Zašto se poljoprivrednici u Srbiji ne raduju cveću

„Budio sam se ranije noću, ali sada više ne“, priča Tomislav Jelić. Kaže, nešto prebaciš u glavi i shvatiš da je na kraju pitanje sreće hoće li voćnjak bogato roditi ili će sve pomlatiti mraz ili grad.

Jelić u Miokovcima kod Čačka ima najviše jabuke, manje kruške i trešnje. Svojim očima gleda kako se klima menja.

Nekad je, seća se, kao dete celu zimu provodio u sankanju i grudvanju, a danas deca jedva vide sneg. Februar 2024. bio je najtopliji ikad, bilo je i po dvadeset stepeni, pravo proleće.

Za voće je to bio signal da pusti pupoljke i procveta. „Krenulo je 25 do 30 dana ranije u odnosu na pedesetogodišnji prosek“, rekao je Jelić za prošlogodišnji njuzleter Međuvreme.

Na udaru vremena najviše je kajsija

Još od 2012. godine, od kada prati uticaj klimatskih promena na voćke, voćari u Srbiji se suočavaju sa poznim prolećnim mrazevima, kaže profesor Zoran Keserović za RTS.

Cvetanje je ove sezone, objašnjava, poranilo desetak dana u odnosu na prosečne godine, ali je, istovremeno, počelo desetak dana kasnije u odnosu na prošlu.

„Ove godine imamo dva problema. Jedan što sada u vreme cvetanja nije bilo leta pčela, nema bumbara, slabo je oprašivanje i to će uticati na smanjenje količine plodova. S druge strane može da se desi da niske temperature oštete voćke, pre svega, kajsiju“, navodi Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.