Bićeš na televiziji, rekoše Indijcu – variocu na gasovodu za Jadar – koji je mešo čvarke da upozna srpske običaje, do njega je čovek, sa šajkačom, u “diridi dirida” ritmu, radio isti poso, dok je drugom rukom glabo prečnjak
Ovogodišnji Festival duvan čvaraka pomeren za sedam dana zbog vremenskih prilika. Sve ostalo, bilo na nivoju i ovaj, iako 19, bio jubilarni. “Idejni tvorac”, gospodin Batočanin, kao svaki “pronalazač” dobio je iz gradske kase, vele, 800.000 dinara, jerbo je “zaštitio” ime manifestacije. Govorio da je zaštitio i brend “duvan čvarci”, ispostavilo se da je zaštitio etiketu sa tim imanom. Grad Valjevo je događaj uvrstio u “stalne manifestacije” koje se pokrivaju iz budžeta, a na čelo Saveta festivala metut je SNS gradonačelnik, koji je jako, kao “nestranačka ličnost” smenjen sa čela Valjevskih naprednjaka.
Pa, “izvolte u salonu”! Sve se odigrava u centru grada, a gde bi, na platou ispred Doma kulture, i na obalama reke Kolubare. Na platou tezge sa raznu ponudu, dole, na levoj obali reke jednoobrazni beli čadori sa raznu ponudu, preko reke isti jednoobrazni beli čadori ispred kojih su kazani, što ih zovu oranije, u kojima se kuvaju i mešaju čvarci. Obale spajaju tri bela montažna i izanajmljena mostića, kažu da cena nije ispod milion dinara, na kojima je razapeto platno na kome grb Valjeva i natpis “Festival duvan čvaraka”.
FRULE I OKARINE
Na tezge na platou svega, ima helijumski baloni, cveće u saksijama, “američke krofnice”, “Dubai palaćinci”, ima ajvar, rakija, ukrasne đinđuve, narukvice, brojanice, ima “Čarobni štapić”, sapun od ruže i sapun od lavande, liciderska srca, lulice i lizalice, još meda i propolisa, drvene bačve i burići, turšija u malim i turšija u velikim teglama, zemljani lonci, razno pletivo, vunene čarape, rakija sa klekom, medovača, orahovača, sirup od zove, drenjina, grožđa… Ima i ukosnice, plastični pištolji, u male bočice lek protiv upale prostate, gihta, nesanice, zamora i reume, ima i razni’ staklića, još lizalica, jedan aparat za kokice, još meda, domaći kolači, “Sultanova sarma” (vrsta ratluka), sir, turšija, i tako sve do samog Doma kulture, ispred koga veliki pano sa natpisom “Festival duvan čvaraka”, a na bini, na kojoj piše “Valjevski sabor dvojnice, frule i okarine”, u toku umetnički program, svaki od trojice umetnika duva u svoj instrument.
Dole, na keju, na desnu stranu, ugostiteljski objekat koji čine spojeni mali beli čadori, ima i veliki beli čador za specijalne goste. Na levu stranu, nizvodno, ponuda na tezgama. Prvi sa svoji čvarci gospodin Batočanin, koji sebe zove “Kralj duvan čvaraka”, iako ima onih koji vele da taj jedan čvarak nije proizveo. Dalje, na tezge, svega, takoreći najmanje čvaraka, pršuta, slanina, kulen, pihtije, kavurma, med, rakija… Pod jedan čador proizvodi iz manastira Tomić, žensko iza tezge obajšnjava mušteriji – “Da vidite o čemu se radi”. A radi se da tu upaljena kadionica, imaju sve vrste kapi i masti, za hemoroide, otečene noge, kožne bolesti, gljivična oboljenja, protov nervoze, bolova, za cirkulaciju… Tu i knjiga “Na krilima Isusove molitve” i kutija za priloge da se na liturgiji u manastiru “Svetog apostola Tome” pročita ime priložnika, tu i papir da se upiše ime.
Dalje ima bela i crna tamjanika iz Rajačkih pimnica, ima liker, ima medovača, šoder čvarci, sirup od trnjina, džem od smokava, konjske kobasice, zemljane posude, dimnjeni sir, tvrdi kajmak, slatko od šljiva, turšija u najveće tegle, u sve to dve cure sa Ugovorima o zakupu tezgi, jedan iza tezge im poručuje da on nije vlasnik, odgovaraju da nema veze. Još ima tucana paprika iz Bačkog Petrovca, “Carski melemi” za glivice na noktima, male i velike tikve, tezga sa šajkačama, majicama “Živ je Draža umro nije”, varjače, drveni pladnjevi, jagnjeća sarmica, još šajkača, meda i slanine, lulica i lizalica…
Preko belog iznajmljenog mostića na drugu, desnu, obalu, gde isto jednoobrazni beli čadori, ispred kojih se mešaju čvarci u kazanima. Na početku nema čadora “Srpskih četnika”, koju su tu obično arlijali sa crnim “Sloboda ili smrt” zastavama, vele da su sad na drugom zadatku, maskirani i sa bejzbol palicama biju i dave studente i građane na protestima.
I ovde ispred čadora tezge sa raznu, uglavnom mesnatu ponudu, ima pečenja, pršute, kobasica, slanine, masti u kanticama… Svaki čador ima ime, “Robajci”, “Tri Želje”, “Brđanci”, mesara “Mesoprodukt”, koja napisala da višegodišnji pobednik festivala, nudi se slanina od stare srpske rase mangulice, ima pršute iz Mačkata, ima i Azijat koji pred jednim čadorom meša čvarke, od kojih je, on je Indijac, čovek do njega, koji vozač u Komunalnom preduzeću, objašnjava da je varilac u “Srbijagasu”, radi na cevovodu za Jadar, uzeli ga da pomogne, vidi srpske običaje…
UVEK MOŽE BOLJE
Reporter krene dalje, od čadora do čadora, “Braća Gligorić”, mesara “Korida”, narod se uzodo, samo čuješ “Gde ste”, da se upiše čador “Pajče i deca”, “Deda i unuk”, “Mali čvarak”, “Pijani čvarak”, “Kod Gavre i Tice” i sve tako do kraja, gde “Pečenjara Patak”, do nje “Kod zeta i šuraka”. Iznad keja, gde čadori, park sa skulpturama koji pun automobila, tu tezga sa “muzikom na USB”, napred rukovet novih zastava, na tezgi šajkače, odvrnuli se, “Zovem te, zovem, noću te sanjam”… Do “USB muzike” velika bela ugostiteljska šatra, ima ‘ektar.
Nema atmosfere i ciguljanja, kao što bivalo, ali oda se, pazari, vukljaju kese. Pred čadorom “Sokolica” jedan sa šajkačom meša čvarke, meša li meša, iz Žabara, oko vrata medalja, dobijo juče, treće mesto za šoder čvarke. Do njega, ispod čadora, tuče numera “Moj Jovane”…
Novinar opet pređe iznajmljeni beli mostić, ponovo među tezge, jedan sa šajkaču i velike brkove, crnu majicu na kojoj piše “Srbija”, na gajbu turio dinje sorte “medena rosa”, samo secka i nudi na probu. Na leđima slika Čiča Draže, natpis “Ne priznajem reč kapitulacija”… Kroz sve to prolaze prodavci pajalice sa dugačku dršku, u roze i sivo-beloj boji. Prodavac meda okačio pisanu informaciju da je za pola kile meda potrebno 848 pčela.
Na bini još duvaju u frule i okarine, sa druge strane reke odvrnula se “USB muzika”, “Nekad tebe, a nekad i mene, obojicu zagledaju žene”… Od čadora sa čvarcima odgovara “Ti si davno otišla od mene”… Opet stigosmo do Indijca koji meša čvarke, zove se Ankoni, onaj do njega ponovi da je varilac, da ga doveli da vidi šta je Srbija i reče Indijcu: “Vidiš da ćeš biti na televiziji…” Ozgo je tukla “USB muzika”, “Diridi dirida”… Ispred susednog čadora, jedan sa šajkačom je desnom rukom, drvenim veslom, mešo čvarke u diridi dririda ritmu, dok je levom rukom glabo prečnjak od praseta.
Na samu obalu reke, do belog iznajmljenog mostića, stao mlađi čovek, teget odelo, stilizovani zulufi, rekoše da to novi ćaci direktor Turističke organizacije, završava izlaganje za televiziju: “Uvek može bolje, znamo da biće bolje, i biće bolje!” Narod se uzodo, samo čuješ, “Ljudi, vidimo se”, preko reke, gde čadori gde se kuvaju čvarci, pod čadorima ekipe za podršku, mezi se i nazdravlja, pod jednim čadorom tri čoveka sa šajkačama pažljivo slušaju gospodiuna u beloj košulji, kome visi kravata, podigo ruku, naglašava priču o nacionalnim interesima, izdajnicima naše stvari, tri šajkače samo klimaju… Baš iznad nih je tukla “USB muzika”, “Lazarevac, Užice i Tara/ tu sam mnogo poljubio gara”…
Sa bine grunu “Čik, čik, čik pogodi, šta mi treba, šta mi godi”… Bi vreme otvaranja, na binu stade voditeljka, onaj ćaci direktor Turizma sa stilizovani zulufi, koji je preko teget odela ogrnuo sivu dolamicu, jedan u beloj majici na kojoj pisalo “Mesara Korida”. Voditeljka reče da ovo 19. festival, da za duvan čvarke imaju slogan “Slani a slatki”, dade reč Stilizovanim zulufima, koji reče:
U ime grada Valjeva želim dobrodošlicu, pa prozbori da uvode novu tradiciju (pošto nisu navatali nijednog ministra, a gradonačelnik više nije šef partije na lokalu) manifestaciju će otvarati raniji pobednici. Za mikrofon stade bela majica sa natpisom “Mesara Korida”, izgovori, Dobar dan, želim da otvorim 19. manifestaciju, proglašavam otvorenu.
Pred Dom kulture izađe folklorni ansambl, opletoše kolce, manifestacija se nastavi, narod je tumaro, vukljo kese sa čvarcima, kavurmom, slaninom “sapunjarom”, a bilo i oni’ koji nosili saksije sa kadificom i muškatlama.
Kako su predmeti sklanjani od kontrole, istrage usmeravane prema građanima koji su tražili zaštitu, a tužioci ostajali bez odgovora policije? Branko Stamenković govori o nalazima komisije Vrhovnog javnog tužilaštva, odgovornosti svojih kolega i tome šta je potrebno da institucije ponovo rade po zakonu
Ko sada odlučuje o Vladi i programu, plenumi ili poslanici? O tome u Studentskom pokretu i među ljudima sa liste postoje različita viđenja, ali se traži srednje rešenje, saznaje “Vreme”. Kako god bilo, program na preko hiljadu stranica već postoji
Odlazeća vlast se prema državi ponaša kao prema stanu iz kog se iseljava posle izgubljenog spora. I sve vreme glasno viče da joj komšije ruše zgradu
“Osnovni prioritet nove vlade treba da bude očuvanje zaposlenosti i rast standarda stanovništva. I to uopšte neće biti lako ostvarivo jer ćemo imati pad zaposlenosti u klijentelističkim firmama koje su sarađivale sa bivšim režimom. Neke će se zatvoriti, ali je tu važno što će mnogi ljudi ostati bez posla. U slučaju velikih privatnih preduzeća koja imaju teškoća, vlada treba da se anagažuje da te firme preuzmu bolji vlasnici kako bi se sačuvale hiljade radnih mesta. Taj slučaj ćemo imati već sa firmama Davora Macure, među kojima je i ‘Idea’”
Koliko novca iz Plana rasta je za nas nepovratno izgubljeno, koliko je zaleđeno i koliko nas još čeka? Šta Srbija treba da uradi da bi ta evropska sredstva dobila i šta od toga imaju građani? Smeši li se novo poglavlje u odnosima Brisel–Beograd
U trenutku kada su institucije Republike razorene, kada je Vučićeva hobotnica još uvek živa, kada su ljudi zgađeni nepravdom i smradom koji je esenesovski režim ostavio za sobom, mi imamo, što reče Makijaveli, samo građansku vrlinu kao pogonsko gorivo kojim se možemo vratiti na početak
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
Intervju: Branko Stamenković, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva
Crna slika i slom pravne države Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
