Za 24 sata Dejan Milenković promenio je mišljenje i ponudio se Specijalnom tužilaštvu za status svedoka-saradnika. Šta bi Bagzi mogao da ispriča
KLJUČNI SVEDOK?: Dejan Milenković Bagzi
Pošto smo jedva dočekali da stigne iz Grčke, Dejan Milenković Bagzi, četvrti lik na poternici za ubicama Zorana Đinđića, prvo je bio zatražio mesec dana da se upozna sa predmetom. Kad se konačno upoznao, rekao je da je sve to koješta i odbio da se brani; zapaženo je da je Miloradu Ulemeku Legiji tada bilo laknulo. Na primedbu predsedavajućeg sudije Marka Kljajevića da tako samo bespotrebno razvlači glavni pretres, Bagzi je klimnuo glavom nekako skrušeno. Onda je sutradan, na drugom glavnom pretresu, onom za zločine Zemunskog klana, izjavio da želi da se ponudi za svedoka-saradnika. Nešto se, izgleda, desilo u ta 24 sata.
Pozadina svega toga duža je priča. Zadržaćemo se na ključnim detaljima: prema saznanjima Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala i Specijalnog tužilaštva, Dejanu Milenkoviću Bagziju je u junu mesecu 2004. njegov tadašnji advokat Biljana Kajganić ponudila da postane svedok-saradnik, ali pod uslovom da lažno optuži Ljubišu Buhu Čumeta i Dragana Nikolića Teču za ubistvo Momira Gavrilovića Gavre po nalogu DOS-a, koji im je stigao preko njega, Bagzija. Bagzi je to tada bio odbio.
Drugi ključni detalj, ovoga puta ozbiljan i bitan za rasvetljavanje zavere za ubistvo premijera Zorana Đinđića, jeste uloga Dejana Milenkovića u pokušaju atentata kod hale Limes, 21. februara 2003, kada je kamionom pokušao da zaustavi kolonu pod pratnjom u kojoj je bio premijer. Ako Bagzi odluči da o tom incidentu sve ispriča, cela zavera biće donekle jasnija. Moraće da objasni ko mu je dao ključeve kamiona i sa kakvim uputstvima i objašnjenjima; kako se stvar odigrala iz njegove perspektive; gde je nestao pošto je pušten iz pritvora i gde je sve bio do dolaska u Progar.
Treći ključni detalj koji Bagzi može da razjasni tiče se onih deset dana, od 17. do 27. marta 2003: od trenutka kada je njega, Duću Spasojevića i Kuma Lukovića Saša Pejaković Pele iz JSO-a odvezao iz Putinaca u „okolinu Žarkova“ (kako Pele sam kaže), pa do kobne večeri 27. marta 2003, kada Duća i Kum ginu u Meljaku kod Barajeva, a Bagzi nestaje. Dejan Milenković u jednom trenutku jeste bio u toj kući u Meljaku; na jednoj čaši nađeni su njegovi otisci; ali – mi ne znamo u kom trenutku je on tamo bio. Znaju se samo dve činjenice: da je 26. marta 2003. izjutra Bagzi banuo kod neke svoje baba-tetke u Surčin, oteo komad slanine i nož i pobegao; baba-tetka kaže da je bio „prljav i zarastao“; drugo, da u izveštaju policije o meljačkom incidentu piše da je tu bilo i „treće lice“ koje je, ukratko, iskoristilo gužvu i paniku i pobeglo u trenutku te pucnjave. Treće lice može – ali i ne mora – biti Dejan Milenković; samo on može to da objasni.
Dragan Ilić Limar
Četvrti detalj, mnogo značajniji nego što se to čini ministru Draganu Jočiću, jeste: kako je Bagzi iz Meljaka kod Barajeva stigao u Grčku, kuda se sve tamo prometao, u čijem društvu i (što je najvažnije za istragu) sa kojim parama? Ministru Jočiću nije „bilo važno“ gde je Ulemek Legija bio 14 meseci; njemu i njegovom načelniku Javne bezbednosti, gen. Miroslavu Miloševiću bilo je jedino važno da će „Srbija progledati kad Legija progovori“. Sličan je slučaj i sa građaninom Bagzijem: naime, veoma je važno za državu, policiju, pravosuđe i šanse Srbije da uđe u Evropu da se uđe u sve detalje veza lica i puteva novca transnacionalnog organizovanog kriminala u Jugoistočnoj Evropi.
Zašto je to važno?
Zato što je naš transnacionalni organizovani kriminal već decenijama član Evropske unije transnacionalnih zločinačkih organizacija, dok naše države još čekaju da se učlane u odgovarajuće integracije. Zato je važno da se tačno rekonstruišu putovanja Legije, Bagzija i ostalih begunaca – kad ih uhvate. Njihov trag od Turske do Austrije ukazaće na trag prljavog novca, jer je ovde o prljavom novcu reč, a taj je novac glavno pogonsko gorivo zločina.
Građanin Milenković se, dakle, ponudio za svedoka-saradnika Specijalnom tužilaštvu. Sada je pitanje kako će ti pregovori teći. Specijalni tužilac tražiće sve što Bagzi zna; Bagzi nema mnogo izbora: teorijski, on može da svedoči samo o Zemunskom klanu, a ne i o ubistvu Đinđića, ali samo teorijski. Naime, zašto bi on svedočio u jednoj stvari, a u drugoj ga čeka 40 godina? Sličnu dilemu imao je i Nenad Šare Škene i bio je svedok-saradnik u više procesa, kao i neki drugi. Dakle, Bagzi ima da ispriča sve o svemu, pa – ako specijalni tužilac bude zadovoljan – može da se nagađa oko imuniteta.
Ali, moraće da ponudi mnogo toga i da sve bude proverljiva istina, inače – 40 godina. Specijalno tužilaštvo biće strogo i veoma oprezno posle slučaja Slobodana Slobe Talijana Resimića, koji im je bio podmetnut kao svedok da bi se kompromitovalo suđenje u slučaju ubistva gen. Boška Buhe; plan je bio uspeo, kao što sada vidimo: u utorak 22. marta, general-major policije Milan Obradović, bivši načelnik GSUP-a Beograd, trenutno savetnik u OUP-u Kuršumlija, pozvan je na informativni razgovor u Palatu pravde; procena je da će biti zadržan u pritvoru. Reč bi bila upravo o istrazi o ubistvu Boška Buhe, priči inače jasnoj, ali podgrejanoj za ovu priliku; obavešteni, mada pesimistični izvori kažu da se očekuje privođenje Nenada Milića, bivšeg zamenika ministra unutrašnjih poslova Dušana Mihajlovića i Čedomira Jovanovića. Cela konstrukcija zasniva se na iskazima Dragana Ilića Limara (kome je u kući nađeno oružja za celu stanicu milicije), Legije Ulemeka i Slobodana Pažina (koji se suočavaju sa pretnjom dugogodišnje robije).
Ima tu još jedan detalj: 19. novembra 2004. Specijalno tužilaštvo uputilo je gen. Miroslavu Miloševiću, načelniku Javne bezbednosti MUP-a Srbije jedno veoma hladno, rekli bismo grubo pismo (Str. pov. br. 97/04). U tom pismu, ukratko, piše da je svedok Slobodan Sloba Talijan Resimić bio podmetnut odnekud iz MUP-a Srbije sa umišljajem i namerom da se suđenje po ubistvu Boška Buhe sabotira. O tome iduće nedelje; za sada samo da je u tom pismu specijalni tužilac Jovan Prijić insistirao da se iz istrage u MUP-u isključi generalni inspektor Vladimir Božović, a zbog sukoba interesa, jer je ranije radio u advokatskoj kancelariji kod Borivoja Borovića, zastupnika u tom slučaju.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Poremećena prirodna ravnoteža pokazuje širom Evrope svoje opako lice. O čemu se sve radi? Šta se, zbog niskog vodostaja, događa u neposrednom komšiluku? Kako sve učestaliji pakleni talasi utiču na ljudske živote, kako na ekonomiju? I šta je pokazao u Srbiji slučaj Peščare – tog neobičnog mesta, pustinje koju je čovek pošumio da bude divlja i prirodna, a koja često žestoko gori zbog nemara nekih ljudi, da bi je, zatim, drugi ljudi srčano branili i neumorno iznova pošumljavali
Kada izbori i formalno budu raspisani, studenti objašnjavaju da se neće promeniti suština, već obim kampanje. “Kampanja će ostati bazirana na onome što studentski pokret jeste već dve godine, ali očekujemo da tokom kampanje bude masovnije nego što je ikada bilo, jer veliki broj ljudi odgovara na naše pozive da se priključe opštinskim timovima”, objašnjava student Filip Kovačić za “Vreme”
Održavanje uverenja u nepobedivost na izborima služi tome da se sopstveni birači odvrate od promene strane, a opozicioni – demobilišu. Zato je uložen vanserijski napor da se diskredituje istraživanje koje je predstavila Crta. Većina napada nije se ni bavila sadržajem, već je bila usmerena na Crtu kao organizaciju, a deo na metodologiju. U oba slučaja radilo se o upornom ponavljanju lako proverivih neistina, na primer, tvrdnje da je uzorak bio 558, a ne 2.324 ispitanika. Sve to govori koliko im je bilo stalo da nalaz koji je imao najviše odjeka u javnosti zatrpaju lažnim narativima
U času kada je generacijski pokret mladih ljudi premostio duboke razlike obnavljajući u atomizovanom, apatičnom i podeljenom društvu političku zajednicu utemeljenu na idejama slobode, pravde i antikorupcije, nastao je nužni i dovoljni uslov za promene u Srbiji
Znaju i Vučić i Dodik da tamo gde su sada hodili ima manje stanovnika nego kada je rat završen, a samim tim i manje perspektive. Ova dvojica “srpskih lidera” kao da nisu naučila poruke prošlosti, bar kada je politika u pitanju: nije Srbija napredovala kada su bosanski Srbi gledali u Beograd, kako kaže Vučić, nego kada je Srbija bila Pijemont celog Balkana, pa su svi hteli s njom
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
