Rane sorte voćaka su, zbog visokih temperatura početkom marta, procvetale ranije nego što je uobičajeno, ali voćari i stručnjaci strahuju da bi mrazevi narednih dana mogli da naprave veliku štetu u voćnjacima
Retko ko reaguje negativno kada vidi cveće, ali su to ovih dana svakako voćari u Srbiji.
Temperature su krajem ove zime bile visoko iznad proseka, pa su pojedine sorte voćaka procvetale deset dana ranije. To je, ipak, loša vest za poljoprivrednike jer vremenska prognoza govori da će narednih dana ponovo biti mraza.
Strahuje se da bi mogao da se ponovi scenario od prošle godine, kada je rod bio smanjen za oko 150.000 tona različitog voća, a da je to samo jedna u nizu loših godina u voćarstvu.
Čačanski poljoprivrednik Tomislav Jelić lane je za „Vreme“ govorio o mukama koje je preživeo zbog turbulentne temperature u periodu prelaska sa zime na proleće.
„Budio sam se ranije noću, ali sada više ne“, priča Tomislav Jelić. Kaže, nešto prebaciš u glavi i shvatiš da je na kraju pitanje sreće hoće li voćnjak bogato roditi ili će sve pomlatiti mraz ili grad.
Jelić u Miokovcima kod Čačka ima najviše jabuke, manje kruške i trešnje. Svojim očima gleda kako se klima menja.
Nekad je, seća se, kao dete celu zimu provodio u sankanju i grudvanju, a danas deca jedva vide sneg. Februar 2024. bio je najtopliji ikad, bilo je i po dvadeset stepeni, pravo proleće.
Za voće je to bio signal da pusti pupoljke i procveta. „Krenulo je 25 do 30 dana ranije u odnosu na pedesetogodišnji prosek“, rekao je Jelić za prošlogodišnji njuzleter Međuvreme.
Na udaru vremena najviše je kajsija
Još od 2012. godine, od kada prati uticaj klimatskih promena na voćke, voćari u Srbiji se suočavaju sa poznim prolećnim mrazevima, kaže profesor Zoran Keserović za RTS.
Cvetanje je ove sezone, objašnjava, poranilo desetak dana u odnosu na prosečne godine, ali je, istovremeno, počelo desetak dana kasnije u odnosu na prošlu.
„Ove godine imamo dva problema. Jedan što sada u vreme cvetanja nije bilo leta pčela, nema bumbara, slabo je oprašivanje i to će uticati na smanjenje količine plodova. S druge strane može da se desi da niske temperature oštete voćke, pre svega, kajsiju“, navodi Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Prošlo je više od šest meseci od pada nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu, fakulteti su blokirani duže od pet meseci, zahtevi studenata nisu ispunjeni, a na red je došao i naredni - raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Postavlja se pitanje - zašto baš sada
O vandrednim izborima u Srbiji koje trenutno zahtevaju studenti, pišu i strani mediji, navodeći da su oni „rezultat višemesečnih demonstracija protiv korupcije koje su uzdrmale čvrstu kontrolu koju populistički predsednik Aleksandar Vučić ima nad vlašću u ovoj balkanskoj zemlji“
Postavljaju se pitanja ko će biti kandidati na studentskoj izbornoj listi ukoliko se izbori raspišu
Univerzitet poziva na dijalog sa studentima, kako bi se ispunili njihovi zahtevi i stvorili uslovi za nastavak školske godine, čiji je regularan završetak ozbiljno ugrožen
Studenti u blokadi saopštili su da zahtevaju raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Kakve su reakcije?
Nema više studenti napred, a mi za njima. Sad smo svi u istom sosu: isterali smo zver na čistinu. Znamo kako dalje ide
Uprkos masovnim protestima ispred RTS-a, desetinama hiljada ljudi na ulicama i višenedeljnoj blokadi, dvojac sa vrha Javnog servisa i dalje ne vidi problem. Ili se barem trudi da ga ne vidi, dok javnost sve više gleda kroz prozor – i traži izlaz
Srpski studenti su sto puta ponovili da je ovo maraton. Slično kao Adam Mihnjik osamdesetih u Poljskoj, kada je govorio o „dugom maršu“. Vlast u Srbiji je na putu kraja – samo treba imati strpljenja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
