Foto: Tanjug/Miloš Milivojević
Danilo Ćurčić iz Inicijative za ekonomska i socijalna prava A11 kaže za portal "Vremena” da u Srbiji postoji problem razumevanja siromaštva, kao i to da je jedan od ključnih problema nedostatak volje da se reše pitanja siromaštva i socijalne politike
Međunarodni dan borbe protiv siromaštva se obeležava u utorak, a prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u 2022. godini stopa rizika od siromaštva iznosila je 20 odsto što znači da svaki peti stanovnik ima prihode niže od praga rizika od siromaštva.
Prag rizika od siromaštva (mesečni presek) za jednočlano domaćinstvo iznosi 26.509 dinara, dok je visina novčane socijalne pomoći 11.122 dinara.
Novčana socijalna pomoć za pojedinca čini samo 41.96 odsto prihoda koji je neophodan da bi se prešao prag rizika od siromaštva, navodi se u saopštenju Inicijativa za ekonomska i socijalna prava A11.
Dalje ukazuju da greške u pristupu koji država ima prema siromaštvu najjasnije ilustruje način na koji je regulisano pitanje novčane socijalne pomoći. Veliki broj korisnika ostvaruje pravo na novčanu socijalnu pomoć samo devet meseci u toku godine jer Zakon o socijalnoj zaštiti polazi od pretpostavke da radno sposobni korisnici tokom tri meseca u godini mogu sami da ostvare neke prihode, i pored toga što postoji činjenica da ovi ljudi po pravilu ne mogu da nađu posao tokom trajanja tri meseca. Tako dolazimo do toga da tokom ove pauze oni ne mogu da priušte ni najosnovnije potrepštine.
Da apsurd bude veći, tokom ove pauze oni nemaju pravo ni na besplatan obrok preko narodne kuhinje, jer je to pravo rezervisano samo za korisnike novčane socijalne pomoći.
Prema podacima RZS-a za domaćinstvo sa dvoje odraslih i jednim detetom, mlađim od 14 godina, prag rizika od siromaštva (mesečni prosek) iznosi 47.715 dinara, a za dve odrasle osobe sa dvoje dece mlađe od 14 godina iznosi 55.668 dinara.
Stopa rizika od siromaštva ili socijalne isklјučenosti u 2022. godini iznosi 28.1 odsto, što je procenat lica koja su u riziku od siromaštva, ili su izrazito materijalno i socijalno uskraćena, ili žive u domaćinstvima veoma niskog intenziteta rada.
Iz Inicijative navode i da je novčana socijalna pomoć za tročlano domaćinstvo nedovoljna da zadovolji potrebe koje pokriva minimalna potrošačka korpa.
Novčana socijalna pomoć za tročlano domaćinstvo bez umanjenja iznosi 20.099 dinara, a iznos minimalne potrošačke korpe za jul 2023. godine iznosila je 52.062,53 dinara.
Kako poboljšati položaj najugroženijih?
U saopštenju kažu da za razliku od novčane socijalne pomoći koja se usklađuje sa inflacijom, sve penzije u Srbiji od 2020. godine usklađuju se po tzv. švajcarskoj formuli. To znači da se penzije usklađuju 50 odsto sa inflacijom i 50 odsto sa rastom prosečnih zarada jednom godišnje, svakog januara. Ovakvo usklađivanje je pravičnije i bolje usklađeno sa troškovima životnog standarda.
Inicijalni proračuni pokazuju da bi usklađivanje novčane socijalne pomoći po ovoj formuli pružilo dodatnu podršku najsiromašnijima u borbi sa povećanjem troškova života. Na taj način bi se makar delimično odgovorilo na problem neadekvatnosti socijalnih davanja.
Danilo Ćurčić iz Inicijative za ekonomska i socijalna prava A11 za portal “Vremena” kaže da mi imamo problem razumevanja siromaštva generalno i da više od 10 godina postoji potpuno pogrešna percepcija siromaštva, te da su ljudi koji su u sistemu socijalne zaštite trošak, da oni neće da rade i slično.
“Ogromna su pitanja i ogromni su problemi, a ne vidi se da postoji bilo kakva vrsta volje kod donosioca odluka da se nešto menja, mislim da je dodatni problem i što opozicione partije baš nisu mnogo zainteresovane za pitanje siromaštva i socijalne politike, a to jeste jedno od ključnih pitanja danas”, zaključuje Ćurčić.
Siromaštvo je složena pojava koja je istovremeno i posledica kršenja ljudskih prava i uzrok daljim povredama ljudskih prava. Upravo zbog toga, suzbijanje siromaštva bi trebalo da bude od prioritetne važnosti u svim nastojanjima da se građanima i građankama omogući uživanje ekonomskih i socijalnih i drugih ljudskih prava, navodi se u saopštenju.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
