„Vetiran“ i „nogiran“: Otkud režimskim medijima dokumenti studentskog pokreta

Ko čita Informer i još mu veruje, mogao bi da pomisli da je rektor Beogradskog univerziteta Vladan Đokić „vetiran“ sa studentske liste.

Citirajući internu prepisku u studentskom pokretu, Informer piše da je na 39 stranica izneto zašto je Đokić navodno nepodoban da predvodi listu.

„Posebno se problematizuju dve epizode iz njegove karijere – njegov odnos prema projektu ‘Beograd na vodi’ dok je bio dekan Arhitektonskog fakulteta i postupanje u slučaju doktorata Siniše Malog dok je bio rektor“, piše list.

Slično, da je „nogiran“, Informer piše i o profesoru Milu Lomparu. U priloženom isečku dokumenta, za njega se navodi da je bio blizak političkim partijama, hvalio Radovana Karadžića i Milana Nedića te javno govorio da ne želi da bude poslanik.

O čemu je reč?

U drugom tekstu, najavljenom kao „megaekskluziva“, Informer prikazuje spisak od 99 imena sa navodno preliminarne Studentske liste gde jasno piše da su u pitanju „kandidati predloženi za vetiranje“.

„Vreme“ je u tekstu „Kako se kuje studentska lista“ detaljno objasnilo o čemu se zapravo radi.

Sredinom jula spojene su liste mogućih kandidata za poslanike sa šest državnih univerziteta.

Kako se studentski pokret, šaren po političkim ubeđenjima kao i ukupno građanstvo, otpočetka držao zajedno, to im je bilo jasno da lista kandidata ne može da bude pačvork ćilim na koji svako dodaje šta hoće, bez saglasnosti ostalih. Zato je uvedeno famozno „vetiranje“ koje je upravo u toku na nivou cele zemlje.

Reč ima čak osamdeset plenuma i svaki od njih može predložiti da se bilo koji kandidat ukloni sa liste.

Student Pravnog fakulteta u Beograd Petar Živković objasnio je za „Vreme“ da svaki plenum može da uloži veto i obrazloži zašto neki kandidat ne bi trebalo da bude na listi – bilo da smatra da ne ispunjava neke od kriterijuma ili da ne deli vrednosti za koje se zalažu studenti.

Predlog za veto nije veto

Plenum koji se protivi da se neki kandidat nađe na listi šalje svim drugim fakultetima argumentaciju, a drugi plenumi imaju priliku da daju suprotne argumente. Na kraju svi fakulteti glasaju za svakog kandidata, a da bi neko bio uklonjen sa liste, sa tim se mora složiti više od polovine ukupnog broja plenuma.

„Bez obzira na to da li je neko vetiran ili ne, to ne znači da nije saveznik u našoj borbi. Imamo dosta ljudi koji su u ulozi savetnika“, rekao je Živković.

Dakle, na 99 od mogućih 250 kandidata je neki plenum imao zamerke, što nije posebno iznenađenje. Verovatno će mnogo manji broj na kraju zbilja biti „vetiran“.

Sada sve lako curi

Glumica i producentkinja Bojana Maljević koja se ranije povukla kao moguća kandidatkinja jer misli da procedura „trajnog veta“ nije dobra, ovih dana je na mreži X napisala da ističe rok u kojem studenti dostavljaju prvu argumentaciju, ukoliko misle da neko treba da bude vetiran.

Inače, njeno pismo je u julu dospelo u medije bliske vlasti.

„U narednom periodu biće i gore, jer kao što je moje pismo dospelo u tabloide – dospeće i cele ‘argumentacije i kontraargumentacije studenata’ u procesu vetiranja, koji uz sve sad ima i večno trajanje“, napisala je sada Maljević.

Kako je „Vreme“ pisalo, nije neko čudo što od sredine jula razne prepiske, preliminarne liste i ostalo cure u medije iz Studentskog pokreta.

Jer, sada uvid u sve imaju svi plenumi umesto malih radnih grupa. U pitanju su dakle hiljade studenata.

Za uposlenike tabloida biće još mnogo „megaekskluziva“. Student Petar Živković je pak za „Vreme“ rekao da će pravu i konačnu verziju Studentske liste građani moći da vide tek kad izbori budu raspisani.

Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.