Foto:Tamara Markovic Nova.rs
„Kod Srba je pozivanje na narod upravo pozivanje na silu, na večito ugroženu masu koja u svakom trenutku treba da se pojavi i reši stvar svrstavajući se uz govornika koji pretenduje na to da je on njen isključivi zastupnik“, rekao je vladika Grigorije
„Društvo i ustanove koje odustanu od ideala i onih koji u njih veruju i tom verom žive mogu računati na to da će preživeti od danas do sutra, ali ne i na to da će imati budućnost“, kazao je episkop diseldorfski i nemački Grigorije na međunarodnom skupu „Intelektualci, juče i danas“ koje je održan u Srpskoj akademici nauka i umetnosti.
Govoreći na temu „Postoji li u Crkvi prostor za slobodu naučnog istraživanja i govora“, on je istakao da iskreno veruje da u današnje vreme u Crkvi postoje ljudi koji imaju šta da kažu i koji su u stanju da ravnopravno učestvuje u društvenom dijalogu sa intelektualcima najrazličitijih provenijencija, kao i da bi Crkva trebalo na to bude ponosna.
„No, mi taj naraštaj, bojim se, nedopustivo često ućutkujemo u ime nekakve poslušnosti i smirenja, premda sami nismo spremni da tu poslušnost i smirenje učinimo načelom sopstvenoga vladanja. Posledica toga je da su talentovani i mladi ljudi, dakle – upravo intelektualci, koji su odlučili da svoj život posvete crkvi, sada prinuđeni da odustaju od svog poziva upravo zato što su preozbiljno shvatili ono čemu su učeni. Ovo se ne sme dopustiti.“
Kada je reč o srpskom društvu, kako je istakao vladika Grigorije, iako su u ovdašnjoj javnosti prisutni obrazovani i kritički nastrojeni pojedinci, naša kultura dijaloga je na veoma niskom nivou.
„Ovu kulturu, ili bolje – njen nedostatak, karakteriše zaverenička atmosfera, a glavni argument je, gotovo po pravilu, argument sile – kod Srba je pozivanje na narod upravo pozivanje na silu, na večito ugroženu masu koja u svakom trenutku treba da se pojavi i reši stvar svrstavajući se uz govornika koji pretenduje na to da je on njen isključivi zastupnik.“
Otuda vladika smatra da kada se nastupa sa ovakvih pozicija, ma koliko pojedinac bio obrazovan i ma koliko se na visokom društvenom položaju nalazio, tu nema govora o intelektualcu i njegovom društvenom angažovanju.
Glavni uzrok za to što smo danas u ovakvoj situaciji, on vidi u nesposobnosti da se kritički sagleda sopstvena idejna i moralna pozicija i mesto u društvu. „Intelektualac se na prvom mestu mora kritički odnositi prema sebi i sopstvenim stavovima, kako bi njegova reč bila društveno relevantna“, zaključio je.
Naglasio je, takođe, da su intelektualne sposobnosti i karakter Božiji darovi koji se samo oblikuju rukama učitelja, ali sloboda govora je ono što sasvim zavisi od ljudi i za šta se svi zajedno neprestano moramo zalagati, ukoliko hoćemo da nam kao zajednici ti darovi služe, drugim rečima – ukoliko želimo da imamo budućnost.
Svoje izlaganje završio je pozivom da se „opet i opet“ svako pojedinačno i svi zajedno založimo za ono što je „za svakog istinskog intelektualca neophodno poput čistog vazduha, a to je sloboda govora.“
J.J.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Pod sloganom „Hoćemo izbore”, u Beogradu je održan protest studenata u blokadi i građana, dok je predsednik iz Zaječara poručio da vanrednih parlamentarnih izbora neće biti dok se ne završe pripreme za Ekspo
U sklopu kampanje pred lokalne izbore, predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio je Zaječar i naveo da su građani „siti zaustavljanja Srbije“ i da će raspisati izbore kada se završe pripreme za EXPO
Odbor Skupštine Srbije za kulturu i informisanje usvojio je u petak (30. maj), bez poslanika opozicije, izveštaj o listi kandidata i predlagača za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM)
Kosjerić se nalazi pod opsadom vlasti. Tenzije rastu iz dana u dan. Nakon napada na novinara, usledio je i napad na opozicionog aktivistu. Obe žrtve tvrde da je napadač bivši policajac koji je član SNS-a
Dok Beogradski univerzitet traži fleksibilnost i prelazak na onlajn nastavu, profesorke u Srbobranu bivaju kažnjene zbog solidarnosti sa studentima. Ovi događaji otvaraju pitanje – važe li ista pravila i mere za sve delove obrazovnog sistema u Srbiji
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
“Mislim da jedan vladika mora biti društveno odgovoran. Biti episkop znači imati odgovornost za zajednicu kojoj se služi, za dobrobit njenih članova, ali i čitavog društva u kojem oni žive i u kojem ta zajednica deluje. Ne pretendujem na to da sam nužno u pravu kada je reč o mojim političkim procenama, ali sam siguran da bi jedino gore od toga da pogrešim bilo to da sedim skrštenih ruku i ćutim gledajući očiglednu nepravdu i zloupotrebe. Moje građansko pravo mi daje mogućnost i da se suzdržavam od sudelovanja u političkom životu. Međutim, moja episkopska dužnost mi nalaže da vodim brigu o dobrobiti svih ljudi”
