Foto:Tamara Markovic Nova.rs
„Kod Srba je pozivanje na narod upravo pozivanje na silu, na večito ugroženu masu koja u svakom trenutku treba da se pojavi i reši stvar svrstavajući se uz govornika koji pretenduje na to da je on njen isključivi zastupnik“, rekao je vladika Grigorije
„Društvo i ustanove koje odustanu od ideala i onih koji u njih veruju i tom verom žive mogu računati na to da će preživeti od danas do sutra, ali ne i na to da će imati budućnost“, kazao je episkop diseldorfski i nemački Grigorije na međunarodnom skupu „Intelektualci, juče i danas“ koje je održan u Srpskoj akademici nauka i umetnosti.
Govoreći na temu „Postoji li u Crkvi prostor za slobodu naučnog istraživanja i govora“, on je istakao da iskreno veruje da u današnje vreme u Crkvi postoje ljudi koji imaju šta da kažu i koji su u stanju da ravnopravno učestvuje u društvenom dijalogu sa intelektualcima najrazličitijih provenijencija, kao i da bi Crkva trebalo na to bude ponosna.
„No, mi taj naraštaj, bojim se, nedopustivo često ućutkujemo u ime nekakve poslušnosti i smirenja, premda sami nismo spremni da tu poslušnost i smirenje učinimo načelom sopstvenoga vladanja. Posledica toga je da su talentovani i mladi ljudi, dakle – upravo intelektualci, koji su odlučili da svoj život posvete crkvi, sada prinuđeni da odustaju od svog poziva upravo zato što su preozbiljno shvatili ono čemu su učeni. Ovo se ne sme dopustiti.“
Kada je reč o srpskom društvu, kako je istakao vladika Grigorije, iako su u ovdašnjoj javnosti prisutni obrazovani i kritički nastrojeni pojedinci, naša kultura dijaloga je na veoma niskom nivou.
„Ovu kulturu, ili bolje – njen nedostatak, karakteriše zaverenička atmosfera, a glavni argument je, gotovo po pravilu, argument sile – kod Srba je pozivanje na narod upravo pozivanje na silu, na večito ugroženu masu koja u svakom trenutku treba da se pojavi i reši stvar svrstavajući se uz govornika koji pretenduje na to da je on njen isključivi zastupnik.“
Otuda vladika smatra da kada se nastupa sa ovakvih pozicija, ma koliko pojedinac bio obrazovan i ma koliko se na visokom društvenom položaju nalazio, tu nema govora o intelektualcu i njegovom društvenom angažovanju.
Glavni uzrok za to što smo danas u ovakvoj situaciji, on vidi u nesposobnosti da se kritički sagleda sopstvena idejna i moralna pozicija i mesto u društvu. „Intelektualac se na prvom mestu mora kritički odnositi prema sebi i sopstvenim stavovima, kako bi njegova reč bila društveno relevantna“, zaključio je.
Naglasio je, takođe, da su intelektualne sposobnosti i karakter Božiji darovi koji se samo oblikuju rukama učitelja, ali sloboda govora je ono što sasvim zavisi od ljudi i za šta se svi zajedno neprestano moramo zalagati, ukoliko hoćemo da nam kao zajednici ti darovi služe, drugim rečima – ukoliko želimo da imamo budućnost.
Svoje izlaganje završio je pozivom da se „opet i opet“ svako pojedinačno i svi zajedno založimo za ono što je „za svakog istinskog intelektualca neophodno poput čistog vazduha, a to je sloboda govora.“
J.J.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
“Mislim da jedan vladika mora biti društveno odgovoran. Biti episkop znači imati odgovornost za zajednicu kojoj se služi, za dobrobit njenih članova, ali i čitavog društva u kojem oni žive i u kojem ta zajednica deluje. Ne pretendujem na to da sam nužno u pravu kada je reč o mojim političkim procenama, ali sam siguran da bi jedino gore od toga da pogrešim bilo to da sedim skrštenih ruku i ćutim gledajući očiglednu nepravdu i zloupotrebe. Moje građansko pravo mi daje mogućnost i da se suzdržavam od sudelovanja u političkom životu. Međutim, moja episkopska dužnost mi nalaže da vodim brigu o dobrobiti svih ljudi”
