Predsednikova odluka o vraćanju vojnog roka dugo se čekala. U subotu, 14. septembra, je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da je potpisao saglasnost za obavljanje redovnog vojnog roka u trajanju od 75 dana za muškarce, a za žene je vojni rok i dalje dobrovoljan.
Nekoliko sati kasnije, Vlada Srbije je usvojila zaključak kojim se nalaže Ministarstvu odbrane da pokrene proceduru za vraćanje obaveznog vojnog roka, a do kraja sledeće nedelje bi trebalo da se usvoje izmene zakona.
Da li bi mladi išli?
Prema dostupnim anketama, preko dve trećine ljudi u Srbiji podržava služenje vojnog roka. To podržava čak i većina mladih. Tako je pre nekoliko godina kružilo istraživanje agencije Haus of vin prema kojem se 72,5 odsto mladih (17 do 30 godina) izjasnilo za obaveznu vojsku.
Vojni analitičar Vlade Radulović rekao je ranije da se medijska matrica u Srbiji ponavlja: stalno se govori da, eto, i mladi podržavaju obavezni rok.
„Ali, pitajte njih konkretno da li bi oni išli? Ili, kad neko ima 27 godina, pitajte ga zašto nije već služio dobrovoljno, a mogao je?“, objasnio je Radulović.
On je rekao da postoji realna bojazan da bi deo mladih mogao da izbegne obavezno služenje vojnog roka. Ili pribavljanjem alibija od lekara, što se i ranije radilo, ili čak iseljenjem iz zemlje.
Kasarne u lošem stanju
Da su kasarne u lošem stanju i da ih je neophodno obnoviti, a da ta infrastruktura košta rekla je ranije za „Vreme” vojna analitičarka Katarina Đokić.
Ona je rekla da je tokom reforme sistema odbrane u prvoj deceniji ovog veka broj jedinica smanjen, te je veliki broj vojnih objekata stavljen van upotrebe.
„Iako većina kasarni nije prodata ili razmenjena, one stoje zapuštene već 20 godina i potrebno je uložiti mnogo u njihovu obnovu.“
Ministarstvo odbrane budžetira poslednjih godina projekat obnove vojnih objekata, ali tu je reč o relativno malim sredstvima.
Veći problem je, ukazala je Đokić, raspoloživost podoficirskog kadra koji bi, u slučaju vraćanja vojnog roka, trebalo da obučavaju toliki broj vojnika.
Kolaps vojske u naprednjačkoj eri
Za stručnjake je ideja o vraćanju vojnog roka priznanje kolapsa profesionalne vojske u naprednjačkoj eri.
Vojni analitičar Aleksandar Radić izjavio ranije da bi bilo dobro da zaživi inicijativa za obavezno služenje vojnog roka u Srbiji, ali da ljudi koji to treba da sprovedu nisu dorasli zadatku.
On je tada rekao da su četiri meseca kratak rok za obuku i da je iskustvo u drugim zemljama pokazalo da je potrebno da vojni rok traje barem šest meseci.
Ukupno 16 zemalja u Evropi ima obavezu služenja vojnog roka, ali samo manji broj ima pravu obavezu sa potencijalnim krivičnim sankcijama za one koji se ne odazovu na poziv. Vojske uglavnom imaju dovoljan broj dobrovoljaca. Najstroži sistem ima Grčka, a najliberalniji Švedska i Danska.