Ruske službe, po svemu sudeći, koriste srpske državljane za prašinarske operacije na Zapadu. A Vučićeva vlast sada ih hapsi – šaljući tako poruku kome treba
Nema nikakvih dokaza da su ljudi bogzna kakvi komandosi ili agenti. Čak ni da su previše pametni.
Pre „akcije“ početkom septembra, pazarili su svinjske glave kod jednog seljaka u Normandiji, na severu Francuske. On je video da su došli automobilom sa srpskim registracijama.
Provokativna akcija, kada su svinjske glave postavljene ispred više džamija u Parizu, snimljena je sa više nadzornih kamera. Kolovođe i učesnici su brzo identifikovani.
Konačno, u ponedeljak je jedanaestoro osumnjičenih uhapšeno u Velikoj Plani i Beogradu u vezi sa diverzijom u Parizu, koja je među tamošnjim muslimanima izazvala uzbunu, a i lokalni i državni zvaničnici su ih uzeli u zaštitu.
Kako se navodi, isti ljudi su verovatno upleteni u antisemitske provokacije u Francuskoj, ali i uključeni u slične akcije na prostoru Berlina.
Još u junu su uhapšena trojica srpskih državljana zbog sumnje da su u Parizu zelenom farbom naružila memorijal posvećen Holokaustu, dve sinagoge i jedan košer-restoran.
Tragovi do Rusije
Istražitelji takođe ne misle da su to komandosi ili bogzna kakvi agenti – već naprosto ljudi koji su videli priliku za laku zaradu, ne razmišljajući puno ko ih je angažovao i u koje svrhe.
Prema izvorima Le Monda, francuska istraga veruje da konce vuče ruska služba GRU.
Nisu to prve sumnje da se srpski državljani koriste za ruske „hibridne operacije“ u zapadnoj Evropi. Doduše, one najnižeg intenziteta, za prašinarske poslove.
U decembru su u Nemačkoj uhapšena trojica ljudi – državljani Srbije, BiH i Nemačke – koji su navodno pur-penom zapušili auspuhe oko 270 automobila širom Nemačke, često ostavljajući nalepnice koje je trebalo da ukažu da je u pitanju akcija pristalica Zelenih.
Kako je pisao “Špigel”, jedan od optuženih je naveo da ih je vrbovao jedan Rus, obećavajući sto evra po oštećenom automobilu.
Može i ozbiljnije od toga – nedavno su u Srbiji uhapšena dvojica ljudi pod teškim sumnjama da su organizovali kampove za obuku rumunskih i moldavskih građana kako bi se ovi suprotstavili policiji u eventualnim nemirima nakon izbora u Moldaviji, održanih u nedelju (28. septembar).
U Kišinjevu takođe upiru prstom u Moskvu.
Vučićevi dimni signali Zapadu
Nije baš neka tajna da Rusija vodi brojne operacije na Zapadu – uostalom, u toku je i sasvim vrući rat u Ukrajini. Od širenja lažnih vesti do navodne špijunaže aerodroma i vojnih objekata dronovima.
Zanimljivije je pitanje da li je Srbija rešena ili pak primorana da se konkretnije obračuna sa onim delom tih operacija koje idu preko njene teritorije.
To se između redova moglo pročitati pre neki dan, kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić govorio za nemački Frankfurter algemajne cajtung. Zanimljivo, poželeo je da da taj intervju baš jer mu je smetalo što je nemački list nazvao Vučića i ruskog predsednika Vladimira Putina „saveznicima“.
Vučić je rekao da je „najuvredljiviji istup“ protiv Srbije imala ruska služba SVR kada je objavila da Srbija naoružava Ukrajinu. „Ja sam politički veteran, razumem jezik takvih saopštenja“, naveo je Vučić.
Mora da u Moskvi takođe razumeju jezik ovakvih hapšenja po Srbiji. A isti jezik razumeju i na Zapadu.
Moglo bi biti, da u jeku pobune koju ne uspeva da smiri kod kuće, Vučić šalje dimne signale na Zapad. Za koji, paradoksalno, takođe tvrdi da ga ruši.
Ali, ako je na nečemu Vučićev režim insistirao svih ovih godina, to je geopolitička pozicija „ni tamo ni ovamo“, klackalica u kojoj predsednik stalno sugeriše da „voli“ Rusiju, ali da nije ruski čovek. I da je Zapadu bolje da ga kao takvog uvaži i radi sa njim.
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Skupština Srbije usvojila je izmene pet pravosudnih zakona koje su ponovo upućene u proceduru nakon što su prvobitna rešenja iz januara razmotrena i usaglašena sa preporukama Venecijanska komisija. Poslanici su istovremeno izglasali i više zakona iz oblasti zdravstva, stambene politike, energetike i međunarodnih finansijskih sporazuma
Nakon što je Visoki krivični sud Hrvatske potvrdio presudu Branimiru Glavašu za ratne zločine nad osječkim Srbima, predsednik Zoran Milanović doneo je odluku o oduzimanju svih ranije vraćenih odlikovanja i generalskog čina. Branimir Glavaš nakon ove odluke Milanovića objavio: „Sada ću u svečanim prilikama nositi tatina odličja kojim ga je odlikovao poglavnik NDH, dr Ante Pavelić"
Koje sve neprijatne teme vlast zatrpava histeričnom aktuelizacijom priče o koriščenju zvučnog oružja na protestu u Srbiji marta prošle godine i kud sve ovo vodi, pitaju se Božo Prelević, predsednik Bodrožić i Filip Švarm u novoj epizodi podkasta "Ova situacija"
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
