Eksperimentalno akustično oružje iskorišćeno je na demonstrantima u Srbiji, kaže specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija za torturu
„Ranije ove godine u Srbiji, zemlji kandidatu za EU, pojavili su se alarmantni izveštaji da je eksperimentalno akustično oružje iskorišćeno na demonstrantima“, ovako o navodnom zvučnom topu u Srbiji u martu 2025. godine piše Alis Džil Edvards, australijska advokatica i naučnica.
Alis Džil Edvards je specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija za torturu i druge okrutne, neljudske ili ponižavajuće postupke ili kažnjavanja. U autorskom tekstu za „EU observer“ pisala je o oružju koje se u prethodnom periodu koristilo u Evropi za mučenje neistomišljenika.
Do paralize nogu
Iskorišćeno oružje je, dodaje, izazvalo „stampedo, demonstranti su se onesvestili, povraćali, osetili ubrzano lupanje srca, prekomerno se znojili, bili dezorijentisani, pa čak i patili od paralize nogu“.
„Očevici ovog čudnog oružja primetili su da je glasan i neprijatan zvuk praćen iznenadnim udarom vazduha i vibracijama“, piše izvestiteljka UN-a i apeluje da je neophodna dodatna odgovarajuća istraga.
Ona piše i da je u julu Evropska unija „tiho“ usvojila revidiranu uredbu protiv mučenja, na koju se obavezalo 27 zemalja članica. U njoj se ograničava trgovina van Evrope sličnim oružjem i zahtevaju dodatna ovlašćenja za kompanije koje trguju opremom koja može biti zloupotrebljena za mučenje.
Srbija u „dobrom“ društvu
Alis Džil Edvards pominje i primere specifičnog oružja u Gruziji, Belorusiji i Turskoj.
U Belorusiji su snage bezbednosti koristile gumirane čelične metke protiv mase, a u Turskoj su nedavno antivladini demonstranti poprskani suzavcem i vodom, kada je više od 2.000 ljudi uhapšeno.
U Gruziji su snage bezbednosti krajem prošle godine rasterale demonstrante koji su demonstrirali protiv vladine odluke da obustavi pregovore o pristupanju EU neselektivnom upotrebom gumenih metaka i topova navodno napunjenih neotkrivenim hemijskim iritantima, što je izazvalo stotine povreda, piše još advokatica.
Od Gorana Pantelića do Aleksandra Dikića, od protesta do pritvora, jedno od najtežih krivičnih dela iz Krivičnog zakonika postalo je rutinska kvalifikacija u politički osetljivim slučajevima
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
