Osim sastanka premijera Aljbina Kurtija i Hristijana Mickoskog u planu je potpisivanja bilateralnih sporazuma
Zajednički sastanak vlada Kosova i Severne Makedonije i sastanak premijera Aljbina Kurtija i Hristijana Mickoskog održavaju se u ponedeljak u Prištini. Pored njih, planirano je i održavanje bilateralnih sastanaka ministara dve vlade.
Osim sastanka premijera očekuje se i ceremonija potpisivanja bilateralnih sporazuma, a nakon toga će uslediti zajednička konferencija Kurtija i Mickoskog.
U planu je potpisivanje protokola o zajedničkim pograničnim prelazima Blace – Đeneral Janković (Hani i Elezit) i Jažinca-Globočica, odnosno sistem IBM – zajedničkog integrisanog graničnog prelaza koji će omogućiti nesmetan protok građana kroz samo jednu graničnu kontrolu.
Pored toga planirano je i potpisivanje još jednog sporazuma u oblasti energetike za racionalno korišćenje prirodnih resursa i jačanje energetske bezbednosti, a najavljeno je da će makedonski i kosovski zvaničnici razgovarati i o saradnji u oblasti obrazovanja.
Ovo je samo jedna u nizu mnogobrojnih bilateralnih aktivnosti Kosova i Severne Makedonije, a prethodila joj je radna poseta Aljbina Kurtija i članova njegovg kabineta Skoplju, u avgustu ove godine, kada su u fokusu bili razgovori o bilateralnim odnosima Kosova i Severne Makedonije, njihovoj saradnji, regionalnoj saradnji i infrastrukturnim projektima.
Kosovo priznale sve bivše jugoslovenske republike osim BiH
Severna Makedonija je jedna od četiri zemlje bivše Jugoslavije koja je priznala nezavisnost Kosova.
Kosovo je proglasilo nezavisnost 17. februara 2008, godine, a od bivših jugoslovenskih republika tu nezavisnot prva je priznala Slovenija, 5. marta 2008. godine, kada je na sednici parlamenta te države za priznavanje nezavisnosti Kosova glasalo 57 od 67 prisutnih poslanika, dok su četiri poslanika glasala protiv.
Zatim je Hrvatska, zajedno sa Mađarskom priznala nezavisnost Kosova 19. marta 2008. godine. Tadašnji premijer Hrvatske Ivo Sanader poručio je da je Hrvatska „pošla od realiteta“, ali da razume da je reč o teškom pitanju za Srbiju, i da je to bio jedan od razloga zašto je Hrvatska čekala čitav mesec da prizna nezavisnost Kosova. Sanader je tada istakao da Hrvatska želi nastavak dobrosusedskih odnosa sa Srbijom, kako političkih, tako i ekonomskih.
Konačno, Crna Gora i Severna Makedonija priznale su nezavisnot Kosova 9. oktobra 2008. godine. Zbog te odluke Podgorice, Beograd je tadašnju ambasadorku Crne Gore u Srbiji Anku Vojvodić proglasio personom non-grata. Početkom 2008. godine je formirana Međudržavna komisija za razgraničenje Srbije i Crne Gore. Budući da je deo državne granice Srbije prema Crnoj Gori istovremeno i granična linija Kosova i Crne Gore, Srbija je stala na stanovište da se o državnoj granici ne može razgovarati dokle god Crna Gora smatra Kosovo državom.
Od bivših jugoslovenskih republika jedino Bosna i Hercegovina ne priznaje nezavisnost Kosova, i to zahvaljujući protivljenju entiteta Republika Srpska.
Sa svim ostalim bivšim jugoslovenskim republikama Kosovo ima vrlo razvijenu bilateralnu saradnju.
Zrenjaninska inicijativa IZRAZ apeluje na pravosudne organe da ponište sve akte koji su donošeni pod pritiskom sprovođenja političke volje prilikom nezakonite izgradnje fabrike automobilskih guma Linglong
„Možete očekivati Srbiju slobodnu od kriminala i korupcije, koja zna da je njena budućnost u Evropi, bez obzira na sva protivljenja vašeg prijatelja Aleksandra, njegove hunte, ali i vaše Vlade“, poručio je Borko Stefanović ruskom ambasadoru Harčenku
Aleksandar Vučić i Milorad Dodik mesecima pokušavaju da se približe Donaldu Trampu, verujući da im on može obezbediti politički opstanak. Analitičari upozoravaju da je reč o opasnoj i naivnoj taktici
Grafiti i murali koji su godinama stajali na zidovima u Severnoj Mitrovici i Zvečanu uklonjeni su jutros u akciji koju su organizovale lokalne opštine, uz asistenciju policije
U ponedeljak se održava sednica Komisije za proširenje Beograda na vodi. Kako „Vreme” saznaje, SANU će tražiti da pored zaštićene hale 1 budu sačuvane i hale 2 i 3 Sajma
Vučićev režim ima dva tipa batinaša – one sa krimi-biografijama i one kojima je partija jedina biografija. Šta drugo da rade osim onog što im se kaže? Ali, to bi isto radili i za drugog gazdu, bez problema
Devojke i momci – žrtve krvave nedelje – konačno su privukli pažnju Evrope. A u zemlji, dobar deo naprednjačkog biračkog tela više se ne pita da li će biti penzija i plata ako Vučić ode s vlasti, već hoće li ih primati ako ostane
Policajka Radosavljević jedva se suzdržavala da ne brizne u plač, dok je stajala kao štit komandantu JZO Marku Kričku kada su mu građani došli na vrata
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
