Foto: Marija Janković
Neposredno pred sutrašnju premijeru predstave „Tajni dnevnik Adrijana Mola“ po klasičnom književnom delu koje u Srbiji nije dobio pažnju koliku u svetu, Tatjana Mandić Rigonat dobila je prestižnu nagradu „Ljubomir Muci Draškić“
Sutra će u pozorištu za decu “Boško Buha“ biti odigrana premijera predstave „Tajni dnevnik Adrijana Mola“ prema romanu Sju Taunzend, u režiji Tatjane Mandić Rigonat. „Buha“ poziva publiku na scenu UK „Vuk“, na kojoj godinama gostuje zato što je iseljeno iz svog prostora kako bi se rekonstruisalo, ali nećemo sad o tome.
Roman „Tajni dnevnik Adrijana Mola (13 3/4 god)“ je književni klasik koji je u nekim zemljama uveliko školska lektira, čak i u Hrvatskoj od skoro, pa nije isključeno da će ga Srbija, iako je odavno objavljen na srpskom jeziku, tek sad, zahvaljujući predstavi, otkriti.
To je iskren, hrabar i urnebesno duhovit pogled na životne poteškoće jednog pubertetlije koji u dnevniku otvoreno piše o razvodu svojih roditelja, svom psu, prvom zaljubljivanju, odnosima sa vršnjacima, o položaju i životu neshvaćenog pesnika i intelektualca, u kom smatra da se nalazi. Roman su dramatizovale Tatjana Mandić Rigonat i Milena Depolo.
Na repertoaru „Boška Buhe“ je već deset godina „Gospođa ministarka“ u režiji Tatjane Rigonat, pa se osnovano očekuje da će i „Adrijan Mol“ naslediti taj uspeh.
U utorak, neposredno pre sutrašnje premijere, Tatjana Mandić Rigonat je dobila nagradu „Ljubomir Muci Draškić“.
Nagrada se dodeljuje bijenalno za najbolju režiju, a zbog ugleda reditelja čije ime nosi i zbog dosadašnjih dobitnika, prestižna je u toj branši. Tatjana Mandić Rigonat je nagrađena za režiju predstave „Naš razred“ Narodnog pozorišta u Beogradu.
Pre više od trideset godina, Tatjana Mandić Rigonat je diplomirala u „Ateljeu 212“ u vreme kad je reditelj Muci Draškić bio upravnik tog pozorišta. Primajući nagradu, ispričala je susret sa njim.
„Predala sam eksplikaciju i kroz dve nedelje me je pozvao i rekao: Dete, radiš, traži ekipu i pravi podelu. Mislila sam da je to neko zezanje, s obzirom na Atelje 212 i duhovitost koju je uvek imao. Znamo da je Muci veliki čovek pozorišta, veliki reditelj, umetnik i graditelj. Ono što je uradio nije samo ova zgrada koja je obnovljena kada sam diplomirala, već je gradio međuljudske odnose bez kojih nema dobrog pozorišta.“
S.Ć./Nova.rs/Danas
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Inženjerska komora Srbije saopštila je da Sud časti prikuplja dokumentaciju koja je neophodna za utvrđivanje uzroka nesreće u Novom Sadu
Aleksandar Vučić za RTS o ostavkama, odgovornosti i sestrinskim televizijama - tužilaštvo je odradilo „nadrealno brzo veštačenje“, kaže predsednik Srbije
Inicijativa ProGlas pozvala je sve građane Srbije da u petak, 22. novembra, u 11:52 stanu na 15 minuta gde god da se nalazili i tako odaju poštu stradalima u Novom Sadu. Akcija treba da bude upozorenje vlastima da odgovorni moraju da budu kažnjeni i da istraga mora da bude transparentna
Osumnjičena Z.S.M. se tereti za teško delo protiv opšte sigurnosti, a u vezi sa nepropisnim i nepravilnim izvođenjem građevinskih radova. Druga osoba, osumnjičena za isto delo trenutno je nedostupna organima gonjenja
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
“Da se istina više poštuje, antifašizam se ne bi dovodio u pitanje, već bi bio temelj na kome izgrađujemo društvo, narodnim herojima ne bi se odrubljivale glave, ne bi se brisala imena ulica, partizanska groblja ne bi zarastala u korov, na jevrejskom groblju ne bi se crtali kukasti krstovi. Mrtvi bi imali mir. A živi bi bili zagledani u sadašnji trenutak i budućnost”
