Trećina sredstava koja EU odvaja za šest zemalja Balkana je bespovratna pomoć, dok je ostatak u vidu kredita sa povoljnim kamatama, a da bi ovu pomoć dobile, svaka od zemalja mora ispuniti određene kriterijume
Evropski parlament usvojio Plan rasta za Zapadni Balkan vredan šest milijardi evra, što je do sada najambiciozniji finansijski paket Evropske unije za region.
Za taj paket glasalo je 517 evropskih poslanika, 56 njih je bilo protiv, a 30 uzdržanih.
Inače, ovo glasanje je održano samo dan pre raspuštanja Evropskog parlamenta jer evropske institucije ulaze u izborni period. Građani zemalja članica EU biraće novi saziv parlamenta i čelnike institucija EU između 6. i 9. juna.
Moraju se ispuniti kriterijumi
Prema tekstu usaglašenom od Evropskog saveta i Evropskog parlamenta, države regiona Zapadnog Balkana moraće da ispune niz kriterijuma kako bi iskoristile paket finansijske pomoći u periodu od 2024. do 2027. godine.
Među njima su i osnovni kriterijumi koji podjednako važe za sve zemlje, a odnose se na vladavinu prava, poštovanje principa demokratije, institucionalne reforme i preduzimanje neophodnih koraka kako bi se osiguralo da sredstva ne budu zloupotrebljena, a postoje i kriterijumi političke prirode.
Za Kosovo i Srbiju postoji „još jedan uslov“ koji se odnosi na napredovanje u procesu normalizacije odnosa.
Trećina novca je bespovratna pomoć
EU namerava da Planom rasta za Zapadni Balkan udvostruči ekonomiju zemalja regiona u narednih deset godina, a taj plan je u novembru 2023. godine predložila Evropska komisija.
Od ukupno šest milijardi, dve milijarde su u formi bespovratne pomoći, a preostale četiri milijarde u obliku kredita sa veoma povoljnim ratama.
Cilj EU je da podstakne ekonomski rast u šest zemalja regiona, te da istovremeno pomogne reformskom procesu, odnosno pospeši pripremu zemalja u regionu za pristup EU. Prema predlogu, procedura isplate finansijskih sredstava će biti pojednostavljena, ali su kriterijumi za dobijanje tih sredstava pooštreni.
Svi punoletni građani Srbije trebalo bi da dobiju jednokratnu novčanu pomoć od 6000 dinara u periodu od 22. do 25. septembra. Kako da proverite da li ćete taj novac dobiti automatski, ili morate da se prijavite
Uprkos tome što beskontaktno i elektronsko plaćanje postaju dominantni način kupovine u mnogim evropskim gradovima, količina gotovine u opticaju raste, pokazuju podaci Evropske centralne banke. Strahujući od kriza, sve više ljudi hoće da pri ruci ima gotovinu
Procenjuje se da će ulaganja države od dve milijardi evra u Ekspo privući i privatne investicije u približno istom iznosu – tačnije 1,83 milijarde evra
Isplata jednokratne državne pomoći penzionerima počeće 14. septembra 2026. godine. Iznos pomoći kreće se od 20.000 do 35.000 dinara, u zavisnosti od visine penzije. Posebna prijava nije potrebna
Država je raspisala javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava u okviru programa „Vrati se i stvaraj“. To bi trebalo da privuče onih 250.000 ljudi koji su otišli iz zemlje u poslednjih pet godina, a najviše mlade
Zašto su pojedinci Vučiću u brk skresali svoje ogorčenje zbog izneverenih obećanja, laži i obmana njegovog režima? I to još u unutrašnjosti gde vlada gola represija
Vučićev Igrokaz na Grzi, kada je zloupotrebio nesreću jedne građanke i njene porodice, bio je, naravno, jeftin medijski trik, ali to ne umenjuje njegovu skandaloznost. Naprotiv. Bila je to demonstracija moći čoveka lišenog emocija i civilizacijskih ograda koji pred kamerama gazi zakon
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Evropa i Srbija: Slučaj “Crvene zvezde”
Kako je fudbalski klub postao poslovno-politički projekt Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
