„U taj litijum se slila i korupcija i nepostojanje institucija. Šta su ljudi osetili prvi put? Neko tamo dolazi i hoće da im uzme zemlju", ocenjuje Tošković i dodaje da da se ne slaže sa stavom da protesti jenjavaju i da ljudi gube motivaciju
Oliver Tošković, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu u razgovoru sa psihološkinjom Sarom Kalember, u emisiji Pola sata Demostata, smatra da protesti protiv iskopavanja litijuma reflektuju široko rasprostranjeno socijalno nezadovoljstvo i osećaj nepravde među građanima.
Iako su protesti homogeni po pitanju litijuma i iako ujedinjuju više od polovine stanovnika Srbije u osnovi su mnogo složeniji.
„U taj litijum se slila i korupcija i nepostojanje institucija. Šta su ljudi osetili prvi put? Neko tamo dolazi i hoće da im uzme zemlju. Oni ne znaju tačno kod koga da provere na kojoj površini će da bude taj rudnik, tu se sada širi gomila dezinformacija. Niko zapravo ne zna da vam kaže. Druga stvar, kada vam neko kaže vi ne znate da li da mu verujete. Treća stvar, ako shvatite da vas laže i da vam preti kome da se žalite? Znate da nijedan sud neće da presudi u vašu korist u ovoj zemlji. Nemate policiju da vas štiti, nemate sudove da vas štite i vi zapravo shvatite da korupcija, nepostojanje institucija vas sada direktno ugrožavaju kada neko dolazi da vam uzme zemlju”, navodi prof. Tošković.
Dodaje i da se ne slaže da protesti jenjavaju i da ljudi gube motivaciju, tako da „treba istrajati. Možda na kraju kopaju, ali je velika razlika da li će kopati u jednoj korumpiranoj državi razorenih institucija gde mogu da rade šta hoće”. Napominje da on nije protiv svake vrste rudarenja, ali da su neophodne, u slučaju kopanja litijuma, ekstremno visoke garancije naših institucija.
„Svako pomeranje rokova za početak radova košta kompanije poput Rio Tinta i predstavlja veliku pobedu za proteste“, zaključuje profesor, podsećajući da je put do pravde dug i neizvestan, ali da svaki korak ka tome ima svoju vrednost.
„Važno je da se stranke ne drže van protesta“
Prof. Tošković naglašava da su protesti po definiciji politički akt, iako ih mnogi učesnici ne percipiraju tako zbog distanciranja političkih stranaka.
„Važno je da se stranke ne drže van protesta, a da se organizatori dogovaraju sa strankama, da stranke podrže organizatore protesta. Ne tako što će sebe prikazati kao organizatore, nego tako što će dati logistiku”.
Smatra da je ovo način na koji treba uključiti opozcione stranke. Ovo je „rat na duge staze” da se politika ne doživi kao nužno zlo, nego kao način funkcionisanja društva.
Po njegovom mišljenju opozcija „treba da prepozna ove vapaje iz naroda koji sada postoje na protestima, ali ne kanalisati ih ka tome ko će da stavi šapu na proteste, ko će da bude lider, nego koga će ljudi prepoznati kao nekoga ko će njima taj socijalni momenat da kanališe, kao što je to bio 2000. Koštunica, kao što je to bio 2012. sa druge strane Nikolić. Ne mislim na taj tip čoveka, nego neko koga će ljudi prepoznati, a da ove stranke stanu iza tog čoveka”.
Kompletan razgovor sa profesorom Filozofskog fakulteta u Beogradu Oliverom Toškovićem pogledajte na portalu Demostat.
Izvor: Demostat
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
