Zadužbina Milana Mladenovića najavila je da će 1. maja biti otvoren konkurs za najbolju pesmu na teritoriji bivše Jugoslavije, za Nagradu Milan Mladenović. Konkurs je otvoren do 31. maja.
Zadužbina preporučuje kandidatima da posebno obrate pažnju i na tekst i na muziku.
„Lično dosta pažnje poklanjam tekstu i temi koja je izabrana i načinu na koji je taj tekst podržan muzikom: što aranžmanski, što dramaturški, što produkcijski, što žanrovski“, kazala je muzičarka iz Srbije Ana Đurić Konstrakta, jedna od članica stručnog žirija.
Svake godine žiri je regionalan. Ove, pete godine, osim Konstrakte, članovi su autorka i urednica emisije „Bunt“ Branka Glavonjić (Srbija), muzičar Boris Leiner (Hrvatska), muzičar Zoran Predin (Slovenija) i pisac i muzičar Marko Šelić Marčelo (Srbija).
„Verovatno nije bilo toliko puta ispričane storije iz mitologije domaćeg rokenrola kao što je to priča o Ekatarini Velikoj“, napisao je Dragan Ambrozić u „Vremenu“. A zatim i:
„Savršeno sledeći obrazac „ukletih pesnika“, ova epizoda nam se stalno iznova prezentuje kao mračna i tužna, zbog nesrećnog kraja svih učesnika. Ali, šta zapravo ima nesrećno u tim životima koje su proveli iskreno verujući u nešto i praveći pesme što su nam ostale kao trajno dobro?
Milan Mladenović svakako je jedna od najznačajnijih figura ovdašnjeg rokenrola, jer je sa uspehom preneo književni model romantičarskog pesnika, zabrinutog nad sudbinom sveta, usadivši ga duboko u ovdašnju rok ikonografiju. Grupa Ekatarina Velika tako je sudbinski postala deo opšte umetničke boemije 20. veka, tog verovanja u prokletstvo umetnika, koja je na svoj način pobila dovoljno slikara i pesnika pre njih, čak i u našim krajevima. I to je cela istina o njima, mimo muzike… sa druge strane, samo muzika ostaje, jer sve to ne bi funkcionisalo da Milan nije tako opasno pevao i dobro svirao gitaru; da Magi nije bila tako smela za klavijaturama i dobar aranžer iz senke; da Bojan nije svirao te melodije na basu; da nisu uvek imali sjajne bubnjare.
Iz današnje perspektive, jasno je – u svem tom perfektnom sviranju celog benda, u Milanovoj neprepričljivoj strastvenosti u pevanju, krila se ozbiljna namera: Ekatarina Velika je bila san o drugačijoj mainstream kulturi u Jugoslaviji, pre svega civilizovanijoj. Njihova muzika je svedočanstvo da ona jeste bila moguća.“
S.Ć./nova.rs
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com