Osim sastanka premijera Aljbina Kurtija i Hristijana Mickoskog u planu je potpisivanja bilateralnih sporazuma
Zajednički sastanak vlada Kosova i Severne Makedonije i sastanak premijera Aljbina Kurtija i Hristijana Mickoskog održavaju se u ponedeljak u Prištini. Pored njih, planirano je i održavanje bilateralnih sastanaka ministara dve vlade.
Osim sastanka premijera očekuje se i ceremonija potpisivanja bilateralnih sporazuma, a nakon toga će uslediti zajednička konferencija Kurtija i Mickoskog.
U planu je potpisivanje protokola o zajedničkim pograničnim prelazima Blace – Đeneral Janković (Hani i Elezit) i Jažinca-Globočica, odnosno sistem IBM – zajedničkog integrisanog graničnog prelaza koji će omogućiti nesmetan protok građana kroz samo jednu graničnu kontrolu.
Pored toga planirano je i potpisivanje još jednog sporazuma u oblasti energetike za racionalno korišćenje prirodnih resursa i jačanje energetske bezbednosti, a najavljeno je da će makedonski i kosovski zvaničnici razgovarati i o saradnji u oblasti obrazovanja.
Ovo je samo jedna u nizu mnogobrojnih bilateralnih aktivnosti Kosova i Severne Makedonije, a prethodila joj je radna poseta Aljbina Kurtija i članova njegovg kabineta Skoplju, u avgustu ove godine, kada su u fokusu bili razgovori o bilateralnim odnosima Kosova i Severne Makedonije, njihovoj saradnji, regionalnoj saradnji i infrastrukturnim projektima.
Kosovo priznale sve bivše jugoslovenske republike osim BiH
Severna Makedonija je jedna od četiri zemlje bivše Jugoslavije koja je priznala nezavisnost Kosova.
Kosovo je proglasilo nezavisnost 17. februara 2008, godine, a od bivših jugoslovenskih republika tu nezavisnot prva je priznala Slovenija, 5. marta 2008. godine, kada je na sednici parlamenta te države za priznavanje nezavisnosti Kosova glasalo 57 od 67 prisutnih poslanika, dok su četiri poslanika glasala protiv.
Zatim je Hrvatska, zajedno sa Mađarskom priznala nezavisnost Kosova 19. marta 2008. godine. Tadašnji premijer Hrvatske Ivo Sanader poručio je da je Hrvatska „pošla od realiteta“, ali da razume da je reč o teškom pitanju za Srbiju, i da je to bio jedan od razloga zašto je Hrvatska čekala čitav mesec da prizna nezavisnost Kosova. Sanader je tada istakao da Hrvatska želi nastavak dobrosusedskih odnosa sa Srbijom, kako političkih, tako i ekonomskih.
Konačno, Crna Gora i Severna Makedonija priznale su nezavisnot Kosova 9. oktobra 2008. godine. Zbog te odluke Podgorice, Beograd je tadašnju ambasadorku Crne Gore u Srbiji Anku Vojvodić proglasio personom non-grata. Početkom 2008. godine je formirana Međudržavna komisija za razgraničenje Srbije i Crne Gore. Budući da je deo državne granice Srbije prema Crnoj Gori istovremeno i granična linija Kosova i Crne Gore, Srbija je stala na stanovište da se o državnoj granici ne može razgovarati dokle god Crna Gora smatra Kosovo državom.
Od bivših jugoslovenskih republika jedino Bosna i Hercegovina ne priznaje nezavisnost Kosova, i to zahvaljujući protivljenju entiteta Republika Srpska.
Sa svim ostalim bivšim jugoslovenskim republikama Kosovo ima vrlo razvijenu bilateralnu saradnju.
Penzionisani pešadijski oficir i bivši pripadnik Vojne bezbednosti iznose svoje sumnje u režimsku verziju onoga što se u sredu pre podne odigralo u Ćacilenu ispred Narodne skupštine
Policija je zaustavila studente, koji su iz Novog Pazara pre osam dana krenuli ka Novom Sadu, osam kilometara od Kosjerića. Ovo je prvi put da je policija pretresala studente koji pešače uzduž i popreko Srbije
Ranijom prilikom predsednik Srbije Aleksandar Vučić je neke poslanike Evropskog parlamenta nazvao „evropskim šljamom“. Nakon oštre Rezolucije EP o Srbiji opisuje ih kao „patološke lažove“. Nagrdio ih je i Ivica Dačić
Glavni urednik „Informera“ Dragan J. Vučićević povezao je pucnjavu u Ćacilendu sa premijerom Hrvatske Andrejem Plenkovićem. Konstatovao je da je Hrvatska najaktivija u pomaganju "obojene revolucije" u Srbiji, za šta ima "mnogo dokaza"
Iduće godine turska kompanija MKE planira da na Kosovu izgradi Fabriku za prozvodnju municije koja će moći da prozvodi do dvadeset miliona metaka godišnje
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da su za pucnjavu u Ćacilendu krivi „blokaderi“, opozicija, mediji. Ali, samo u žabokrečini koju je on stvorio društvene patologije mogu da postanu prvoklasna politika
Da li je Aleksandar Vučić ozbiljno shvatio poruku najoštrije Rezolucija Evropskog parlamenta ikada o Srbiji potkrepljenu upozorenjem Evropske komisije
Goruće pitanje nije zašto se šator u Ćacilendu zapalio, već šta šta to šatorsko naselju ima da traži ispred Narodne skupštine već pola godine
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
