Beograd 2030: Vesić i sedam mostova

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić predstavio je danas „Beograd 2030“ godine u ime tima ovog projekta, kojim je predsedavao. Promocija je održana na svečanosti u Narodnom muzeju, kojoj je prisustvovala premijerka Ana Brnabić.

Projekat „Beograd 2030“ je rezultat četrnaestmesečnog rada, i kako je izjavio Goran Vesić, „predstavlja krunu naše administracije.“ Da bi se došlo do rezultata, konsultovani su „svi oni koji žive u Beogradu i mogu da daju doprinos viziji našeg glavnog grada“ kako bi  izgledao kao „Njujork, London, Pariz, Beč i ostali veliki gradovi.“

U pitanju je desetogodišnja vizija koja ne zavisi od personalnih rešenja u gradu ili stranke na vlasti, ocenio je Vesić.

Podeljena je u devet tema: konkurentna ekonomija, društvena odgovornost i jednakost, urbana infrastruktura, demografski rast i razvoj Beograda, investicioni ambijent, socijalna infrastruktura, kreativna prestonica Balkana, urbani komfor i mobilnost i održivo okruženje, koje je Vesić ponaosob ukratko opisao.

Tako je, na primer, rekao da će Beograd 2030. predstavljati društvo u kome neće biti razlika, „biće to grad za sve“, i da će biti mesto u kome će mladi moći da napreduju, te je izdvojio zgrade stare Šećerane i staru Ložionicu koje će biti pretvorene u habove, grad koji će voditi računa i o starima i o beskućnicima, u kome će naši inženjeri i ostali kreativni ljudi, a naročito mladi, biti pokretačka snaga, biće to grad po meri čoveka u kome će u svakom naselju moći kreativno da se živi.

Goran Vesić je najavio da će obaveza grada biti da obezbedi više investicija, podsetio je da su od 250 fabrika koliko ih je otvoreno u Srbiji od 2012. neke i u Beogradu, kao i da je zahvaljujući tome za poslednjih 8 godina zaposleno preko 170.000 ljudi.

Istakao je da je od devet pomenutih tema, urbana infrastruktura najvažnija, i da je tu „planirano najviše naših investicija“.

Zatim je zamolio prisutne da zažmure i zamisle Beograd 2030. na osnovu 13 razlika koje će taj budući Beograd imati a sadašnji ih nema: dve linije metroa, pet kilometara linijskog parka, pet fabrika za preradu otpadnih voda, sedam novih mostova, dva nova tunela – od Karađorđeve ulice do Pančevačkog mosta i Topčiderski, ekološka vozila gradskog prevoznika, železnička stanica, 100 novih parkova, 150 kilometara novih biciklističkih staza, 40 novih vrtića, industrijski park u Borči, Terazijska terasa, Muzej Nikole Tesle u Staroj električnoj centrali.

Najavio je i da će 2030. godine prosečna plata u Beogradu biti 200.000 dinara.

Premijerka Ana Brnabić je istakla da Beograd donosi 42,1 odsto BDP zemlje i da ako „Beograd stane i Srbija staje“.

U kontekstu priče o budućem Beogradu, podsetila je da je Beograd 2014,  kada je Srbiji bio potreban zamajac za brži privredni rast i oporavak građevinske industrije, „u vremenu teških mera fiskalne konsolidacije“ taj zamajac bio Beograd na vodi. „Pokrenuo nas je sve u Srbiji, da budućnost može da bude mnogo drugačija od onoga kako su nam tada izgledale ekonomija i perspektivan zemlje, kada smo imali najniže plate na zapadnom Balkanu“, rekla je Brnabić i objasnila da je „Beograd na vodi dao nama u Srbiji  vreme da dovedemo investitore.“

S.Ć./ Večernje novosti

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com