pranjem novca, davanjem mita i drugim delima. Kasnije je izručen Crnoj Gori, gde mu je tokom postupka prihvaćeno jemstvo pa se našao na slobodi. Uhapšen je ponovo 21. aprila 2021. u Kotoru.
To hapšenje dovelo je do optužnice za otmicu i ubistvo Nikole Stanišića. SDT tvrdi da je kriminalna organizacija danima pratila Stanišićevo kretanje, nakon čega je početkom avgusta 2020. presretnut, otet i držan zatočen. Prema optužnici, dva dana je mučen kako bi od njega dobili informacije o suparničkoj grupi i šifru njegovog kriptovanog telefona. Tužilaštvo tvrdi da je potom ubijen, a njegovo telo uništavano kiselinom i vatrom i ostaci zakopani; telo nije pronađeno. Ključni dokaz predstavljaju dešifrovane Sky ECC poruke koje je Europol dostavio crnogorskim organima.
U optužnici se Kašćelan tereti kao jedan od ljudi iz vrha organizacije koji je određivao mete, izdavao uputstva i obezbeđivao sredstva. Pored njega obuhvaćeni su Radoje Zvicer, Milan Vujotić, Radoje Živković, braća Knežević i drugi. Odbrana je osporavala zakonitost i autentičnost Sky materijala i ukazivala na to da nema tela žrtve niti klasičnih bioloških dokaza. Optužnica je svojevremeno vraćana na dopunu, ali je postupak kasnije nastavljen. Suđenje je bilo aktivno i tokom maja 2026. godine.
Kašćelan je tri godine proveo u pritvoru u tom predmetu. Kada je u oktobru 2024. istekao zakonski maksimum pritvora bez prvostepene presude, trebalo je da bude pušten, ali je na izlazu iz zatvora ponovo uhapšen u novom predmetu. SDT ga u njemu povezuje sa ubistvima Damira Hodžića, Adisa Spahića i Mila Radulovića Kapetana 2020. godine. Zbog toga mu je određen novi pritvor.
Uz to, Kašćelan je obuhvaćen predmetom “General”, u kojem SDT tvrdi da su on, Zvicer i Vaso Ulić organizovali međunarodnu kriminalnu grupu za krijumčarenje skoro 2,5 tone kokaina iz Južne Amerike prema Evropi i Australiji. Tužilaštvo opisuje dve velike pošiljke — oko 1.570 kg, čiji je transport sprečen u Kolumbiji i oko 903 kg zaplenjenih u Australiji. Suđenje je u toku, a 9. juna 2026. Apelacioni sud pravosnažno je potvrdio presudu u posebnom predmetu međunarodnog krijumčarenja kokaina. Utvrđeno je da je kriminalnu organizaciju formirao Radoje Zvicer, a Kašćelan je kao pripadnik te organizacije osuđen za stvaranje kriminalne organizacije i neovlašćenu proizvodnju, držanje i stavljanje u promet droge na jedinstvenu kaznu od 13 godina zatvora. To je prvi pravosnažno okončan predmet protiv te Zvicerove kriminalne organizacije.
Milan Vujotić je godinama označavan kao jedan od najvažnijih operativaca kavačkog klana. Uhapšen je u Turskoj u septembru 2022, nedugo nakon ubistva Jovana Vukotića u Istanbulu. Crna Gora ga je već potraživala zbog više predmeta za organizovani kriminal, ubistva i trgovinu drogom.
Jedan od ključnih crnogorskih predmeta odnosi se upravo na ubistvo Nikole Stanišića. Vujotić je zajedno sa Kašćelanom, Zvicerom, Radojem Živkovićem i drugim optuženima označen kao deo organizacije koja je, prema SDT-u, pratila, otela, mučila i ubila Stanišića. Taj postupak je i tokom maja 2026. bio u fazi glavnog pretresa.
Druga velika optužnica obuhvata planove za ubistva Jovana Vukotića i Jovana Jovanovića. SDT tvrdi da je grupa 2020. planirala da Vukotića ubije dok je bio u pritvoru, a Jovanovića snajperom u Kotoru. Kao glavni dokaz pojavljuju se Sky komunikacije. Vujotić je označen kao jedan od ljudi koji su učestvovali u organizaciji i davanju instrukcija.
Poseban slučaj odnosi se na pokušaj ubistva Vukotića ispred kotorske policije 21. oktobra 2020. SDT je tvrdio da su Zvicer, Kašćelan i Vujotić organizovali da Petar Mujović sa pištoljem sačeka Vukotića kod policijske zgrade. Prema tužilačkoj verziji, Kašćelan je obezbedio oružje, a Vujotić savetovao gde Mujović treba da bude ostavljen i na kojem mestu da čeka metu. Policija je Mujovića uhapsila pre realizacije plana. Viši i Apelacioni sud prvobitno su obustavili taj deo optužbe smatrajući da je reč samo o pripremnim radnjama, ali je Vrhovni sud 2024. utvrdio da su niži sudovi time povredili zakon u korist okrivljenih.
Vujotić je bio optužen i u Turskoj za učešće u ubistvu Jovana Vukotića. Turski sud ga je, međutim, oslobodio optužbe za samo ubistvo, ocenivši da nema dovoljno čvrstih i nedvosmislenih dokaza da je to delo počinio. Osuđen je za druga dela vezana za kriminalnu organizaciju i dokumenta. Tokom postupka pušten je iz pritvora uz mere, a kasnije mu je ukinuta i mera kućnog pritvora.
Crna Gora je 10. marta 2023. zatražila njegovo izručenje iz Turske, ali turske vlasti ni nakon više urgencija nisu dale konačan odgovor. Još u junu 2026. Ministarstvo pravde nije imalo potvrdu da će Vujotić biti izručen.
Istovremeno je u Crnoj Gori došlo do veoma važnog sudskog epiloga. Dana 9. juna 2026. Apelacioni sud pravosnažno je osudio Vujotića na 11 godina zatvora za stvaranje kriminalne organizacije i međunarodno krijumčarenje kokaina u okviru grupe Radoja Zvicera. Ista presuda Kašćelanu je donela 13, a Zviceru 16 godina.
Tu nije kraj. SDT je 3. jula 2026. podigao novu optužnicu protiv Vujotića i Gorana Čulića za pranje novca. Tužilaštvo tvrdi da je Čulić 2018. Vujotićevim novcem, za koji se tvrdi da potiče od trgovine drogom, za 72.000 evra u gotovini kupio dva stana u Podgorici, upisao ih na svoje ime i tako prikrio Vujotićevo stvarno vlasništvo.
SDT je 28. avgusta 2026. otvorio novu istragu protiv Vujotića i Radoja Živkovića. Tužilaštvo ih sumnjiči da su organizovali grupu i podstrekivali pokušaj ubistva Igora Krstovića u Zeti 28. januara 2020. Prema naredbi o istrazi, na Krstovića je ispaljeno najmanje 28 projektila, preživeo je zahvaljujući lekarskoj intervenciji, a Radosav i Saša Stanišić se sumnjiče kao izvršioci. SDT je 28. avgusta naveo da je Vujotić “od ranije u bekstvu”. To je trenutno najsvežiji zvanični procesni podatak o njegovom položaju u odnosu na crnogorske organe.
DOSTUPNI I ONI DRUGI
Prema najnovijim javno dostupnim podacima, u ovom trenutku najmanje četiri osobe koje se u policijskim, tužilačkim ili relevantnim medijskim izvorima svrstavaju u viši sloj škaljarske strukture nalaze se iza rešetaka.
Vjekoslav Lambulić je trenutno u pritvoru u Spužu. Njega SDT svrstava u kriminalne strukture povezane sa škaljarskom stranom, a u novoj istrazi iz maja 2026. naveden je zajedno sa Bobanom Baćovićem, Milanom Tišmom, Ivanom Đonovićem i Drešajima kao deo “škaljarske ćelije Balkanskog narko-kartela”. Tužilaštvo tu grupu sumnjiči za transport oko 1.890 kilograma kokaina iz Južne Amerike prema Evropi i Australiji. SDT je 19. maja izričito saopštio da se Lambulić već nalazi u pritvoru u drugom krivičnom predmetu. Lambulić je zapravo u pritvoru od oktobra 2023, a tokom jula 2026. nastavljeno mu je suđenje pred Višim sudom za stvaranje kriminalne organizacije i šverc droge. Negira optužbe.
I Viktor Drešaj je u pritvoru u Crnoj Gori. Drešaja izvori ne predstavljaju prvenstveno kao člana nekadašnjeg kotorskog rukovodstva škaljarskog klana, već kao jednog od vođa klana Drešaj, kriminalne strukture koju SDT u predmetu iz maja 2026. uključuje u širu “škaljarsku ćeliju” Balkanskog kartela. U istoj naredbi o istrazi navodi se da su Viktor Drešaj i Vjekoslav Lambulić već u pritvoru u drugom krivičnom predmetu, dok su Baćović, Tišma, Đonović, Leon i Kristijan Drešaj bili u bekstvu. Viktor Drešaj je istovremeno optužen i u velikom predmetu “General” za međunarodno krijumčarenje kokaina, zajedno sa Radojem Zvicerom, Slobodanom Kašćelanom, Vasom Ulićem i drugim optuženima.
Činjenica je da ipak najvažniji trenutno aktivni ljudi škaljarskog klana nisu svi u zatvoru. Igor Vukotić, stariji brat ubijenog Jovana Vukotića, u dokumentaciji SDT-a se sada označava kao jedan od vođa škaljarskog klana, ali je i dalje nedostupan crnogorskim organima. Radomir Boban Baćović, koga su “Vijesti” ranije označavale kao čoveka koji je posle smrti Jovana Vukotića preuzeo značajan deo škaljarske strukture, takođe je u bekstvu; SDT ga u maju 2026. navodi kao jednog od visokopozicioniranih članova škaljarske ćelije.
RAT NIJE ZAVRŠEN
I na kraju, dvanaest godina od raskola, više od 70 ubistava i na desetine sudskih presuda, kavački i škaljarski klan nisu prestali da deluju. Kavačka struktura danas deluje organizaciono snažnije i očuvala je više elemenata centralizovanog rukovodstva, dok je škaljarski klan, nakon likvidacije gotovo čitavog nekadašnjeg vrha, fragmentisan u više povezanih ćelija. Obe strukture i dalje pripadaju samom vrhu crnogorskog organizovanog kriminala i imaju značajne međunarodne veze. Da li su to danas dve najmoćnije kriminalne organizacije čitavog Balkana, teško je reći jer je regionalno tržište kokaina decentralizovano i čini ga veći broj međusobno povezanih balkanskih kriminalnih mreža.
Šta poručuje režim koji slavi čoveka osuđenog za genocid i zločine protiv čovječnosti? Zašto je Rasim Ljajić jedini na derbiju reagovao kako dolikuje? Zbog čega Vučić više nije mogao odlagati narodno izjašnjavanje? Gde su tu opozicija i studenti? I kako je Srbija postala umorna od lidera
“Nisam ravnodušna prema tome što neko može da me vidi, čuje ili fotografiše, ali prva reakcija mi je bila bes”, kaže za “Vreme” studentkinja Milica čiji je telefon napadnut špijunskim softverom. “Mogli su da upale kameru dok se tuširamo, pričamo privatne stvari. Nije normalno ovo što se dešava... Mislim da je takvom sloju ljudi čak neshvatljivo da nešto može da funkcioniše bez ucene, bez potplaćivanja, nego samo uz čistu volju, želju i entuzijazam da uspemo u našoj borbi”
Kada se BIA (na slici) zainteresuje za nekoga, tvrde izvori “Vremena”, preko svojih spavača u medijima ili političkim strankama pusti neku optužbu, najčešće da taj i taj sarađuje sa tajnim službama druge zemlje, da je izdajnik, strani plaćenik i slično. Na osnovu toga, od tužioca se pribavi potrebna dozvola za nadzor komunikacija, što onda predstavlja pravno pokriće za špijuniranje svake vrste
Srbija se u Evropi sada i javno naziva “žarištem” na kojem se vrbuju i za sabotaže obučavaju ruski ljudi. O tome se u Beogradu samo ćuti
Neko će reći, pa šta te čudi što su “Zvezdini” navijači razvili gigantsku fotografiju osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića i zajedno sa “Grobarima” skandirali njegovo ime? Da je bilo samo to, niko možda ne bi ni reagovao. Kao – to su već radili i šta sad? Ali sve to je začinilo ono što je pisalo ispod te slike, taj pogani poklič “Pravac Potočari”. Reč je najodvratnijoj stvari koja se ikada pojavila na toj tribini i na tom stadionu. Zbog toga bi ga trebalo zatvoriti za sva vremena
Zašto režimu trebaju mržnja i podele? Kako su na njih odgovorili studenti? Kome i zbog čega smeta Kesić i društvo iz emisije „24 minuta“? I kako su opozicione stranke završile u izbornoj fusnoti
Rušenje Vučićevog režima na izborima je dečja igra u odnosu na ono što nas čeka posle: obnavljanje do temelja razorene zemlje. Ne postoji teži zadatak od toga da se od podanika stvore građani, ali to je pitanje opstanka Srbije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zapljuvao je sebe u ćošak, odvajajući se od svih, pa i od svoje partije. Zato će, kad stupi protiv 250 ljudi od integriteta sa Studentske liste, konačno stvarno biti sam, kako se već godinama bizarno hvališe
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
