“Moral je u umetnosti elastičan pojam, ali ukratko, za mene on počiva na nekoliko postulata. Osnovni je taj da je sramota lagati”, kaže reditelj Tadija Čaluković
Na prvom Reflektor teatar Festivalu biće izvedena monodrama ,,bukvalno. otprilike’’ po tekstu i u režiji Tadije Čalukovića koju igra zagrebačka glumica Klara Fiolić. Predstava je zakazana za 29. novembar u 20 sati na Sceni Reflektor teatra na Dorćol Platzu.
Sa Čalukovićem razgovaramo o ulozi teatra iz perspektive njegove generacije, kao i o temama o kojima možda nije poželjno govoriti. Tadija je, inače, Beograđanin koji studira dramaturgiju na Akademiji dramske umjetnosti u Zagrebu.
VREME: Oliver Frljić je svojevremeno izjavio da je ,,obitelj institucija kroz koju se oduvijek provodi društvena kontrola.’’ U vašem tekstu ,,bukvalno. otprilike’’ postoji tendencija društvene kontrole s vrha države koja destabiluzije odnose između vaših junakinja, pre svega majke i ćerke, za koje ste i sami rekli da su žrtve aktuelnog političkog sistema. Da li njih dve ipak uspevaju da pronađu svoj mir?
TADIJA ČALUKOVIĆ: Porodica je obrazac u kojem čuče sve opcije za idealnu dramu. Frljić artikuliše tom činjenicom na pravi način, a kao rezultat bih posebno istakao njegovu briljantnu predstavu ,,Mrzim istinu!’’. U ,,bukvalno. otprilike.’’ reč je o konceptu u kojem majka i ćerka otvaraju sve bolne tačke njihovog odnosa, često i zaboravljajući da nisu ni njih dve baš jedini krivci, već da su upregnute u socijalni i politički mlin u kojem im drugačija sudbina ni ne pripada. Ideja njihovog međusobnog mira zvuči primamljivo, ali ne bih rekao da je do toga lako doći. Apolitičnost je privilegija koju niko sa ex-Yu prostora nema. Utoliko je apsolutni mir utopija i u mojoj predstavi i u našim životima.
Koliko vam je kao predstavniku nove generacije koja je rođena posle Petog oktobra važno nasleđe iz devedesetih, a koliko iz Jugoslavije?
Rekao bih da mi je od presudne važnosti. Sve što stvaram, bilo da je u polju pisanja ili režije, vidim kao reakciju na istorijske okolnosti koje su dovele do sadašnjeg stanja. Moral je u umetnosti elastičan pojam, ali ukratko, za mene on počiva na nekoliko postulata. Osnovni je taj da je sramota lagati i ne reći jasno i direktno kakva je uloga Miloševića u uništenju Jugoslavije. Za mene je Peti oktobar datum koji uvek izazove ponos, bez obzira na sve što se dogodilo posle i uprkos brojnim razočaranjima koja su usledila. S druge strane, kulturnu baštinu Jugoslavije smatram jednom od najinspirativnijih za svoj rad, a u prilog tome spomenuo bih da sam napisao i dramski tekst o kreatoru kultnog animiranog filma ,,Profesor Baltazar’’. Nije loše podsetiti da bi od srpske umetnosti ostala prašina bez jugoslovenskog razdoblja.
Konstatovali ste da je za vas eskapizam najgora opcija. Kako vidite ulogu umetnosti u današnjem svetu ophrvanom politikom?
Umetnost je danas u očiglednoj krizi, ali i dalje je žilava i neverovatno moćna onda kada se radi na tome da iscrpi sav svoj potencijal. Nije tajna da je potencijal uvek u iskrenosti, u ličnom doživljaju teških situacija u kojima se nalazimo i u smelosti da se o tome glasno progovori. U ,,bukvalno. otprilike.’’ problematizujem i pitanje nasilja nad ženama, kao i položaj mladih glumica u pozorišnim institucijama, koji je katastrofalan. Eksapizam bi bio bežati od takve teme, koja bi morala da nas se tiče. Ako predstava, film ili knjiga uspeju da dovedu do javnog dijaloga o nekoj bolnoj temi, te ako ta društvena rasprava dovede do nekih rešenja, onda je taj umetnički sadržaj postigao uspeh. Složiću se da nije epski uspeh, ali je svakako zdrava pojava za svako društvo.
Kojim ciljevima težite u svom stvaralačkom procesu?
Adrenalin, sloboda i priča. To su za mene tri ključna pojma i veoma su mi bitni kao kompas tokom procesa. Sloboda nema alternativu, adrenalin je najvažniji začin, a dobra priča je kičma koja sve to drži. Najtužniji sam kada posle predstave ili filma izađem kao iz stomatološke ordinacije, sa ciljem da što pre zaboravim to što sam proživeo i trpeo. Zato je za mene najveći cilj da dotaknem publiku, da ih dovedem u stanje zapitanosti i otvorim im mogućnost lične promene nabolje. I da možda, na kraju, iz sale izađu kao ljudi s malo drugačijim pogledima na stvarnost.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Nazivali su ih pasivnima, razmaženima, otuđenima i decom ekrana nesposobnom za akciju. A onda su ustali i pokrenuli najveću pobunu u novijoj istoriji Srbije. Kako je Generacija Z koja ne veruje nikome odlučila da veruje sebi
Zbog sumnje da su učestovovali u napadu na Miloša Pavlovića uhapšeno je 20 osoba. Studenti u blokadi saopštili su da su njihove kolege koje su privedene na osnovu prekršaja puštene na slobodu. Studenti koji se terete krivičnim delima i dalje se nalaze u pritvoru
Da li je Aleksandar Vučić postrojio policijski vrh i naredio da se po hitnom postupku pohapse svi napadači na omiljenog režimskog studenta Miloša Pavlovića
Evropska komisija donela je odluku da projekat „Jadar“ uvrsti u projekte od strateškog značaja. Kakve su reakcije stigle do sada? Šta kaže vlast, šta struka, a šta aktivisti? I koliko se građana Srbije protivi ovom projektu
Beograd je besplatan javni prevoz dobio početkom godine kada su u jeku bili studentski protesti. Od jula besplatan javni prevoz dobiće i Niš, a šta će biti sa 24 miliona dinara za validatore koji su uvedeni pre samo nešto više od četiri meseca, nije poznato
Petorica režimskih batinaša pretukla su studenta Pravnog fakulteta u Beogradu Petra Živkovića. Dok od slučaja Miloša Pavlovića vlast pravi politički cirkus, policija je u noći između ponedeljka i utorka odbila da primi prijavu za premlaćivanje Živkovića
Svako ko proda glas, postaje kmet na Vučićevoj latifundiji. Svako ko ćuti na kapuljaško nasilje, pristaje i na pravo prve bračne noći naprednjačkih velmoža. Možemo i moramo bolje od toga
Miloš Pavlović je napadnut jer nije shvatio da u naprednjačkoj Srbiji učešće u javnom životu ima neformalnu cenu. I da nju sada plaćaju i ćaciji
Intervju: Tužiteljka Bojana Savović
Svako treba da živi sa svojom savešću – ako je ima Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
