foto: zoran mrđa / fonet
U Srbiji ove godine nije bilo ogromnih skupova i protesta kakvi su obeležili prošlu godinu, saopštio je Arhiv javnih skupova. Najveći protest bio je onaj povodom godišnjice ubistva Olivera Ivanovića
U prva tri meseca ove godine vlada zatišje na ulicama srpskih gradova, saopštio je Arhiv javnih skupova, organizacija koja broji demonstrante.
Najveći politički skup ove godine bio je onaj opozicioni u Beogradu 16. januara, na koji je pozvano baš tada zbog godišnjice ubistva Olivera Ivanovića. Okupilo se do 3.500 ljudi, procenjuje Arhiv.
Na listi najvećih skupova slede onaj u Severnoj Mitrovici zbog ukidanja dinara (12. februar) sa 2.500 ljudi, te protest pred Ustavnim sudom zbog izbornih neregularnosti (26. januar) sa oko dve hiljade ljudi.
Tu je još protest stanara Bloka 63 zbog planirane gradnje (5. februar) sa oko 1.500 ljudi.
Svi ostali skupovi nisu okupili ni hiljadu učesnika, uključujući protest zbog oslobađanja osumnjičenih za ubistvo Slavka Ćuruvije, anti-NATO protesta na 25. godišnjicu bombardovanja ili Osmomartovski marš u Beogradu.
Učmalost dolazi nakon veoma burne prošle godine, okončane velikim skupom na koji je pozivao ProGlas kod Terazijske česme.
Takođe, prošle godine su posle majskih tragedija zabeleženi neki od najvećih skupova u istoriji Srbije, manji samo od Petog oktobra 2000. godine.
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
