AP Photo/Natacha Pisarenko
Pomoć EU Ukrajini ističe u decembru. Evropska komisija je obećala paket od 50 milijardi evra u naredne četiri godine, ali su se Mađarska i Slovačka usprotivile daljem finansiranju Kijeva. Ekonomska kriza bi bila „veoma, veoma traumatična, ne samo za Ukrajinu, već i za celu Evropu“, rekao je ukrajinski ministar finansija
Ukrajini preti ekonomski kolaps sledeće godine ako njeni zapadni saveznici ne popune ogromnu rupu u njenom budžetu, izjavio je ukrajinski ministar finansija Sergej Marčenko.
Ekonomska kriza bi bila „veoma, veoma traumatična, ne samo za Ukrajinu, već i za celu Evropu“, rekao je Marčenko za portal Politiko.
Obećano 50 milijardi evra
Pomoć EU Ukrajini ističe u decembru. Evropska komisija je obećala paket od 50 milijardi evra u naredne četiri godine, ali su se Mađarska i Slovačka usprotivile daljem finansiranju Kijeva, navodeći zabrinutost zbog korupcije u toj zemlji.
Problem za Kijev je dodatno otežan zbog otpora američkog Kongresa da se odobri dodatna pomoć Ukrajini, što je predložila Bajdenova administracija.
Marčenko je upozorio da će se ukrajinski problemi brzo preliti na ostatak Evrope, kroz kanale migracije i inflaciju, a posebno u cenama hrane i energije.
Međunarodni monetarni fond očekuje da će ukrajinski bruto domaći proizvod ove godine porasti za dva odsto, nakon što je prošle godine doživeo pad od 30 procenata, ali se Ukrajina i dalje oslanja na saveznike da pokrije svoje budžetske troškove, od kojih se polovina, 42 milijarde dolara, odnosi na finansiranje rata.
Evropska unija se suočava sa komplikacijama zbog svog plana da koristi milijarde dolara zamrznute ruske imovine kako bi pomogla rekonstrukciju Ukrajine. Njeni lideri su to podržali, ali neke evropske vlade su zabrinute i smatraju da bi to bio rizik za finansijska tržišta.
Veliki manjak u budžetu
Od oko 43 milijarde dolara, koliko Ukrajini nedostaje, Velika Britanija, Japan, MMF i još neke države trebalo bi da pokriju oko 10 milijardi, Kijev može da obezbedi četiri milijarde, što znači da u narednoj godini u državnoj kasi ostaje manjak od 29 milijardi dolara.
Evropska unija i SAD su najveći donatori Ukrajini od 2022, ali protivljenje daljoj pomoći u nekim evropskim prestonicama i u američkom Kongresu izaziva zabrinutost.
Kijev se suočava sa stvarnim rizikom od sve manje podrške iz Amerike, koja ulazi u izbornu godinu, i zbog neslaganja u Kongresu Vašington je privremeno obustavio dalju pomoć Kijevu.
EK predlaže pristupne pregovore
Komisija Evropske unije preporučuje početak pristupnih pregovora sa Ukrajinom, ali pre prve runde pregovora, ta zemlja mora da okonča reforme koje je započela. To proizilazi iz izveštaja Evropske komisije.
Ovo je „istorijski dan“, kaže predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Evropska unija takođe zahteva da se poštuju standardi u borbi protiv pranja novca i da se primeni zakon protiv preteranog uticaja oligarha. Fon der Lajen je tokom posete Kijevu proteklog vikenda rekla da je svesna da se na nekim reformama još uvek radi, ali je, kaže, uverena da se ambiciozni cilj, otvaranje procesa pristupnih pregovora, ove godine može postići.
Nemačka vlada želi da ispita preporuku Evropske komisije pre donošenja odluke. Preporuka će biti „temeljno preispitana“, rekla je zamenica portparola vlade Kristijane Hofman. Zvanični Berlin je, međutim, nekoliko puta isticao da Ukrajinu u budućnosti vidi kao članicu Evropske unije.
B.G/FoNet/Dojče vele
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Pod sloganom „Hoćemo izbore”, u Beogradu je održan protest studenata u blokadi i građana, dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić iz Zaječara poručio da vanrednih parlamentarnih izbora neće biti dok se ne završe pripreme za Ekspo
U sklopu kampanje pred lokalne izbore, predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio je Zaječar i naveo da su građani „siti zaustavljanja Srbije“ i da će raspisati izbore kada se završe pripreme za Ekspo
Odbor Skupštine Srbije za kulturu i informisanje usvojio je u petak (30. maj), bez poslanika opozicije, izveštaj o listi kandidata i predlagača za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM)
Kosjerić se nalazi pod opsadom vlasti. Tenzije rastu iz dana u dan. Nakon napada na novinara, usledio je i napad na opozicionog aktivistu. Obe žrtve tvrde da je napadač bivši policajac koji je član SNS-a
Dok Beogradski univerzitet traži fleksibilnost i prelazak na onlajn nastavu, profesorke u Srbobranu bivaju kažnjene zbog solidarnosti sa studentima. Ovi događaji otvaraju pitanje – važe li ista pravila i mere za sve delove obrazovnog sistema u Srbiji
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
