Posle Brisela se ide u Beč, a serija se nastavlja... Kakav je domet poteza Beograda
I DALJE OHRABRIVANI IZ AMERIKE: Agim Čeku i Fatmir Sejdiju
Druga runda direktnih pregovora Beograda i Prištine 14. oktobra u Briselu donela je samo jedan vidljiv rezultat, a to je da će se sledeća runda održati u Beču 22. oktobra. Možda, ipak, ne samo to. Trojka (Išinger, Harčenko, Vizner) mogla bi do 22. da sastavi predlog tema za razgovor („radni papir“) po principu najmanjeg zajedničkog imenitelja i da testira da li na nekom nivou može doći do sporazuma.
Što se tiče unutrašnjeg uređenja i organizacije KiM, tu možda ipak može biti i zajedničkih elemenata u onome što je predložio Ahtisari i onome što kao međunarodno garantovanu autonomiju predlaže Beograd, dok što se statusa tiče zajedničkih elemenata nema.
U novembru su predviđena tri nova sastanka pregovarača, a poslednji sastanak u novembru mogao bi trajati i nekoliko dana. Ministar za KiM Samardžić ne veruje da će taj sastanak imati formu međunarodne konferencije, poput one u Dejtonu, a u jednom demantiju tvrdi da je vest AFP-a o tome proizvoljna i netačna. Premijer Koštunica je pre te briselske runde, u četvrtak 11. odbacio mogućnost rešavanja pitanja Kosova na eventualnoj međunarodnoj konferenciji van odobrenja Saveta bezbednosti. U nekim međunarodnim krugovima i zapadnim medijima konferencija je pominjana kao jedna od mogućnosti, ako pregovori Beograda i Prištine do 10. decembra ne daju rezultat.
Na pregovore u Briselu 14. oktobra Beograd je poslao ministarsku delegaciju koja je još jednom obrazložila srpski predlog o suštinskoj autonomiji Kosova i Metohije sa međunarodnim garancijama statusa kosovskih Albanaca kao najpovlašćenije nacionalne manjine.
Sa Kosova je na te pregovore otišao sam politički vrh, što se u Beogradu tumačilo i kao znak da će kosovska delegacija ponovo pokušati da pokrene razgovor o regulisanju odnosa dve nezavisne države, na šta Beograd ne pristaje pod obrazloženjem da Kosovo nije država pa se i ne može pregovarati o nečem što ne postoji. S kosovske strane se ponavlja (Sejdiju) da je nezavisnost Kosova gotova stvar.
Napretka u pregovorima očito nije bilo, mada posrednici, pa i srpski pregovarači, daju značaj tome što su dve strane postavljale jedna drugoj pitanja i odgovarale na njih, pa i tome što je razgovor trajao sat duže nego što je najavljeno. Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Solana obavestio je u ponedeljak 15. oktobra Savet ministara EU-a da je dosadašnji tok pregovora bolji od očekivanog.
SAVVAZDUH: U izjavama medijima srpski ministar spoljnih poslova Jeremić i ministar za Kosovo i Metohiju Samardžić tražili su da se odstrane negativni uticaji na tok tih pregovora, kao što su: veštački rok do 10. decembra; tvrdnje da posle toga „nebo pada“ i da nema više pregovora; najave jednostranog proglašenja kosovske nezavisnosti; kao i izjave pojedinih međunarodnih aktera, koji utiču na to da kosovski Albanci nemaju iskrenu želju da pregovaraju. Amerikanci ignorišu apele Beograda da prestanu s ohrabrivanjem kosovskih Albanaca na nepopustljivost.
Nema nagoveštaja da će se Amerikanci, koji troše sav vazduh na Irak (Dragan Simić, FPN) mnogo upuštati u analize lanca posledica, pa čak ni u teškoće na koje bi mogli naići Evropljani, ako i kad na Kosovu preuzmu buduću Međunarodnu civilnu misiju, koja bi trebalo da zameni UNMIK.
Takođe, nije jasno da li neki značaj može imati to što se i u Americi, na primer, na marginama kakve predstavaljaju pisma uredništvu „Njujork tajmsa“, osim ponavljanja floskule o neizbežnoj nezavisnosti Kosova može pročitati i to da je moralno i politički bombardovanje Beograda otvorilo vrata katastrofi u Iraku (Džon R. Makartur); da i liberalni i neokonzervativni jastrebovi intervencionisti aplaudiraju sami sebi hvaleći jedni bobardovanje Srbije, a drugi preventivni rat protiv Iraka, no da liberalni intervencionisti ne izgledaju više nobl od „neokonsa“ pošto je osam godina posle intervencije – Kosovo ostavljeno u predvorju pakla (Alek Čans).
Portparol američkog Stejt departmenta Tom Kejsi izjavio je 16. oktobra da je u tim pregovorima pred nama dalek put, a da ukoliko ne bude sporazuma do 10. decembra, SAD očekuju da se krene dalje sa nadgledanom nezavisnošću za Kosovo po smernicama koje je predložio Ahtisari.
Premijer Koštunica je u utorak ocenio da svakodnevne izjave zvaničnika SAD imaju za cilj da spreče kosovske Albance da prihvate kompromisno rešenje; da Sjedinjene Američke Države vode grubu politiku sile i otvoreno se zalažu za rasparčavanje Srbije i da će srpski zvaničnici svakodnevno i na svakom mestu u svetu neprestano saopštavati da Kosovo i Metohija ne moge biti ratni plen NATO-a.
Kejsi na to upućuje demantujuću izjavu u kojoj kaže da SAD preko svog izaslanika Viznera traže kompromis i ponavlja da Amerika smatra da je najbolje rešenje nadgledana nezavisnost Kosova.
Više srpskih političara ponavlja da postoji rizik od jednostranog proglašenja kosovske nezavisnosti i američkog priznanja tog akta, dok se istovremeno najavljuje da će srpska vlada poništiti taj akt i preduzeti mere o kojima se sada ne izjašnjava.
Može se ipak donekle pretpostaviti kako bi to moglo izgledati – Srbija ne priznaje nijedan akt samoproklamovane države i nijedan njen dokument. Ne priznaje se nijedan dokument izdat od kosovske vlasti na teritoriji koju kontroliše Srbija, a kao posledica toga za one koji budu lojalni toj državi nema komunikacije preko teritorije Srbije i – sledi niz problematičnih i kontroverznih situacija…
Kosovskim Srbima je već praktično upućen poziv da Srbiju smatraju svojom državom i da se u skladu s tim ponašaju, što bi trebalo da znači da novoproglašena tvorevina ne kontroliše celu teritoriju. Na njih će verovatno biti pojačan pritisak, o čemu možda svedoči i ponovno pojavljivanje vesti o paravojnoj Albanskoj nacionalnoj armiji, koja preti da će preuzeti kontrolu nad severnim delom Kosova ukoliko to do 1. novembra ne učine KFOR, UNMIK, kosovska policija i Zaštitni korpus Kosova.
Neki nagoveštaji u zapadnoj štampi govore da zapadni faktori u tišini razmatraju i šta da učine u slučaju pogoršavanja stanja na terenu. Nije sigurno da li baš o tome svedoči i vest da je UNMIK u selu Veliki Alas kod Lipljana 16. oktobra uhapsio Malzuma Bitićija zbog sumnje da je učestvovao u ubistvu 14 žetelaca iz sela Staro Gracko 23. jula 1999. godine.
Osam godina istraga o tom događaju nije dala nikakve rezultate, kako je saopštavano, zbog nedostatka dokaza i sistematskog zastrašivanja svedoka…
Srpskoj javnosti se, očito iz taktičkih razloga, ne govori mnogo o pretpostavljenom realnom efektu državnih mera za slučaj proglašenja nezavisnosti Kosova, sem u jednom segmentu: predočava se procena (Jeremić, prošle nedelje na RTS-u) da čak i ako proglasi nezavisnost, Kosovo nikako ne može dobiti stolicu u UN-u bez pristanka Srbije, jer članstvo nove države u UN-u mora da odobri SB, a to odobrenje će verovatno naići na veto ne samo Rusije, koju zapadni mediji jedino pominju, već i Kine.
Tu pretpostavku podupiru i vesti o tome da Evropljani pokušavaju da nađu formulu po kojoj bi došli na Kosovo u okvirima postojeće rezolucije SB-a, pošto nisu voljni da preuzimanje misije obave van sistema UN-a.
NALOG: Vlada Srbije dala je krajem prošle nedelje nalog državnim funkcionerima i službenicima da napuste sve međunarodne skupove na kojima predstavnici privremenih organa Kosova nastupaju samostalno, a ne u sastavu delegacije UNMIK-a i da reaguju i kada predstavnici privremenih organa na Kosovu jesu u sastavu UNMIK-a, ali iznose stavove samostalno, ili kada delegacija UNMIK-a bude imala tretman kao državna delegacija.
Pre te preporuke ministar energetike Aleksandar Popović nedavno je napustio jedan međunarodni skup pošto je predstavniku privremene kosovske vlade data reč, a demarša je bilo i na Brionima i u Ljubljani.
To je izvesno podizanje lestvice od strane Beograda pred novu rundu direktnih pregovora u Briselu 14. oktobra, i pred 10. decembar, ali i znak da se primenjuje preporuka iz skupštinske kosovske rezolucije koja svim državnim organima nalaže da neodložno reaguju i na nagoveštaje priznavanja kosovske nezavisnosti.
Koliki je domet beogradskog demarša? Da je stav Beograda nevažan, ne bi se vodili toliki pregovori, mada je u toj priči važnije kakav će ishod imati globalno lomljenje ruku Amerikanaca, Rusa i Evropljana.
S druge strane, u pokušaje popravljanja pregovaračke pozicije Beograda može se ubrojati i odluka Saveta za nacionalnu bezbednost Srbije da raspiše nagradu od milion evra za informaciju koja bi vodila hapšenju haškog optuženika Mladića – mada je ta odluka više bila povezana sa parafiranjem Sporazuma sa EU-om o priduživanju. Vesti o tome vrte se u znaku oveštalih metafora o čaši koja je dopola prazna, to jest da je Srbija ostavljena na čekanju do kraja oktobra i još jedne posete Karle del Ponte Beogradu, dok Crnogorci parafiraše.
BOSANSKA: U toj priči isto su tretirane Srbija i Bosna. Savet ministara EU-a dao je u ponedeljak podršku visokom predstavniku u BiH Miroslavu Lajčaku u njegovim naporima da osigura da BiH ispuni ključne preduslove za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju s EU-om, pošto su propali pregovori o reformi policije. Tamošnji političari očekuju sankcije, a videće se i da li će sve to izazvati dodatne kontrareakcije i dodatno podgrejati tamošnju, kako izgleda, prilično nepovoljnu političku atmosferu.
Počinje da se govori i o tome, da, po sistemu povezanih sudova, postoji veza između slučaja Kosovo i slučaja dejtonske Bosne i Hercegovine. U javnosti (u BiH više nego u Srbiji) mogu se češće nego ranije čuti pitanja o tome da li će kosovski finiš uticati na odnose u Bosni. Beograd izjavama zvaničnika šalje poruku da drži do poštovanja Dejtonskog sporazuma za BiH i ne ukazuje baš mnogo na to da zapadni faktori primenjuju različite strategije u dve postkonfliktne situacije – u slučaju BiH aktivno rade na učvršćivanju centralnih državnih funkcija i na ograničavanju samostalnosti njenih entiteta, a u slučaju Srbije na njenom deljenju, to jest na amputaciji Kosova.
DOMAĆA: Prethodnih nedelja rasla je bojazan da bi dolazeća državna kriza nakon 10. decembra mogla u Srbiji da bude komplikovana i sporovima o tome kada treba da budu raspisani predsednički izbori. Spor i dalje traje, ali pošto se u tom sporenju ipak biraju reči i pošto vladajuća koalicija pokazuje sposobnost rešavanja unutrašnjih konflikata, unekoliko se smanjuje bojazan da bi on mogao da ugrozi vladajuću koaliciju i da krizom vladajuće koalicije produbi državnu krizu u nastupajućem osetljivom periodu.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Vučiću niko ne veruje, nema iskrenog saveznika koliko god se grlio i cmakao sa svetskim liderima. Provaljen je odavno, ali je prolazio nekažnjeno pa umišlja”, kaže za “Vreme” spoljnopolitički komentator Boško Jakšić. Pričali smo o zlim vremenima u svetu i snalaženju Srbije u njima
Opšta korupcija i napredovanje podobnih i nekompetentnih obesmišljava pojam poštenja i znanja. Poštenje postaje nešto što je čak pomalo i komično, i svakako arhaično. Potom, ako se potčinjavanje, strah i lojalnost pretvore u nešto što garantuje lični napredak – logično je da kritičko razmišljanje i sloboda mišljenja predstavljaju nešto što je opasno i nepoželjno, infantilno. Ako se sve počne meriti po materijalnom bogatstvu, ko šljivi pravdu i socijalnu jednakost, a tek solidarnost
Život u rasturenom društvu (2): Zoran Pavlović, profesor socijalne psihologije
Razna istraživanja pokazuju da je interpersonalno poverenje u Srbiji među najnižima u Evropi. Evropsko društveno istraživanje (ESS) od pre par godina pokazalo je da je poverenje u političare i političke partije u Srbiji među najnižima od 29 država koje su u njemu učestvovale. Sasvim precizno, po izraženosti poverenja u političare i političke partije Srbija je treća otpozadi (na 27. od 29 mesta)
O vladajućoj atmosferi u Srbiji za “Vreme” govore profesor psihologije Dragan Popadić u Beogradu i docentkinja na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Mina Điković
Brojni su izazovi sa kojima se suočavaju mediji u zemljama Zapadnog Balkana i bivše Jugoslavije, od političkog uticaja i pritisaka preko ekonomske nestabilnosti do pretnji po slobodu izražavanja. I to je samo početak. Da li su mediji u nekim državama gori od drugih? Ili su uslovi u kojima oni funkcionišu negde samo prividno bolji
Bivši predsednik Boris Tadić manuo se ćoravog posla u srpskoj opoziciji i preuzeo masno plaćenu poziciju u kineskoj kompaniji. Ispada da je sve vreme propovedao vodu, a pio vino
„Otvaranje" nove glavne autobuske stanice u Beogradu bio je još jedan fijasko gradonačelnika Aleksandra Šapića, znak da ga je imenjak mu Vučić „pustio niz vodu" i da je u sukobu dvojice bivših funkcionera Demokratske stranke pobedu odneo Goran Vesić
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!