Naftna kriza: Može li Afrika da nadomesti snabdevanja sa Bliskog istoka

Zatvaranje Ormuskog moreuza uz obalu Irana od ključne je važnosti za trgovinu naftom i tečnim naftnim gasom (LNG). Oko petine svetskog transporta nafte do sada se odvijalo kroz to usko grlo. To pojačava strahove kupaca od poremećaja u snabdevanju i otvara pitanje alternativnih izvora – na primer iz Afrike.

Mogu li afričke zemlje izvoznice nafte kratkoročno da povećaju proizvodnju i tako stabilizuju cene na svetskom tržištu?

„Afričke zemlje kratkoročno igraju samo sporednu ulogu“, kaže za DW Robert Kapel. „One mogu da pomognu, ali ne dovoljno brzo i ne u obimu koji bi bio potreban“, dodaje bivši predsednik hamburškog instituta GIGA, piše DW.

Na primer, Nigerija je ponovo povećala eksploataciju, ali da bi se proizvodnja dodatno povećala, potrebne su investicije – što znači da bi eventualna reakcija bila moguća samo srednjoročno. Manje zemlje poput Kameruna i Ekvatorijalne Gvineje nemaju rezerve i ne mogu da povećaju proizvodnju.

Još jedan faktor: „Međunarodne naftne kompanije koje proizvode u afričkim zemljama poslednjih godina su smanjile svoje investicije, delimično prodale imovinu nacionalnim vladama ili kompanijama i istovremeno smanjile istraživanje novih naftnih polja“, kaže Kapel. Kapaciteti bi, dakle, morali ponovo da se postepeno proširuju kako bi Afrika u budućnosti mogla da igra veću ulogu na međunarodnim energetskim tržištima.

Afrika može kratkoročno da dâ samo ograničen doprinos ublažavanju trenutne krize u snabdevanju naftom i gasom, mišljenja je i Štefan Libing, direktor investicione kompanije Conjuncta koja je fokusirana na afrički kontinent. „Uloga Afrike više je srednjoročna, posebno u snabdevanju prirodnim gasom“, kaže Libing za DW. Još od 2022. evropske zemlje pokazuju veliko interesovanje za afrički gas, jer više ne žele da kupuju energente iz Rusije i tako finansiraju rat u Ukrajini.

Zapravo je svetska ekonomija, s obzirom na klimatsku krizu i ciljeve Pariskog klimatskog sporazuma, već odavno trebalo da smanji potrošnju fosilnih goriva. Kratkoročno je, međutim, zavisnost od nafte i dalje ogromna, tako da rast cena od početka američko-izraelskih napada na Iran ima nepredvidljive posledice za kompanije, vlade i potrošače u zemljama širom sveta.

Nigerija ima potencijal, ali…

Nigerija je najveći proizvođač nafte u Africi i „definitivno ima potencijal“ za povećanje proizvodnje, kaže nigerijski analitičar Ajodele Oni za DW. Ta zemlja, međutim, trenutno nema sve tehničke i operativne kapacitete da reaguje na globalne poremećaje u snabdevanju. „Najveća prepreka je nedostatak značajnih rezervnih kapaciteta“, objašnjava Oni.

U mesečnom izveštaju o tržištu nafte za mart 2026. Međunarodne agencije za energiju (IEA) navodi se da je Nigerija proizvodila oko 1,42 miliona barela dnevno – a dodatni raspoloživi kapacitet iznosio je: nula.

„To praktično znači da sadašnji nivo proizvodnje već predstavlja maksimum koji zemlja može kratkoročno da održava“, objašnjava Ajodele Oni. „Ne postoji nikakav rezervni kapacitet koji bi mogao brzo da se aktivira u slučaju tržišnih šokova.“

Problemi nigerijske naftne industrije

Prema rečima Onija, dodatni problemi su loša infrastruktura, zastarela mreža naftovoda, nedovoljno finansiranje i bezbednosni problemi u delti Nigera – centru nigerijske naftne industrije. Pored toga, razvoj velikih projekata, posebno u dubokom moru, traje veoma dugo.

„Kod takvih projekata često prođe više godina između investicione odluke i početka eksploatacije. To znači da čak ni rast globalnih cena, koji podstiče investicije, ne bi brzo doneo nove količine nafte na tržište“, naglašava Oni.

Iako Nigerija nije uvela nove mere kao odgovor na trenutnu globalnu krizu, već dugo postoje inicijative za povećanje proizvodnje nafte i gasa koje se sada ubrzavaju. Kao važan primer Oni navodi projekat One Million Barrels, koji ima za cilj ponovnu aktivaciju zatvorenih bušotina, ubrzavanje tehničkih intervencija i uklanjanje regulatornih prepreka koje su ranije usporavale rad na naftnim poljima. Poreske reforme takođe bi trebalo da privuku investicije i podstaknu rast proizvodnje.

Uprkos poboljšanjima u bezbednosti, manjem broju krađa nafte i boljem nadzoru, proizvodnja je i dalje daleko ispod ciljeva koje je vlada predsednika Bola Tinubua postavila na početku mandata, piše Klementajn Velop, vodeća analitičarka za subsaharsku Afriku u konsultantskoj kući Horizon Engage.

„U ovoj kriznoj situaciji Nigerija će nastaviti sa svim tim inicijativama, ali ne postoji nekakvo čarobno dugme koje može da se pritisne da bi zemlja odmah profitirala od viših cena i ublažila globalnu krizu u snabdevanju naftom i gasom“, kaže Velop.

Foto: Pexels/Miguel Cuenca

Rafinerije kao dodatni problem

Još jedan problem – iako više za domaće tržište nego za globalnu ekonomiju – jesu dotrajale državne rafinerije. Nigerija je dugo bila zavisna od uvoza prerađenih goriva, iako je sirovu naftu izvozila. Zemlja je često prodavala naftu kako bi od tog novca kupovala benzin i dizel.

Od 2024. situacija se donekle promenila: u Lagosu je otvorena najveća privatna rafinerija u Africi koju je izgradio milijarder Aliko Dangote. Ona prerađuje oko 650.000 barela dnevno i snabdeva domaće tržište s oko 60 miliona litara goriva dnevno.

Ipak, prema navodima Onija, rafinerija Dangote ima pre svega regionalni značaj – jača snabdevanje Nigerije i zapadne Afrike, ali nema presudan uticaj na globalno tržište.

Koliko nafte može da ponudi Angola?

Drugi najveći proizvođač nafte u subsaharskoj Africi je Angola. Ta zemlja na jugozapadu Afrike napustila je 2023. kartel OPEK kako bi fleksibilnije odlučivala o količinama nafte koje šalje na svetsko tržište.

Vlada u Luandi snažno investira u povećanje proizvodnje nafte i razvoj nalazišta prirodnog gasa za tržište LNG-a, kaže angolski energetski stručnjak Flavio Inosensio za DW.

„Zbog rata u Ukrajini i krize na Bliskom istoku Angola je ponovo postala atraktivna za zapadne investitore.“

Vlada Angole u početku je reagovala oprezno. Ministar ekonomije Hoze de Lima Masano izjavio je za Blumberg 6. marta da rast cena nafte donosi „dobre vesti“ za zemlje proizvođače. Međutim, upozorio je i da će zbog viših transportnih troškova poskupeti i mnogi proizvodi koje Angola uvozi.

Afrika ne može da zameni Bliski istok

Čak i kada bi afričke zemlje poput Nigerije ili Angole kratkoročno povećale proizvodnju, one ne bi mogle da nadoknade gubitke u snabdevanju naftom i gasom sa Bliskog istoka, objašnjava Inosensio:

„Afrika proizvodi samo oko deset odsto svetske nafte. To nije dovoljno da se zameni oko 20 miliona barela dnevno koji prolaze kroz Ormuski moreuz.“