Branislav Lečić

Osnovni podaci: U grupi je naših najboljih i najpopularnijih glumaca. Rođen je 25. avgusta u Šapcu. Tamo je završio Tehničku školu, a u Beogradu glumu na Fakultetu dramskih umetnosti. Član je Jugoslovenskog dramskog pozorišta od 1980. godine. Ivanom se oženio u crkvi. „Kad voliš pozorište, voliš rituale.“ Imaju Ivana i Anu.

Glumačka karijera: Aplaudirali su mu u mnogim predstavama: Per Gint, Hamlet, Rodoljupci, Prosjačka opera, Umreti od ljubavi, Život je san, Bure baruta… Ne oskudeva u filmovima: Gluvi barut, Boj na Kosovu, Bulevar revolucije, Tri karte za Holivud, Specijalno vaspitanje… Njegova možda najpoznatija uloga je Crni iz TV serije Sivi dom. Početkom 2000. godine počeo je da režira grčko-srpsku pozorišnu predstavu Boj na Kosovu Ljubomira Simovića, ali se vratio u zemlju da pomogne u promenama. Nekoliko meseci pre nego što je izabran za ministra, i neko vreme posle, televizijske stanice su emitovale spot na kojem reklamira kožne jakne. Prihvatio je mesto ministra uz uslov da i dalje glumi. Tu stavku dogovora trenutno ostvaruje u TV seriji Porodično blago i predstavama Bure baruta, Bliže (JDP) i Kontejner sa pet zvezdica (Zvezdara teatar).

Politička karijera: Dar za politiku prvi put je pokazao na martovskim protestima 1991. godine, nadahnutim i delotvornim govorima sa Terazijske česme. Smatra se da je bio jedan od najjačih aduta opozicije i da je promoter trenda angažovanja ljudi iz kulture u političkom životu. On sam bio je redovni učesnik, a skoro uvek i govornik svih važnih protesta opozicije. Smatra se da je upravo time zaslužio ministarsko mesto. Kada je objavljen sastav vlade, izjavio je – „premijer Zoran Đinđić se meni lično zahvalio, rezonujući da se žrtvujem, da stavljam na kocku svoje ime i umetničku reputaciju“.

Program: Prvih ministarskih dana ponudio je osvajanje novog kulturnog imidža Srbije, a početkom ove godine strategiju kako da kultura bude uključena u tranziciju i reforme celog društva. Od konkretnih stvari najavio je, između ostalog, donošenje zakona o kinematografiji, pozorištu, autorskim pravima, kulturno-istorijskim dobrima. Javnost smatra da je odavno trebalo da sa reči pređe na delo. Najagilniji kritičari ministrovog učinka su sindikalci, već prvog meseca njegovog rada zapretili su generalnim štrajkom radnika u kulturi. Proletos mu je Sindikat dramskih umetnika zamerio da neoprostivo kasni sa započetim reformama i da marketinškim izjavama i demagogijom maskira sporost i nesposobnost u rešavanju dramatično teške situacije u domaćem teatru. Filmski distributeri su ga upozoravali da će zbog piraterije zemlji biti uskraćeno članstvo u međunarodne zajednice, a izdavači su oporezivanje knjiga doživeli kao nekulturan gest.

Omaške: Izjavio je da po srpskim pozorištima ima mrtvih duša, ali nije dokazao. Učestvovao je sa Kontejnerom na festivalu na Siciliji, a kolege su se pitale zašto baš njegova predstava i ko ju je izabrao.

Odbrana: „Ja sam maratonac, trčim trku i to traje, s pohvalama i kritikama.“ Sindikalcima je poručio da će dobiti novac kad smisle kvalitetne projekte, izdavače je zamolio „za još malo strpljenja“, a distributerima da „ofanziva protiv pirata tek sledi“. Izjavu o mrtvima na platnim spiskovima pozorišta nazvao je tendenciozno naduvanom.

Najveći uspeh: Organizovanje konkursa za najbolji filmski scenario i finansiranje filmova po šest najboljih tekstova (ukupno milion i po eura) potez je kojim je inicirano osnivanje Fonda za kinematografiju koji će doprineti revitalizaciji srpske kinematografije.

Spoznaja: „Kroz iskustvo scene, istraživanje glume, a gluma je moćno sredstvo istraživanja duše i potraga za istinom, spoznao sam da je ceo život jedno ozbiljno pozorište, nekad neozbiljno, dosadno, nekad vrlo zanimljivo, bolno i krvavo.“

Ostavka: „Podneo bih je isključivo kada bi ona bila neophodna za nekakvu moralnu satisfakciju ili kada bi me izneverila politika vlade čiji sam deo. Na primer, kada bi odjednom postala antireformska.“

Saradnja: Na upravo završenom Sterijinom pozorju poslušao je poruku iz publike: „skrati“ i, završio svoj govor.