Foto: Twitter
Kuvajtski sajt Kuvajt njuz predstavio je virtuelnu prezenterku vesti koja je nastala uz upotrebu veštačke inteligencije
„Ja sam Feda, prvi prezenter u Kuvajtu sa veštačkom inteligencijom .“
Ovom rečenicom se na arapskom jeziku pratiocima Kuvajt njuza na Tviteru obratila žena otkrivene kose u crnom sakou i beloj majici – voditeljka vesti koju je generisala veštačka inteligencija. Potom je gledaoce video klipa upitala: „Kakve vesti volite? Recite nam vaše mišljenje.“
Plan je, najavio je Kuvajt njuz, da Feda čita vesti objavljene na sajtu.
Kuvajt njuz je deo Kuvajt tajmsa osnovanog 1961. godine kao prvi dnevni list na engleskom jeziku u regionu Zaliva.
Feda predstavlja sve
Zamenik glavnog urednika oba medija Abdulah Boften rekao je da je to test potencijala veštačke inteligencije da ponudi „nov i inovativan sadržaj“.
U budućnosti bi Feda, kako kaže, mogla da poprimi kuvajtski akcenat i da čita vesti na Tviter nalogu sajta koji ima 1,2 miliona pratilaca.
“Feda je popularno, staro kuvajtsko ime koje se odnosi na srebro… Uvek zamišljamo robote srebrne, metalik boje, pa smo kombinovali te dve stvari“, objasnio je Boftain.
On je rekao da prezenterkina plava kosa i svetle oči odražavaju raznolikost domaćeg stanovništva i doseljenika u zemlju bogatu naftom i dodao: “Feda predstavlja sve”.
Prvi video klip u trajanju od 13 sekundi izazvao je poplavu reakcija na društvenim mrežama i komentare novinara.
Vrtoglavi uspon veštačke inteligencije na globalnom nivou podstakao je nadu da će ljudi od nje imati sve više korist, posebno u oblastima kao što je zdravstvena zaštita.
S druge strane, postoji bojazan od masovnog gubitka radnih mesta, raste strah od veštačke inteligencije kao potencijala za širenje dezinformacija i gubitka umetničkog integriteta.
B.G./RTS/Guardian
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Patrijarh srpski Porfirije služio je danas Svetu arhijerejsku liturgiju u Pećkoj patrijaršiji, istakavši važnost ljubavi prema bližnjima, ali i prema onima koji nas ne razumeju i ponekad ne prihvataju. Studenti u blokadi uputili su vernicima iskrene želje za mir, ljubav i nadu
Zahtev Milorad Dodik za privremenu meru odbijen je pred Evropski sud za ljudska prava, dok će se o njegovoj apelaciji odlučivati u narednim fazama postupka
KRIK je pisao da aktuelni premijer Srbije poseduje vilu od milion evra, pa je Đuro Macut podneo žalbu da mu crtaju metu na čelu i pozvao se na zlu kob Zorana Đinđića
Zašto Aleksandar Vučić uporno zove studente i opozicione partije na dijalog i treba li oni ikada da se odazovu
Konzorcijum privatnih prevoznika zvanično je zatražio od Grada Beograda povećanje plaćanja iz budžeta za više od šest odsto, navodi Centar za lokalnu samoupravu
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Čini se da umetnost proizvedena veštačkom inteligencijom neće nestati u bliskoj budućnosti, a s njom ni polemike koje ona sa sobom nosi. Korisnici platforme za digitalnu umetnost ArtStejšn preplavili su sajt slikama protesta protiv veštačke inteligencije, nakon što je sajt odbio da ukloni generisane umetničke radove
Marina Smit je na pitanja ožalošćenih o njenom životu odgovarala na sopstvenoj sahrani. Učinila je to ovekovečena u svom klonu uz pomoć veštačke inteligencije, pisalo je „Vreme“ u tekstu "Sto sa tri noge" u broju 1651
Čovečanstvo je sada otprilike tamo gde je bilo pre oko sto dvadeset godina, kada je ozbiljno počela elektrifikacija i kada smo otkrivali gde sve struja može korisno da se upotrebi. Sada smo pred novom industrijskom revolucijom, većom nego što je još nedovršena digitalizacija. Čet botovi će se odomaćiti kao frižider, bojler ili električni šporet
Ovu godinu obeležiće divljenje čet botovima i strah od njih i veštačke inteligencije, ali do kraja ove decenije sve što radimo podržavaće obe ove tehnologije. Preciznije rečeno, aktuelni proces digitalizacije naslediće “opamećivanje”
Globalna istraživanja pokazuju da četbotovi mogu da iznesu celokupan razgovor s korisnikom u 69% slučajeva, a da troškove pružanja usluge korisniku smanjuju za 30%. U Srbiji ih je tek desetak, a među njima je najbolja MIA koju imaju Šabac i Sombor
