Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da bi mogао da bude premijer, ali da mu je to potrebna javna podrška, šta god da to značilo,a sagovornici „Vremena“ slažu se da je sasvim izvesno da će se kandidovati za presednika Vlade.
Budući da je Vučić istakao da neće menjati Ustav Srbije kako bi mu bilo omogućeno da eventualno i treći put osvoji predsednički mandat, postavlja se pitanje koga bi njegova Srpska napredna stranka (SNS) mogla da kandiduje na predstojećim predsedničkim izborima, s obzirom na to da u toj partiji, zahvaljujući Vučićevom stilu vladanja, nema nikog dovoljno prominentnog da bude novo „zaštitno lice“ naprednjaka koje bi osvojilo srca i glasove građana Srbije.
Zbog toga se kao moguć scenario pojavljuje istovremeno održavanje predsedničkih i parlamentarinih izbora.
Koji su rokovi za izbore
Zakon o izboru predsednika Srbije kaže da se predsednik Srbije bira se na mandat od pet godina, a da se izbori za predsednika Srbije raspisuju 90 dana pre isteka mandata, i da moraju da se okončaju u roku od 60 dana od dana raspisivanja izbora. Vučićev drugi mandat otpočeo je 31. maja 2022. godine, što znači da bi naredni predsednički izbori morali da budu raspisani najkasnije do kraja februara 2027, godine, odnosno da bi u tom slučaju morali da budu održani najkasnije do kraja aprila te godine.
Poslednji vanredni parlamentarni izbori održani su 17. decembra 2023. godine. Prema Ustavu Srbije, mandat Narodne skupštine traje četiri godine od dana potvrđivanja mandata poslanika. S obzirom na to, krajnji zakonski rok za održavanje sledećih redovnih izbora je početak 2028. godine, ali je u političkim najavama pominjano da će biti održani ranije, potencijalno u paketu sa predsedničkim izborima 2027. godine.
Najave o istovremenim izborima u cilju zbunjivanja javnosti
Profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Nebojša Vladisavljević kaže da će se Vučić kandidovati za premijera, jer očigledno želi da ostane na vlasti.
„Vučić će jednostavno biti nosilac liste, kao i do sada, pa se na parlementarnim izborima neće ništa bitno promeniti. Ukoliko SNS pobedi na tim izborima očigledno je da niko drugi osim njega ne može da vodi Vladu Srbije“, kaže Vladisavljević.
Dodaje da bi, ukoliko SNS želi da ima stranačku korist od zajedničkog održavanja predsedničkih i parlametarnih izbora, ta partija morala za kandidata za predsednika Srbije da ima neku popularnu ličnost.
„Takva ličnost svakako ne postoji u SNS, pa je moguće da će pronaći neku popularnu ličnost van političkog života, kako bi se ta lična popularnost prebacila na SNS“, smatra Vladisavljević.
Podseća da je Vučić najavio da postoji mogućnost da predsednički i parlamentani izbori budu održani istog dana i navodi da bi u tom slučaju ti izbori bili održani sledeće, a ne 2027. godine.
„Međutim, takve najave u ovoj situaciji više mi liče na zbunjivanje javnosti, naročito opozicije, pošto je opozicija, u najširem smislu, dakle i studenti, tražila parlamentarne izbore, a niko nije tražio predsedničke izbore. To mi deluje kao ubacivanje koske u raspravu kako bi se napravila gužva i skrenula pažnja, kao što se radi i inače proteklih meseci“, kaže Vladisavljavić.
Za SNS bolje da izbori budu što pre
Prema njegovom mišljenju vlast nije odlučila ni kada će biti izbora, ni da li će oni biti održani istovremeno.
„Verovatno čekaju povoljniji razvoj događaja, da se na međunarodnom planu desi nešto veliko što bi im olakšalo da suzbijaju opoziciju ili se nadaju podelama u opoziciji. Čini mi se da što više budu odugovlačili sa izborima, to će lošije proći. To se vidi po istraživanjima javnog mnjenja u protekloj godini koja pokazuju trend pada, u relativnom smislu, u odnosu vlasti i opozicije“, kaže Vladisavljević.
Navodi da se vidi „veliki uspon opozicije na širokom frontu u protekloj godini“, ali da nedostaje definitivna organizaciona veza , mada smatra da će i do toga verovatno doći u nekom trenutku.
„Što više odugovlače sa izborima, to će biti gore po njih, a ako na tim izborima prođu loše, to će biti definitvni kraj SNS-a. Njima najviše odgovara da sada raspišu izbore, jer čak i da izgube – biće jaka opozicija, a ako duže budu čekali njihov poraz će verovatno biti katastrofalan“, kaže Vladisavljević.
Razlike u odnosu na Orbana i Erdogana
Navodi da Vučićeva izjava da Ustav neće biti menjan i smisla, ali „ne zato što on želi da štiti demokratsku praksu koja ograničava predsednika države na dva mandata, već zato što iskustvo govori da SNS vlada isključivo neformalno.
„Do sada nisu vladali posredstvom restriktivnih zakona. Ako poredite slične režime, Orbanov u Mađarskoj ili Erdoganov u Turskoj, videćete da njiova vlast počiva upravo na donošenju restriktivnih zakona i promenama ustava kako bi vladajućoj stranci doneli veliku prednost u odnosu na opoziciju. Vlast u Srbiji to do sada nije radila, već vlada isključivo neformalno, personalnom kontrolom instituicija i selektivnom primenom zakona“, kaže Vladisavljević.
Zaključuje da na osnovu te predistorije deluje logično da Vučić neće menjati Ustav, jer to izaziva veliku pažnju međunarodne javnosti i ukazuje na direktno kršenje demokratskih procedura.
SNS nema snagu da menja Ustav
Profesor Fakulteta političkih nauka Bojan Vranić kaže za „Vreme“ da nije važno da li Vučić jeste ili nije spreman da menja Ustav Srbije, jer je trenutni raspored snaga u Skupštini Srbije je takav da bi to bilo veoma teško.
Navodi da sa svim manjinama, SPS-om i ponekim „odbeglim poslanikom“; SNS ima oko 150 poslaničkih glasova.
„Da biste promenili Ustav potrebno je najmanje 167 glasova poslanika, što bi značilo da bi neko iz opozicije morao da se ‘autuje’, što bi trenutno bilo vrlo teško izvodljivo, jer niko ne želi da se kocka sa svojom budućnošću da bi Aleksandar Vučić treći put mogao da bude predsednik. Osim toga, morao bi da bude održan i referendum“, kaže Vranić.
Zbog toga, Vranić naglašava da bi procedura promene Ustava bila vrlo komplikovana, teška i da bi iziskivala mnogo političkog kapitala „koji SNS trenutno nema“.
Podseća i da je nakon izbora 2020. godine zbog bojkota opozicije SNS imala apsolutnu većinu u parlamentu, ali da tada nisu menjali Ustav iako su mogli.
Vučić predsednik Vlade – samo formalizacija postojećeg stanja
Govoreći o mogućnosti da se Vučić kandiduje za premijera, Vranić naglašava da je predsednik Vlade po Ustavu pravni nosilac vrhovne moći i da bi Vučić „samo formalizovao ono što trenutno već ima ukoliko bi seo u stolicu predsednika Vlade“.
Kada je u pitanju budući kandidat SNS za predsednika Srbije, ističe da SNS ne mora da ima nikakvog posebno harizmatičnog kandidata, jer ima „lojalno biračko telo“.
„To biračko telo možda neće biti najsrećnije izborom tog kandidata ili kandidatkinje, ali ako SNS uradi dobru kampanju i Vučić pozove da se glasa, oni će glasati, možda teška srca, ali će glasati, i odliv birača zato neće biti veliki“, kaže Vranić.
Vučićeve kalkulacije
Smatra da je trenutni cilj SNS-a da dodatno ne antagonizuje apstinente.
„Zato je za SNS važno da njihov kandidat za predsenika Srbije ne bude neko ko će dodatno iznervirati apstinente, koji bi onda rekli da je ‘sada stvarno dosta’, a zbog čega bi na prdesedničkim izborima glasali za bilo koga, a protiv kandidata SNS-a. Naravno, cilj SNS-a je da se ne ide u drugi krug predsedničkih izbora, jer bi u tom slučaju moglo da bude nezgodno“, kaže Vranić.
Vučićevu izjavu da će, u zavisnosti od političke situacije i od podrške u javnosti, razmisliti o tome da se kandiduje za premijera Vranić posmatra kao „kalkulaciju“.
„Ta podrška može da podrazumeva to da deo intelektualne elite aktivira i stvori javni diskurs da mi želimo Vučića za predsednika Vlade“, kaže Vranić.
Navodi da je drugi faktor koji bi mogao da utiče na datum raspisivanja parlamentarnih izbora to što SNS čeka da vidi kako će proći na lokalnim izborima u maju.
Zato kaže da je moguće, ukoliko na tim izborima rezultati SNS-a budu solidni, da će se sačekati sa raspisivanjem parlamentarnih izbora.
