Agencija za privatizaciju prihvatila je oko 4,5 od pet miliona zahteva građana za dodelu besplatnih akcija javnih preduzeća
Investicije: NajvećafabrikagumeneobućeuEvropi
Pirotska Korporacija Tigar je 5. decembra pustila u rad najveću i najsavremeniju fabriku gumene obuće u Evropi. Investiciju vrednu 17,6 miliona evra finansiraju Korporacija Tigar i finansijska institucija DEG-Deutsche investitions – und entwicklungsgesellschaft MBH, koja je za ovaj projekat odobrila dugoročni kredit od sedam miliona evra. Fabrika Tigar Obuća proizvodi najsofisticiraniju gumenu obuću, sertifikovanu u zemljama EU i Kanade, namenjenu prevashodno izvozu. Širok spektar gumene obuće najrazličitije namene izrađuje se u skladu sa ekološkim standardima. Najznačajniji segment u asortimanu čini sigurnosna obuća za profesionalnu upotrebu. Puna implementacija ovog projekta, dakle kapacitet od četiri miliona pari obuće godišnje, biće realizovana u junu 2009. Projektovani trogodišnji prihod od prodaje je 75 miliona evra. Izgradnja i puštanje u rad fabrike obuće deo su investicionog projekta od 32 miliona evra, čijom realizacijom će se zaokružiti industrijski kompleks Tigar III, koji će po svojim performansama biti jedan od vodećih u regionu Balkana.
Jubileji: PedesetgodinaCarnexa
Carnex iz Vrbasa proslavio je u Novom Sadu 50 godina uspešnog poslovanja, u prisustvu velikog broja poslovnih partnera i zvanica iz javnog i političkog života. Gostima se povodom ovog značajnog jubileja obratio generalni direktor Hug Mekrejnolds, koji je naveo dosadašnje uspehe kompanije i najavio nove investicije u Carnex, kao i dalje jačanje ovog poznatog srpskog brenda. „Industrija u Srbiji će biti ugrožena u narednih nekoliko godina, ali moraće da doraste izazovima kako bi opstala u ovom novom svetu. Carnex je spreman da se uhvati u koštac sa ovim izazovima“, rekao je Mekrejnolds. Za svoj jubilej, Carnex je građanima Vrbasa poklonio koncert grupe Legende, koja je 29. novembra, pred prepunom salom Centra za fizičku kulturu, oduševila prisutne.
Fondovi: RastTriglava
Triglav penzijski fondovi a.d. Beograd vodi konzervativnu investicionu politiku ulaganjem sredstava dobrovoljnog penzijskog fonda Triglav penzija u niskorizične investicije, maksimalno poštujući načelo sigurnosti, stabilnosti i raznovrsnosti ulaganja. Rezultat ovakve politike je da investiciona jedinica Triglav penzije beleži konstantan rast vrednosti od 13. novembra 2008. Triglav penzija je među tri najbolja dobrovoljna penzijska fonda prema podacima objavljenim na sajtu www.mojnovac.rs. Prvog decembra investiciona jedinica Triglav penzije imala je vrednost 1007,89 dinara sa pozitivnom promenom rasta od 0,19 odsto u odnosu na prethodni dan.
Promocije: JogurtVitalino
Kompanija Imlek predstavila je najnoviji proizvod iz segmenta mlečnih proizvoda, namenjen isključivo deci – jogurt Vitalino. Ovaj Imlekov novitet jača imunitet dece, sadrži probiotike i prebiotike i aktivne biološke supstance koje blagotvorno utiču na opšte stanje organizma. Vitalino sadrži vitamine, mineralne materije i ugljene hidrate iz dodatog voća i jogurta. Velike količine kalcijuma omogućavaju mališanima zdravo odrastanje. Vitalino će se na tržištu naći u tri ukusa: beli tečni, jagoda čvrsti u čaši i čokolada čvrsti u čaši.
Priznanja: Najboljidistributer
Za najboljeg distributera kompanije Nike za teritoriju EMEA (67 zemalja) ponovo je proglašena srpska kompanija Delta Sport. Ekskluzivnom distributeru Nike sportske opreme u Srbiji i regionu nagrada je pripala za uspešno poslovanje kao i za uspešnu diferencijaciju maloprodajnih objekata, odnosno novootvorenih prodavnica Nikewomen, Nikefootball i Nikekids širom naše zemlje i regiona. Nagrada za najboljeg distributera u 2008. uručena je na svečanosti u Majamiju, SAD. Delta Sport je jedini distributer Nike opreme u svetu koji je dva puta dobio tu prestižnu nagradu, prvi put 2006.
BUCKOVA SVETLA: Salon Mercedesa u Šapcu
Promocije: Umetnicisvetla
Iako postoji 16 godina, Buck, beogradska kompanija za proizvodnju, inženjering i usluge u oblasti unutrašnjeg osvetljenja, tek prošle sedmice predstavila se novinarima. Lider u svojoj branši, Buck se, kako je rekao vlasnik Darko Budeč, izdvaja od ostalih firmi po tome što nudi izradu svetiljki po zamisli kupca. Buck ima visoke reference: opremio je svetlima Airport City, RTV Pink, NBS, aerodrome u Podgorici i Tivtu, mnoge banke, hotele, osiguravajuće kuće, prodajne salone, tržne centre itd. Ovaj srpski brend godinama je zastupljen i u Italiji, Rusiji, Švedskoj, Danskoj i Nemačkoj.
Krajem oktobra bili smo svedoci paničnog reagovanja javnosti na izveštaje o svetskoj finansijskoj krizi i njenom uticaju na Srbiju. Kada se prašina slegla i kada smo nedvosmisleno potvrdili da bankarski sistem u Srbiji nije izložen rizicima pa ni gubicima koje su pretrpele neke banke u svetu, ukupna štednja građana u bankama smanjila se za gotovo 15 odsto. Tokom Nedelje štednje (koja je u mnogim bankama prerasla u Mesec štednje) banke su ponudile veoma atraktivne kamatne stope i novac se polako vratio u sistem. Međutim, eho paničnog reagovanja i dalje traje. Kriza vere u bolje sutra, na kojoj u mnogome počiva moderna ekonomija, i dalje se podgreva pa su neostvarena predviđanja kraha bankarskog sistema u Srbiji zamenjena predviđanjima teške i restriktivne 2009. „tokom koje ćemo zaista osetiti krizu“.
Svakako stvari neće biti iste. Smanjena ponuda novca na međunarodnom finansijskom tržištu uticaće na smanjenje ponude kredita i na njihovo poskupljenje kao i na smanjenje direktnih stranih investicija. Međutim, ono čega se svetski ekonomisti više pribojavaju jeste upravo kriza poverenja potrošača i smanjenje potrošnje koja zapravo gura ekonomiju napred i bez koje nema ekonomskog rasta.
Nešto je, dakle, ipak i u našim rukama. Ukoliko se štednja građana poveća uz istovremenu racionalnu javnu potrošnju, trebalo bi, čak i po mišljenju pesimističnih analitičara, da u 2009. očekujemo privredni rast od oko tri odsto. Premda više nego upola manja, u poređenju sa ovom i prethodnim godinama, ipak je u pitanju stopa rasta koju bi danas poželele mnoge razvijene zapadnoevropske države.
Poreklom sam iz mešovite porodice sa Balkana, a tokom svoje karijere sam živeo u različitim zemljama. Moj identitet verovatno predstavlja mešavinu balkanskog temperamenta, belgijskog vaspitanja, engleskog pragmatizma i italijanskog umeća življenja. Ali jedno je sigurno – u svojoj prirodi nosim nešto što je zajedničko svim ovim narodima: strast. Ono što u današnjoj „poslovnoj džungli“ zaista izdvaja čoveka jeste strast sa kojom pristupa poslu. Samo tada rezultat ima karakter i ukus. Samo tada uspeh dobija pravo značenje.
Extreme
JUBILARNO: U 60. godini poslovanja vranjski Alfa Plam uložio je 38 miliona dinara u izgradnju hale i opremanje pogona za krojenje lima.
ČLAN: Spajanjem poslovanja i imena InBeva i Anhoiser Busha nastala je nova kompanija za proizvodnju i prodaju robe široke potrošnje, jedna od pet najvećih u svetu, a njen član je automatski postala i Apatinska pivara (InBev).
TENDER: Država je na tenderu prodala poljoprivredno preduzeće „Stari Tamiš“ iz Pančeva za 11,2 miliona evra konzorcijumu pančevačkog Almeksa i kragujevačkog Agromarketa.
MOST: U Beogradu je počela izgradnja mosta kod Ade Ciganlije vrednog 118 miliona evra, sa šest drumskih traka i po dva koloseka i pešačko-biciklističkih staza.
ULAGAČ: Slovenački Mercator najavio je da će iduće godine u izgradnju prodajnih objekata u Srbiji uložiti 29 miliona evra, 30 odsto manje od planiranog zbog svetske finansijske krize.
PROPAO: Tender za prodaju Laste je propao jer ruski ponuđač, inače jedini, nije dostavio svu potrebnu dokumentaciju.
Anketa »Vremena«: Ko su dobitnici a ko gubitnici u srpskoj tranziciji
DOBITNICI: Preduzeća koja umeju da brzo reaguju i da se prilagođavaju svakodnevnim promenama na tržištu. Mi smo u firmu uveli svetske standarde, ali oni su stalno pod analizom i svakog meseca ih unapređujemo. Samo tako može da se traje u vremenima koja dolaze.
GUBITNICI: Oni koji se drže samo tradicije i nemaju kondicije da se prilagođavaju novim uslovima. Ako se kruto zatvorite u jedan sistem, osuđeni ste na propast.
DOBITNICI: Svi koji su želeli da promene svoju manju sredinu i dođu u veću, takođe i oni koji su prosperirali u manjem poslu u većim gradovima i dobili bolji posao. Ne pada im na pamet da se vrate nazad.
GUBITNICI: Svi koji su morali da promene mesto stanovanja, jezik, posao i krug prijatelja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Ljubavi smo naučili vatru, da zemlja nam više ne gori”. To je stih Vaska Pope, jednog od naših najvećih pesnika koji je rođen u selu Grebenac, na obodu Deliblatske peščare, u jednom od naselja koja su direktno bila ugrožena vatrom. Uprkos nadljudskim naporima vatrogasaca, dobrovoljaca i meštana, uprkos pomoći koju studenti i građani šalju nemajući šta drugo da čine, uprkos apelima da se ranije zatraži strana pomoć, šumski požar u Pesku se ovog leta sasvim oteo kontroli i nastala je šteta koja će se sanirati decenijama. Neko bi mogao da zaključi kako je Pesak u plamenu parabola današnje Srbije solidarnih građana i studenata kojima vlada zloćudni režim koji nije dostojan da štiti ekosisteme kakva je Peščara, da čuva naša prirodna blaga, našu zemlju
Uprkos tome što nema jasnog diskontinuiteta u radu Sektora za vanredne situacije, opšti utisak stručne javnosti je da reakcija na požar u Deliblatskoj peščari nije bila adekvatna. Na retkim snimcima videlo se da vatrogasaca nema dovoljno, da su u pomoć priticala lokalna dobrovoljna vatrogasna društva i da je prisustvo tehnike neprimereno veličini požara. Komentatorima su u oči upadale najčešće dve činjenice – da su u Peščari korišćeni kamioni cisterne FAP i TAM, koji se ne proizvode 40 i više godina
Velike nejednakosti među decom, preobimni programi, loš položaj nastavnika, nedostatak kadra i sve veća centralizacija, neke su od neuralgičnih tačaka naših osmogodšnjih škola, kaže za “Vreme” profesor Aleksandar Baucal. Kakvo nas onda sutra čeka? Zašto svi đaci osmog razreda iz Srbije u proseku zaostaju za vršnjacima iz Evropske unije i kako to promeniti? Kako u tom duhu učitelj Predrag Starčević, čovek kome je njegov posao misija, uči decu pravim vrednostima
Kultura sećanja: 26 godina od ubistva bivšeg predsednika Predsedništva Srbije
Otmica Ivana Stambolića usred dana u Košutnjaku bila je i poruka svima koji su se suprotstavljali režimu. Ako vlast odluči da nestaneš, neće biti ni svedoka, ni tragova, ni istrage. Neće biti čak ni vesti da te nema. O tome koliko je država bila pretvorena u sredstvo privatnog opstanka na vlasti govori i zaključak suda: pripadnici JSO i čelnici Resora državne bezbednosti nisu delovali kao samostalna kriminalna grupa, već su državni aparat sile upotrebili za očuvanje političke vlasti jednog čoveka
Za samo dve godine, od početka rata u Gazi oktobra 2023, izvoz srpske municije za Izrael povećao se 42 puta i tokom 2025. i početkom ove godine dostigao 133 miliona dolara. Sve to uprkos izjavi predsednika Aleksandra Vučića juna prošle godine da Srbija obustavlja sav vojni izvoz. Samo u prva dva meseca 2026. organizovano je 14 kargo letova za Izrael, u poređenju sa 32 tokom čitave 2025. Vojne veze nisu jednosmerne. Izraelski “Elbit Systems” je krajem 2024. Srbiji prodao savremene artiljerijske sisteme, dronove i opremu u vrednosti od 335 miliona dolara. Opremu je vlast u Beogradu upotrebila za masovno praćenje svojih protivnika
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
