U Srbiji se od 3,6 miliona hektara obradivih površina navodnjava samo 1,2 odsto, a to je 15 puta manje od svetskog proseka
Saradnja: Majstor Armanija sa dizajnerima TFY–ja
Pod patronatom Lazeri Ombrete, glavne kontrolorke proizvodnje multinacionalke Armani Jeans, modelari i dizajneri čačanske kompanije Tiffany Production u septembru će pripremati kolekciju za proleće/leto 2008. „Gospođa Ombrete je ekspert za modeliranje odeće i, posredstvom Italijanskog kulturnog centra u Beogradu, dolaziće da sarađuje sa našom kompanijom. S obzirom na to da je TFY već internacionalni brend, na ovaj način unapređujemo našu saradnju sa italijanskim partnerima“, rekla je za „Vreme“ Slađana Milojević, brend menadžer Tiffany-ja. Prvi rezultat te saradnje viđen je na Belgrade design weeku, gde se šest studenata Više dizajnerske škole predstavilo sa TFY modelima koji su napravljeni u čačanskoj fabrici, pod nadzorom Lazeri Ombrete. Ti modeli biće izloženi u Italijanskom kulturnom centru, koji je uz SIEPA bio pokrovitelj ove podrške talentovanim studentima.
Ponuda: Krediti u 600 prodavnica
Krediti Findomestic Banke dostupni su u više od 600 prodavnica širom Srbije, a plan je da se do kraja 2007. mreža proširi na 2000 prodajnih mesta, kako bi što više građana na najlakši i najbrži način došlo do onoga što im je potrebno. Zahvaljujući partnerskoj saradnji, Findomestic Banka i kompanija ComTrade omogućavaju posebne uslove za kupovinu laptop računara marke Acer: bez kamate, sa rokovima otplate od šest do 24 meseca. Zahtev za kredit podnosi se u samoj radnji, a odgovor se dobija na licu mesta. Kada prodavnica verifikuje date informacije, kupac odmah može da preuzme robu, a kredit da otplaćuje u bilo kojoj banci ili pošti. Kupcima širom Srbije dostupni su i Findo krediti za nameštaj, belu tehniku, plazma/lcd televizore, mobilne telefone itd.
Usluge: IT karte za let
Od 11. maja JP Aerodrom „Nikola Tesla“ Beograd našao se na spisku destinacija sveta sa kojih je moguće obaviti on–line registraciju putnika.
On–line boarding kartu putnici sami štampaju na papiru formata A4 i ona sadrži sve podatke kao i klasična bording karta, uz dodatak bar koda, kao zaštitne mere. Putnici koji koriste usluge British Airwaysa već mogu putem interneta da se prijave na let, izaberu sedište i odštampaju kartu, a uskoro će i druge avio-kompanije početi sa primenom ove usluge. Putnici prtljag predaju na šalteru biznis klase kompanije kojom putuju, a oni bez prtljaga odlaze direktno na izlaz koristeći za ukrcavanje bording kartu koju su sami odštampali.
Nagrade: Igraj, jer vredi više
Jelen pivo ove godine organizuje svoju najveću nagradnu igru, pod nazivom „Igraj, jer vredi više“, sa preko 5000 dobitaka. Najvrednija nagrada – „porsche 911 carrara kupe“ (oko 100.000 evra), postaće vlasništvo najsretnijeg dobitnika već 1. juna. Jelen pivo, brend Apatinske pivare, pobrinulo se i za „utešne“ nagrade, među kojima su tri „honde accord“, deset putovanja u Brazil sa posetom Marakani (derbi Flamengo–Vasko de Gama), 30 kućnih bioskopa, 50 Sony Playstationa itd. Za nagrade konkurišu svi koji pošalju pet čepova sa bilo koje flaše Jelen piva do 1. juna.
Promocije: Brend u čokanjčetu
Žestoka pića kragujevačkog Floresa: Žuta osa, Bela osa, Srpska loza, Srpska lincura i Drozd od sredine maja prodaju se i u bočicama od 0,05 litara. Kako za „Vreme“ kaže direktor firme Miomir Pljakić, već je ugovorena prodaja ovih brendova u mini pakovanju u fri šopovima u Podgorici i Tivtu. Narednih nedelja brendovi u čokanjčetu naći će se i u ponudi avio-kompanija, hotela, prodavnica itd.
Transferi: Novi direktor BAT–a
Brazilac Luis Heren, koji je predložio British American Tobaccou da investira u Srbiju (kupio je 2003. vranjsku fabriku cigareta), postao je novi generalni direktor ove multinacionalke za jugoistočnu Evropu, sa sedištem u Beogradu. Heren na tu funkciju dolazi sa mesta prvog čoveka BAT Poljska. On će 1. jula zvanično preuzeti dužnost od Martina Milera, koji će karijeru nastaviti u sedištu BAT-a u Londonu.
Banke: Kritika monetarne politike
Piše: Diana Dragutinović, viceguvernerka Narodne banke Srbije
U ostatku sveta (van Srbije) monetarna politika podseća na vic o vodoinstalateru. Kada dobro radi svoj posao, to niko ne primeti; međutim, kad napravi grešku, poplavljeni smo. U Srbiji, međutim, monetarna politika uvek je predmet kritike. I kad jeste i kad nije dogovorena sa MMF-om; kad se cilj ne ostvari, ali i kada se ostvaruje. Uvek je nešto pogrešno. Ili je stopa inflacije najviša u regionu, ili je dezinflacija suviše brza.
Suprotno ostatku sveta, u Srbiji se od centralne banke mnogo očekuje: stabilnost cena/finansijskog sistema, „realnost“ kursa, ali i podsticanje proizvodnje, pad stope nezaposlenosti, povećanje konkurentnosti, i konačno – poslovanje sa dobitkom. Da li je moguće staviti toliki teret na pleća centralne banke? Da li ona treba da reši sve probleme? Poslednje dve decenije došlo je do konsenzusa u ekonomskoj teoriji i praksi, prema kome centralna banka treba da se usredsredi samo na cenovnu stabilnost, čak i na račun troškova značajnog zanemarivanja ostalih ciljeva. Balansiranje između stabilnosti cena i privrednog rasta je suviše veliko u kratkom roku, a kontraproduktivno u dugom. Zašto? Zato što ne postoji dugoročna veza između inflacije i privrednog rasta. Ako i postoji, onda je negativna. Istorija mnogih zemalja, uključujući i Srbiju, svedoči da takva politika dovodi samo do veće inflacije, ali ne i do privrednog rasta.
Predmet kritike je i korišćenje kanala deviznog kursa za brzu dezinflaciju. Kritikovan je i način vođenja monetarne politike, visina kamatne i stope obavezne rezerve. I poslednja kap u čaši – monetarna politika je skupa, a NBS posluje kao finansijska piramida.
Poslovno geslo: Biti dobar čovek
Piše: Milomir Gligorijević, predsednik TeleGroupa d.o.o., Beograd
Moj poslovni moto je – istrajavanje na kvalitetu i inovativnosti u poslovanju. Moj lični moto je – važno je biti dobar čovek, a na stručnom usavršavanju i profesionalnoj nadogradnji može i treba da se radi tokom cele poslovne karijere. Savet – uspostavljajte i gradite poverenje kroz svakodnevnu komunikaciju sa saradnicima i klijentima, pa će poslovni razultati proisticati i rasti sami po sebi. Poslovni uspeh treba da motiviše humanost i svest da pomažući drugima, kojima je to potrebno, možete da ostvarite i ličnu sreću i zadovoljstvo, a samim tim možete da budete inspirisani i za nove poslovne poduhvate.
START: Treći mobilni operater u Srbiji, Mobilkom Austrija, pre zvaničnog početka rada zaposlio je 300 mladih obrazovanih ljudi i tako već ispunio obećanje o otvaranju novih radnih mesta u ovoj godini.
ŠLJIVA: Najveći evropski proizvođač alkoholnih pića od voća, češki „Rudolf Jelinek“, osnovao je zajedničko preduzeće sa firmom Progres promet – Hladnjača „Milenić“ iz Donje Trnave, s ambicijom da ovde destiluje šljivu (domaću) za svoje fabrike.
POČELO: Konzorcijum Irva Investment (Đorđija Nicovića) i trgovinskog preduzeća Jabuka, koji je za 1,7 miliona evra kupio 99 odsto Prvog maja, zvanično je preuzeo upravljanje ovom pirotskom kompanijom.
Gordana Naumović, profesorka Ugostiteljsko–turističke škole, Beograd: Kao automobil na sporednom putu
DOBITNICI: Nema pravila. Na srpsku tranziciju treba gledati kao na automobil koji prolazi sporednim putem da bi izašao na magistralu. Sa dna puta se podiže višedecenijska prašina i pada na okolno zelenilo. Ko će se i kako snaći (i preživeti) u ovakvoj situaciji – videće se!
GUBITNICI: Važi isto.
Milan Živanović, direktor Jat Cateringa, Beograd: Profitirali su pojedinci
DOBITNICI: Plašim se da su to više pojedinci nego radnici i država.
GUBITNICI: Ne znam koliko ima uspešnih privatizacija, koliko tih firmi je povećalo proizvodnju ili obim usluga i zaposlilo nove radnike, ali čini mi se da ih je manje nego što se očekivalo i što bi trebalo. Imam utisak da su u tome profitirali, pre svega, pojedinci.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
