Ministarka spoljnih poslova Kosova Donika Gervala saopštila je da je Vlada uputila zahtev Strazburu za članstvo Kosova u najvećoj organizaciji koja se bavi ljudskim pravima na kontinentu – Savetu Evrope (SE). „U ime Kosova podneli smo zahtev za članstvo u Savetu Evrope. Danas se otvara novo poglavlje za Kosovo“, izjavila je tim povodom Gervela.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se na to pozvao se na zaboravljene papire koje je potpisao pre dve godine u Beloj kući sa tadašnjim predsednikom Vlade Kosova Avdulahom Hotijem. Vučić je upitao predstavnike međunarodne zajednice „zbog čega pozivaju Beograd na razgovore, kada kosovski Albanci sruše sve ono što potpišu“.
„Brutalno su ga pogazili i pregazili, ne sekiraju se ni za šta. Posle deset godina gaženja Briselskog sporazuma sada su zgazili i Vašingtonski, a Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN nikada nisu ni poštovali“, rekao je Vučić.
Predsednik nije rekao da prema slovu Vašingtonskog sporazuma, za koji mnogi eksperti međunarodnog prava tvrde da ne predstavlja pravno-obavezujući ugovor, moratorijum na apliciranje Prištine za članstvo u međunarodnim organizacijama traje godinu dana, a da je taj rok istekao u septembru prošle godine.
Nije rečeno ni da Priština taj sporazum ne poštuje već odavno. Odmah po dolasku na vlast Aljbina Kurtija taj dokument proglasio nevažećim, a prošlog leta Skupština Kosova odbila je da usvoji rezoluciju o primeni sporazuma. Jedino vidljivo i implementirano iz sporazuma kojim je poredovao Donald Tramp je izraelsko priznanje Kosova.
Nije rečeno ni da težnje Kosova za članstvo u Savetu Evrope nisu „od juče“, ali jeste izbacivanje Rusije iz Saveta Evrope zbog agresije na Ukrajinu posebno motivisalo Prištinu da uđe u proces apliciranja za članstvo u SE. Dobro pamte vlasti u Prištini da je Srbija već nekoliko puta uz pomoć Rusije uspevala da blokira članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, poput Uneska 2015. i Interpola 2018. godine. Na Ujedinjene nacije već odavno ni ne računaju zbog kineskog i ruskog prava veta u Savetu bezbednosti UN.
Prema pravilima Saveta Evrope, jedan od kriterijuma za članstvo je da pristanak za to daju države članice dvotrećinskom većinom. To bi značilo da 31 od 46 država glasa za. Kako stvari sada stoje, u Savetu Evrope Kosovo kao nezavisnu državu priznaje 36 država članica, pa je tako članstvo Kosova gotovo izvesno.
Međutim, pred Prištinom nije ni brz ni lagan put. Da bi postala članica SE ona mora da pristupi Evropskoj konvenciji o ljudskih pravima što podrazumeva upodobljavanje čitavog zakonodavnog okvira Kosova standardima Saveta Evrope.
Kao što pokazuju mnogi slučajevi u praksi, taj proces mogao bi da potraje godinama. Primera radi, kada je nakon demokratskih promena Srbija ponovo pokrenula proceduru za prijem u Savet Evrope na članstvo je čekala dve godine i tek 2003. postala punopravna članica ove međunarodne organizacije.
Od proglašenja nezavisnosti 2008. godine do danas Kosovo je postalo članica Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Svetske banke i Međunarodnog olimpijskog komiteta.
Strategija Srbije po pitanju aplikacije Kosova za prijem u SE mogla bi da bude poznata nakon sutrašnje sednice Saveta za nacionalnu bezbednost. Ako se pažljivo poslušaju reči nemačkog kancelara sa prošlonedeljne konferencije za medije sa predsednikom Vučićem, strategija zvaničnog Beograda mogla bi da bude pretnja izlaskom iz SE. Šolc je prošle srede rekao da je stav Nemačke da Srbije ne bi trebalo da napusti Savet Evrope ukoliko bi Priština aplicirala za članstvo.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
