Stvarni iznos iskorišćenih sredstava će zavisiti od procene Evropske unije da li Srbija ispunjava dogovorene ciljeve u reformi vladavine prava, demokratskog sistema, normalizaciji odnosa sa Prištinom i usklađivanju sa spoljnom politikom EU, navode izvori iz Brisela
Srbija će u okviru novog plana za rast Zapadnog Balkana od ukupno šest milijardi evra, moći da računa na milijardu i 630 miliona evra u naredne četiri godine, saznaje RTS u izvorima u Briselu.
Ovaj iznos utvrđen je na osnovu procene Evropske komisije koja u obzir uzima broj stanovnika i visinu BDP-a.
Prema istoj računici, za BiH je određeno 969 miliona evra, za Albaniju 924, Severnu Makedoniju 807, Kosovo 888 i za Crnu Goru 388 miliona evra.
Diplomatski izvori navode da je za Srbiju opredeljeno skoro 30 odsto ukupnog fonda za rast, ali da ova sredstva neće biti dodeljivana po automatizmu.
„Stvarni iznos iskorišćenih sredstava će zavisiti od procene EU da li Srbija ispunjava dogovorene ciljeve u reformi vladavine prava, demokratskog sistema, normalizaciji odnosa sa Prištinom i usklađivanju sa spoljnom politikom EU“, kažu izvori.
Reč je o dodatnim finansijskim sredstvima u odnosu na ona koja su već dostupna kroz pretpristupne IPA fondove.
Nakon što je Evropski parlament dao zeleno svetlo za plan rasta, očekuje se da tu odluku formalno potvrdi Savet ministara EU 7. maja. U tom slučaju, prve uplate mogle bi da se očekuju pre letnje pauze, navode u Briselu.
Kako prenosi RTS, Srbija i druge zemlje regiona već su dostavile predloge reformi u pet ključnih oblasti – vladavina prava, poslovna klima i razvoj privatnog sektora, razvoj ljudskog kapitala, energetska i zelena tranzicija i digitalni sektor.
Uslov za uplatu novca
Među reformskim prioritetima za Srbiju je ispunjavanje preporuka OEBS-a i ODIHR-a o izborima, a od Beograda se očekuje i da obrazloži kako će predložene reforme doprineti većoj usklađenosti sa spoljnom politikom EU.
Nakon što programe odobre Evropska komisija i zemlje članice, sedam odsto predviđenih sredstava uplaćuje se odmah, a ostatak kada se dogovorene reforme sprovedu.
U internoj debati između članica EU nije usvojen zahtev nekih zemalja da puna usklađenost sa spoljnom politikom bude preduslov za korišćenje fonda za rast, ali će te zemlje moći da se pozivaju na ovo pitanje i tokom primene plana i odobravanja pojedinačnih tranši, navode izvori.
Neće biti lako
Posle usvajanja u Evropskom parlamentu izvestilac za Srbiju Vladimir Bilčik rekao je da je prednost Srbije u odnosu na druge u regionu dobar kapacitet javne uprave.
S druge strane, izazov za povlačenje sredstava će, po Bilčiku, biti rad na vladavini prava, kvalitetu izbora i postepenom usaglašavanju sa spoljnom politikom EU.
„Ovo je važan dodatni instrument koji može doneti milijarde evra u region i u Srbiju, s obzirom na to da je najveća zemlja regiona. Taj novac je dostupan svima, ali samo oni koji napreduju će moći da ga iskoriste”, izjavio je Bilčik.
Jedan upućeni zvaničnik EU kaže da Srbija ima šansu da iskoristi sredstva na raspolaganju, ali da to neće biti lako.
„Ako se pogleda lista uslova i pravila koja su ugrađena u Plan rasta, to su upravo pitanja koja su i do sada usporavala Srbiju na putu ka EU”, naveo je zvaničnik za RTS.
Sednica Odbora za kulturu i informisanje Skupštine Srbije na kojoj je pokrenut postupak protekla je u žučnoj raspravi poslanika vlasti i opozicije, a mogle su se čuti i pohvale na račun Ane Brnabić da je na sednici Skupštine Srbije „odolevala vandalima"
I. K (74) koji je 21. novembra zadržan u policijskoj stanici tvrdi da ga je jedan policajac kolenom udario u prepone zbog čega su nastale povrede zbog kojih mu je kasnije odstranjen testis
„SPIRI“ je informacioni sistem koji na jedinstven način podržava sve aktivnosti Ministarstva finansija i Uprave za trezor u vezi sa budžetom Srbije
Mihailo Mladenović, student prava s prosekom 9.25, nalazi se u pritvoru od 5. novembra zbog navodnog bacanja kamenja tokom protesta u Novom Sadu. Njegov advokat, Marko Pantić, smatra da su mere neosnovane i nesrazmerne težini dela
Sve što se dešava u Skupštini, na ulicama, pod nadstrešnicom je ogledalo Srpske napredne stranke, rekao je za „Vreme" narodni poslanik Aleksandar Jovanović Ćuta posle tuče u Skupštini
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
