Foto:AP/Bojan Slavkovic
Da su vlasti u Srbiji sigurno bile upoznate sa tim da se sprema napad u Banjskoj smatra 29 odsto ispitanika, 40 odsto misli da su verovatno upoznate, 29 da nisu bile upoznate, a dva odsto nema stav
Više od polovine građana Srbije, odnosno 53 odsto njih strahuje od pojave rata na Kosovu, dok se 31 ne plaši takvog scenarija, a 16 nema stav o tom pitanju, pokazalo je u petak istraživanje agencija Stata sprovedeno od 7. do 10. oktobra na uzorku od 1.546 ispitanika.
Glavna istraživačica agencije Stata Jovanka Vukmirović je, predstaviljajući rezultate istraživanja, navela da 42 odsto ispitanika prati dešavanja na Kosovu, 44 odsto da delimično prati, a 14 odsto da uopšte ne prati.
Da su vlasti u Srbiji sigurno bile upoznate sa tim da se sprema napad u Banjskoj smatra 29 odsto ispitanika, 40 odsto misli da su verovatno upoznate, 29 da nisu bile upoznate, a dva odsto nema stav. Da će Srbija povratiti Kosovo kada se promeni geopolitička situacija u svetu smatra 44 odsto ispitanika, 40 odsto njih misli da je zauvek izgubljeno, 15 odsto smatra da se može uskoro vratiti, a jedan odsto nema stav. Više od polovine ispitanika, njih 56 odsto, zabrinuto je zbog pretnji sankcijama i uvođenjem viza građanima Srbije, dok 31 odsto nije, a 13 nema stav.
Na pitanje da li imaju poverenja da Vlada i predsednik Srbije Aleksandar Vučić mogu da očuvaju bezbednost, mir i stabilnost u zemlji u narednom periodu, 46 odsto ispitanika odgovarilo je odrično, što je jedan odsto više nego u julu. Vukmirović je rekla da kao najveće probleme u Srbiji 74 odsto ispitanika navodi rast cena, što je u istraživanju iz 2011. godine navodilo pet odsto ispitanika.
Kriminal i korupciju kao najveći problem navodi 60 odsto ispitanika, a 2011. godine to je navodilo 17 odsto ispitanika. Nasilje kao najveći problem danas navodi polovina ispitanika, dok je 2011. to navodilo pet odsto. Za 49 odsto ispitanika kriza na Kosovu je najveći problem, što je 2011. godine navodilo 17 odsto.
Zagađenje vazduha i vode, kao i cenzura i politički pritisci na medije u istraživanju 2011. godine nisu spominjani kao problemi, dok danas te probleme navodi 36, odnosno 31 odsto ispitanika. Odgovarajući na set pitanja o ekonomiji, 72 odsto ispitanika u ovogodišnjem istraživanju iz oktobra tvrdi da ne oseća pozitivne promene u kućnom budžetu zbog smanjenih cena određenih namirnica, dok 21 odsto navodi da oseća delimičnu uštedu, a sedam odsto da ima značajnu uštedu.
Prilikom ocena insitutucija, građani najbolje ocenjuju crkvu, njih 41 odsto, što je pad u odnosu na 2011. godinu, kada je crkva imala 52 odsto pozitivnih ocena. Za crkvom idu vojska i predsednik koji imaju 35, odnosno 30 odsto pozitivnih ocena. Predsednik je 2011. godine imao 20 odsto pozitivnih ocena.
Održavanje izbora 17. decembra podržava 53 odsto ispitanika, a ne podržava 15 odsto, dok 32 nema stav o tome. Na izborima najveću podršku imao SNS – Vučić sa 36,6 odsto, SSP – Marinika Tepić i Dragan Đilas 8,6 odsto, Narodni pokret Srbija – Miroslav Aleksić sedam odsto, SPS – Ivica Dačić sedam odsto, Srbija centar – Zdravko Ponoš 4,3 odsto Dveri, Zeleno-levi front , Ekološki ustanak, Zavetnici i Nova Demokratska stranka Srbije imali bi podršku između tri i četiri odsto.
Ako bi bile formirane šire koalicije, koalicija oko Srpske napredne stranke sa Vučićem kao nosiocem liste imala bi 43 odsto podrške, formalni organizatori „Protesta protiv nasilja“ imali bi 39 odsto, tzv. državotvorna opozicija 12 odsto, dok je sedam odsto neodlučnih.
M.J./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
