Narodna banka Srbije povećala je referentnu kamatnu stopu na šest odsto, prvi put posle više od dve godine. Šta ova odluka znači za građane koji otplaćuju kredite, one koji planiraju da se zaduže i štediše?
Narodna banka Srbije prvi put posle 26 meseci povećala je referentnu kamatnu stopu, sa 5,75 na šest odsto. Kao razlozi za zaoštravanje monetarne politike navedeni su poskupljenje energenata i strah od novog talasa inflacije.
Odluka bi mogla da utiče na cenu novih kredita i rate postojećih zajmovanu dinarima sa promenljivom kamatnom stopom.
„Poskupeće rate kredita samo klijentima koji imaju kredite u dinarima i samo ako su uzeli promenljivu kamatnu stopu i pod uslovom da je ona vezana za odgovarajući referentni pokazatelj“, objašnjava za „Vreme“ Vladimir Vasić, bankarski stručnjak i nekadašnji generalni sekretar Udruženja banaka Srbije. „Uticaće na one koji su uzeli zajmove u domaćoj valuti po varijabilnoj kamatnoj stopi za tri ili šest meseci, u skladu sa ugovorom koji su potpisali sa bankom.“
Iako se povećanje referentne kamatne stope trenutno ne odražava na druge bankarske usluge, Vasić kaže da „poruka svakako jeste da će poskupeti cena novca“.
„Kako je gorivo poskupelo za oko 17 odsto u ovom periodu, logično je da se ovo poskupljenje preliva na druge cene, pa i bankarskih proizvoda“, dodaje on i pojašnjava da je eneregtska kriza na Bliskom istoku najviše uticala na ova poskupljenja.
Istovremeno je povećana i kamatna stopa na depozitne olakšice, sa 4,5 na 4,75 odsto, kao i stopa na kreditne olakšice, sa sedam na 7,25 odsto.
Centralna banka time pokušava da spreči da poskupljenje nafte, prirodnog gasa i električne energije dovede do šireg rasta cena proizvoda i usluga.
NBS je saopštio da je cilj povećanja kamatne stope sprečavanje značajnijih sekundarnih efekata energetskog šoka na ostale cene i očuvanje cenovne stabilnosti u srednjem roku.
U NBS-u ukazuju na sukobe na Bliskom istoku koji su uticali na rast cena nafte, prirodnog gasa i električne energije. Dodatni problem je smanjenje zaliha nafte koje su tokom prvih meseci sukoba korišćene za ublažavanje pritisaka na tržištu.
Rast cena energenata ne pogađa samo vozače i domaćinstva koja plaćaju račune za struju i gas, već i troškove proizvodnje, transporta i poslovanja, što kompanije mogu da prenesu na krajnje potrošače kroz više cene robe i usluga.
Uticaj na stambene kredite zavisi od toga da li su ugovoreni sa fiksnom ili promenljivom kamatnom stopom i od toga na koji je pokazatelj vezana promenljiva kamata.
Kod stambenih kredita sa promenljivom kamatom, koja je najčešće vezana za šestomesečni ili tromesečni EURIBOR, povećanje referentne stope NBS-a ne znači automatski i povećanje rate. EURIBOR je referentna kamatna stopa na evropskom međubankarskom tržištu i na njega neposredno utiče monetarna politika Evropske centralne banke, a ne NBS.
Ipak, građani sa dinarskim kreditima čija je kamata vezana za odgovarajući domaći pokazatelj mogu biti izloženiji promenama koje proizlaze iz odluka NBS.
Zato je za svakog dužnika važno da proveri ugovor sa bankom, posebno deo koji se odnosi na obračun promenljive kamatne stope i dinamiku njenog usklađivanja.
Više kamatne stope mogu da budu povoljne za građane koji štede, jer banke mogu da ponude veće kamate na depozite kako bi privukle novac klijenata.
Ipak, povećanje referentne stope ne znači da će banke automatski i u istom iznosu povećati kamate na štednju. To zavisi od poslovne politike, potreba za novcem i konkurencije na tržištu.
U osnovi, NBS povećanjem kamatne stope pokušava da uspori potrošnju i kreditnu aktivnost, a time i pritisak na rast cena. Takva politika, međutim, ima i drugu stranu: skuplji krediti mogu da ograniče potrošnju građana i investicije u privredi.
Odluka o povećanju kamatne stope doneta je uzimajući u obzir ostvareno i očekivano kretanje inflacije, kao i rizike iz međunarodnog i domaćeg okruženja.
Centralna banka nastoji da spreči da rast cena energenata preraste u dugotrajniji i širi inflatorni pritisak. Drugim rečima, cilj nije samo da se zaustavi poskupljenje goriva ili energenata, već da se spreči da ono pokrene novi krug poskupljenja u drugim sektorima.
Povećanje sa 5,75 na šest odsto relativno je malo, ali je važno kao signal promene pravca monetarne politike. Posle više od dve godine održavanja iste referentne stope, NBS je procenila da rizici od ubrzavanja inflacije zahtevaju restriktivniji pristup.
Za građane to znači da bi u narednom periodu trebalo pažljivije da prate uslove zaduživanja, posebno ako imaju kredite sa promenljivom kamatnom stopom, dok će efekti odluke na cene, štednju i privrednu aktivnost zavisiti i od daljeg kretanja cena energenata i reakcije banaka.
Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!
Država trenutno nema novca za drugu ratu subvencija po hektaru, saopštio je ministar poljoprivrede u tehničkom mandatu Dragan Glamočić. Ratari su obećanu pomoć čekali pred jesenju setvu, dok agroekonomski analitičari upozoravaju da tehnički mandat vlade ne oslobađa državu preuzetih obaveza
Curenje pola miliona litara nafte kod Siska zaustavilo je transport Janafom, od kojeg zavisi snabdevanje Rafinerije u Pančevu. NIS je zatražio pristup državnim rezervama, a stručnjaci upozoravaju da bi duži prekid mogao da zaustavi proizvodnju u Rafineriji
Uvoz fosilnih goriva Srbiju je u protekle dve decenije koštao više od 57 milijardi dolara, uz visoku cenu po životnu sredinu i zdravlje građana. Energetska tranzicija jeste skupa, ali njeno odlaganje, izgleda, još skuplje
Zbog oštećenja cevovoda na Jadranskom naftovodu obustavljen je transport sirove nafte ka Srbiji, a Rafinerija u Pančevu prilagođava obim prerade. NIS je zatražio i dizel iz operativnih rezervi
Građani bi u narednim mesecima mogli da se suoče sa novim poskupljenjima, delom i zbog posledica prošlogodišnjeg administrativnog ograničavanja cena i trgovačkih marži
U trenutku kada su institucije Republike razorene, kada je Vučićeva hobotnica još uvek živa, kada su ljudi zgađeni nepravdom i smradom koji je esenesovski režim ostavio za sobom, mi imamo, što reče Makijaveli, samo građansku vrlinu kao pogonsko gorivo kojim se možemo vratiti na početak
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
Intervju: Branko Stamenković, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva
Crna slika i slom pravne države Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
