Bićeš na televiziji, rekoše Indijcu – variocu na gasovodu za Jadar – koji je mešo čvarke da upozna srpske običaje, do njega je čovek, sa šajkačom, u “diridi dirida” ritmu, radio isti poso, dok je drugom rukom glabo prečnjak
Ovogodišnji Festival duvan čvaraka pomeren za sedam dana zbog vremenskih prilika. Sve ostalo, bilo na nivoju i ovaj, iako 19, bio jubilarni. “Idejni tvorac”, gospodin Batočanin, kao svaki “pronalazač” dobio je iz gradske kase, vele, 800.000 dinara, jerbo je “zaštitio” ime manifestacije. Govorio da je zaštitio i brend “duvan čvarci”, ispostavilo se da je zaštitio etiketu sa tim imanom. Grad Valjevo je događaj uvrstio u “stalne manifestacije” koje se pokrivaju iz budžeta, a na čelo Saveta festivala metut je SNS gradonačelnik, koji je jako, kao “nestranačka ličnost” smenjen sa čela Valjevskih naprednjaka.
Pa, “izvolte u salonu”! Sve se odigrava u centru grada, a gde bi, na platou ispred Doma kulture, i na obalama reke Kolubare. Na platou tezge sa raznu ponudu, dole, na levoj obali reke jednoobrazni beli čadori sa raznu ponudu, preko reke isti jednoobrazni beli čadori ispred kojih su kazani, što ih zovu oranije, u kojima se kuvaju i mešaju čvarci. Obale spajaju tri bela montažna i izanajmljena mostića, kažu da cena nije ispod milion dinara, na kojima je razapeto platno na kome grb Valjeva i natpis “Festival duvan čvaraka”.
FRULE I OKARINE
Na tezge na platou svega, ima helijumski baloni, cveće u saksijama, “američke krofnice”, “Dubai palaćinci”, ima ajvar, rakija, ukrasne đinđuve, narukvice, brojanice, ima “Čarobni štapić”, sapun od ruže i sapun od lavande, liciderska srca, lulice i lizalice, još meda i propolisa, drvene bačve i burići, turšija u malim i turšija u velikim teglama, zemljani lonci, razno pletivo, vunene čarape, rakija sa klekom, medovača, orahovača, sirup od zove, drenjina, grožđa… Ima i ukosnice, plastični pištolji, u male bočice lek protiv upale prostate, gihta, nesanice, zamora i reume, ima i razni’ staklića, još lizalica, jedan aparat za kokice, još meda, domaći kolači, “Sultanova sarma” (vrsta ratluka), sir, turšija, i tako sve do samog Doma kulture, ispred koga veliki pano sa natpisom “Festival duvan čvaraka”, a na bini, na kojoj piše “Valjevski sabor dvojnice, frule i okarine”, u toku umetnički program, svaki od trojice umetnika duva u svoj instrument.
Dole, na keju, na desnu stranu, ugostiteljski objekat koji čine spojeni mali beli čadori, ima i veliki beli čador za specijalne goste. Na levu stranu, nizvodno, ponuda na tezgama. Prvi sa svoji čvarci gospodin Batočanin, koji sebe zove “Kralj duvan čvaraka”, iako ima onih koji vele da taj jedan čvarak nije proizveo. Dalje, na tezge, svega, takoreći najmanje čvaraka, pršuta, slanina, kulen, pihtije, kavurma, med, rakija… Pod jedan čador proizvodi iz manastira Tomić, žensko iza tezge obajšnjava mušteriji – “Da vidite o čemu se radi”. A radi se da tu upaljena kadionica, imaju sve vrste kapi i masti, za hemoroide, otečene noge, kožne bolesti, gljivična oboljenja, protov nervoze, bolova, za cirkulaciju… Tu i knjiga “Na krilima Isusove molitve” i kutija za priloge da se na liturgiji u manastiru “Svetog apostola Tome” pročita ime priložnika, tu i papir da se upiše ime.
Dalje ima bela i crna tamjanika iz Rajačkih pimnica, ima liker, ima medovača, šoder čvarci, sirup od trnjina, džem od smokava, konjske kobasice, zemljane posude, dimnjeni sir, tvrdi kajmak, slatko od šljiva, turšija u najveće tegle, u sve to dve cure sa Ugovorima o zakupu tezgi, jedan iza tezge im poručuje da on nije vlasnik, odgovaraju da nema veze. Još ima tucana paprika iz Bačkog Petrovca, “Carski melemi” za glivice na noktima, male i velike tikve, tezga sa šajkačama, majicama “Živ je Draža umro nije”, varjače, drveni pladnjevi, jagnjeća sarmica, još šajkača, meda i slanine, lulica i lizalica…
Preko belog iznajmljenog mostića na drugu, desnu, obalu, gde isto jednoobrazni beli čadori, ispred kojih se mešaju čvarci u kazanima. Na početku nema čadora “Srpskih četnika”, koju su tu obično arlijali sa crnim “Sloboda ili smrt” zastavama, vele da su sad na drugom zadatku, maskirani i sa bejzbol palicama biju i dave studente i građane na protestima.
I ovde ispred čadora tezge sa raznu, uglavnom mesnatu ponudu, ima pečenja, pršute, kobasica, slanine, masti u kanticama… Svaki čador ima ime, “Robajci”, “Tri Želje”, “Brđanci”, mesara “Mesoprodukt”, koja napisala da višegodišnji pobednik festivala, nudi se slanina od stare srpske rase mangulice, ima pršute iz Mačkata, ima i Azijat koji pred jednim čadorom meša čvarke, od kojih je, on je Indijac, čovek do njega, koji vozač u Komunalnom preduzeću, objašnjava da je varilac u “Srbijagasu”, radi na cevovodu za Jadar, uzeli ga da pomogne, vidi srpske običaje…
UVEK MOŽE BOLJE
Reporter krene dalje, od čadora do čadora, “Braća Gligorić”, mesara “Korida”, narod se uzodo, samo čuješ “Gde ste”, da se upiše čador “Pajče i deca”, “Deda i unuk”, “Mali čvarak”, “Pijani čvarak”, “Kod Gavre i Tice” i sve tako do kraja, gde “Pečenjara Patak”, do nje “Kod zeta i šuraka”. Iznad keja, gde čadori, park sa skulpturama koji pun automobila, tu tezga sa “muzikom na USB”, napred rukovet novih zastava, na tezgi šajkače, odvrnuli se, “Zovem te, zovem, noću te sanjam”… Do “USB muzike” velika bela ugostiteljska šatra, ima ‘ektar.
Nema atmosfere i ciguljanja, kao što bivalo, ali oda se, pazari, vukljaju kese. Pred čadorom “Sokolica” jedan sa šajkačom meša čvarke, meša li meša, iz Žabara, oko vrata medalja, dobijo juče, treće mesto za šoder čvarke. Do njega, ispod čadora, tuče numera “Moj Jovane”…
Novinar opet pređe iznajmljeni beli mostić, ponovo među tezge, jedan sa šajkaču i velike brkove, crnu majicu na kojoj piše “Srbija”, na gajbu turio dinje sorte “medena rosa”, samo secka i nudi na probu. Na leđima slika Čiča Draže, natpis “Ne priznajem reč kapitulacija”… Kroz sve to prolaze prodavci pajalice sa dugačku dršku, u roze i sivo-beloj boji. Prodavac meda okačio pisanu informaciju da je za pola kile meda potrebno 848 pčela.
Na bini još duvaju u frule i okarine, sa druge strane reke odvrnula se “USB muzika”, “Nekad tebe, a nekad i mene, obojicu zagledaju žene”… Od čadora sa čvarcima odgovara “Ti si davno otišla od mene”… Opet stigosmo do Indijca koji meša čvarke, zove se Ankoni, onaj do njega ponovi da je varilac, da ga doveli da vidi šta je Srbija i reče Indijcu: “Vidiš da ćeš biti na televiziji…” Ozgo je tukla “USB muzika”, “Diridi dirida”… Ispred susednog čadora, jedan sa šajkačom je desnom rukom, drvenim veslom, mešo čvarke u diridi dririda ritmu, dok je levom rukom glabo prečnjak od praseta.
Na samu obalu reke, do belog iznajmljenog mostića, stao mlađi čovek, teget odelo, stilizovani zulufi, rekoše da to novi ćaci direktor Turističke organizacije, završava izlaganje za televiziju: “Uvek može bolje, znamo da biće bolje, i biće bolje!” Narod se uzodo, samo čuješ, “Ljudi, vidimo se”, preko reke, gde čadori gde se kuvaju čvarci, pod čadorima ekipe za podršku, mezi se i nazdravlja, pod jednim čadorom tri čoveka sa šajkačama pažljivo slušaju gospodiuna u beloj košulji, kome visi kravata, podigo ruku, naglašava priču o nacionalnim interesima, izdajnicima naše stvari, tri šajkače samo klimaju… Baš iznad nih je tukla “USB muzika”, “Lazarevac, Užice i Tara/ tu sam mnogo poljubio gara”…
Sa bine grunu “Čik, čik, čik pogodi, šta mi treba, šta mi godi”… Bi vreme otvaranja, na binu stade voditeljka, onaj ćaci direktor Turizma sa stilizovani zulufi, koji je preko teget odela ogrnuo sivu dolamicu, jedan u beloj majici na kojoj pisalo “Mesara Korida”. Voditeljka reče da ovo 19. festival, da za duvan čvarke imaju slogan “Slani a slatki”, dade reč Stilizovanim zulufima, koji reče:
U ime grada Valjeva želim dobrodošlicu, pa prozbori da uvode novu tradiciju (pošto nisu navatali nijednog ministra, a gradonačelnik više nije šef partije na lokalu) manifestaciju će otvarati raniji pobednici. Za mikrofon stade bela majica sa natpisom “Mesara Korida”, izgovori, Dobar dan, želim da otvorim 19. manifestaciju, proglašavam otvorenu.
Pred Dom kulture izađe folklorni ansambl, opletoše kolce, manifestacija se nastavi, narod je tumaro, vukljo kese sa čvarcima, kavurmom, slaninom “sapunjarom”, a bilo i oni’ koji nosili saksije sa kadificom i muškatlama.
Nepreglednu i depresivnu listu posledica globalnog zagrevanja u Srbiji u hladnijoj polovini godine možemo da guramo pod tepih, ali već u junu, kada se ponovo vrati osećaj da nešto debelo nije u redu, vreme je da se suočimo sa činjenicama i zapitamo koliko je stanje loše, radimo li išta na umanjenju štete i dokle možemo ovako
Medenica se vlastima Crne Gore i Srbije, koje su glavna meta njegovih sadržaja, ne obraća kao da zna nešto što oni ne znaju, nego kao da zna ono što oni žele da sakriju. Kako je moguće da u Srbiji 2026. godine deo javnosti smatra prvostepeno osuđenog begunca pouzdanijim izvorom informacija od bilo koje institucije, pa i predsednika države
Biljana Nikolić, novinarka “Vijesti”, kaže za “Vreme” kako je jasno da Miloš Medenica ne deluje samostalno. “Te strukture očito imaju interes, a i hrane ga obavještajnim podacima. Fenomen ‘Medeni’ postaje neka vrsta gerilskog formata, u kojem se plasiraju informacije na osnovu kojih se može pretpostaviti ko bi sve mogao da ima korist, kao i šta su motivi takvog djelovanja”
Sva istraživanja koja smo do sada videli ukazuju na to da prvi put postoji mogućnost da vladajuća koalicija ne osvoji većinu u parlamentu, a odluka će verovatno biti doneta u narednim mesecima, u zavisnosti od stalnog merenja rejtinga i pozicioniranja protivničke strane
Vladajuća Srpska napredna stranka gubi podršku birača, ali se još uvek ne zna kada će, i pored brojnih najava predsednika, biti raspisani izbori, ko će biti na studentskoj listi, te kakva može da bude uloga opozicionih stranaka koje (ne)će podržati studentsku listu? Pitanja je mnoštvo: da li se studentska strategija može nazvati keč-ol? Po čemu se onda, u svojoj suštini, razlikuje od keč-ol pristupa SNS-a? Koje su prednosti i mane toga? Koliko je jedan front nužan u okolnostima borbe protiv režima poput ovog? I ako njega nema, šta onda
Sve dileme oko toga da li će naprednjaci predvođeni Aleksandrom Vučićem približiti Srbiju Evropskoj uniji su lažne – neće, ne pada im na pamet. I tu dolazimo do studentske liste i Kosova i Metohije
Kako je informativni razgovor sa Zdravkom Ponošem probio dno beščašća? Imaju li opskurni likovi iz Informera policijske značke, a policajci legitimacije Informera ili to dođe na isto? I zbog čega kmeči Visoko javno tužilaštvo
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
