Foto: Tanjug
Pred Sudom Bosne i Hercegovine 21. septembra počeće glavni pretres u predmetu koji se vodi protiv Ejupa Ganića i još devetorice nekadašnjih vojnih i policijskih funkcionera BiH zbog sumnje da su počinili zločine u Dobrovoljačkoj ulici 3. maja 1992. godine u Sarajevu. I posle trideset godina Dobrovoljačka je jedna od „glavnih ulica podela“ između Srba i Bošnjaka, a sud bi konačno trebalo da utvrdi čija je interpretacija ispravna
Portal BHRT prenosi da je na Statusnoj konferenciji Suda BiH dogovorena dinamika održavanja glavnog pretresa u predmetu zločina koji su počinjeni u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu 3. maja 1992. Godine. Tužilaštvo BiH je najavilo da će odustati od nekih predloženih svedoka jer su u međuvremenu preminuli.
Optužnica, koja je podignuta 27. Aprila ove godine, osim Ejupa Ganića tereti i Zaima Backovića, Hamida Bahtu, Hasana Efendića, Fikreta Muslimovića, Jusufa Pušinu, Bakira Alispahića, Enesa Bezdroba, Ismeta Dahića i Mahira Žišku.
Advokat Lejla Čović, koja u ovom predmetu brani prvooptuženog Ejupa Ganića, rekla je posle statusne konferenciji da bi suđenje moglo trajati najmanje tri do četiri godine: „U ovom trenutku preuranjeno je govoriti o dužini trajanja postupka, ali izvesno je, prema informacijama koje smo dobili danas i praksi ovogsSuda, da će ovo biti višegodišnje suđenje“.
U optužnici se navodi da je nekadašnji član Predsedništva BiH Ejup Ganić podstrekivao i naredio tadašnjim rukovodiocima Teritorijalne odbrane Republike BiH da ignorišu raniji dogovor o mirnom povlačenju i da napadnu kolonu JNA koja se povlačila iz Sarajeva pod pratnjom UN.
Optuženi se terete da su 3. maja 1992. godine u Sarajevu, u okviru svojih funkcija i ovlašćenja u vojnim, policijskim i civilnim strukturama, zajedno sa podređenima, planirali, podstrekavali i izvršili napad na nebranjenu mešovitu kolonu vojnika i civila zaposlenih u Jugoslovenskoj Narodnoj Armiji. Oni se terete i da nisu sprečili ubistva i ranjavanja vojnika i civila, da su propustili da kazne izvršioce ubistava i ranjavanja, da su mučili i nečovečno postupali prema zarobljenim vojnicima, da nisu sprečili ni kaznili izvršioce i da su pomagali počiniocima nakon izvršenog zločina.
Prilikom napada je poginulo i ranjeno više desetina oficira i vojnika JNA, dok ih je preko 100 zadržano u zarobljeništvu i razmenjeno nakon ne baš civilizovanog i humanog tretmana u lokalnim zatvorima.
Interpretacije događaja
Ejupa Ganiće je Alija Izetbegović, koji se tih dana nalazio u Lisabonu na jednom od mnogobrojnih pregovora o budućnosti BiH u kojoj se rasplamsavao rat, bio ovlastio da vodi pregovore sa JNA.
Dok Ganić pregovara sa rukovodstvom JNA, borbe uveliko traju, pod granatiranjem sa okolnih brda i artiljerijskom paljbom po gradu Sarajevo se polako zatvara, pisalo je „Vreme“ u tekstu „Slučaj Dobrovoljačke ulice – Pitanja bez odgovora“.
Jedinice Drugog korpusa JNA nalaze se u Domu JNA i na Bistriku. Tu dolazi do prvog razmimoilaženja u interpretaciji događaja – neki izvori tvrde da su jedinice JNA pokušavale da se probiju kroz grad i podele ga na dva dela (muslimanski i srpski), dok JNA tvrdi da su se jedinice kretale po gradu sa ciljem da se iz njega izvuku.
Izetbegović sleće na sarajevski aerodrom 2. maja – niko ga ne dočekuje, aerodrom je zatvoren. JNA ga odvodi u Lukavicu, gde ga zadržavaju kao taoca, kao garant da će JNA moći neometano da se izvuče iz grada.
Pregovori
U samom gradu je već pakao – izgorela je Glavna pošta, tako da su sve linije u kvaru. No, Televizija Sarajevo uspeva da ostvari telefonski kontakt sa Izetbegovićem, koji se uživo prenosi. „Koji je Vaš status u Lukavici?“ „Mislim da sam kidnapovan.“ U razgovoru između Ganića, Kljujića i Izetbegovića (koji je takođe išao uživo) Izetbegović Ganiću prebacuje svoja ovlaštenja za pregovore sa JNA.
Pregovori počinju sutradan, vode ih Ganić i general Aksentijević, pod patronatom UNPROFOR-a. Kasnije će Ganić tvrditi da je dogovoreno isključivo povlačenje komande sa Bistrika – odnosno generala Kukanjca i samog Izetbegovića koji je u međuvremenu tamo prebačen. „Niko nije dao saglasnost da svi vojnici, oružje i arhiva mogu da se iznose – to je trebalo dogovoriti kasnije“, izjavljuje Ganić. Kako bilo, sa Bistrika je krenuo konvoj cele JNA, kao i naoružanje.
Napad
Kod mosta Drvenija kolonu zaustavlja komandant TO-a BiH Jovan Divjak i proverava da li je Izetbegović unutra. Kod Skenderije se kolona ponovo zaustavlja. Izetbegović, prema Kukanjčevom naređenju, proviruje i govori Divjaku da se konvoj propusti, i da će se o svemu „razgovarati sutra“.
To „sutra“ nije dočekano sa oduševljenjem među bosanskom vojskom. „Recite predsjedniku da razgovori sutra ne dolaze u obzir“, čuje se neidentifikovani glas na radio-vezi, koji ovu poruku saopštava generalu Divjaku. Ipak, kolona kreće dalje i transporter sa Izetbegovićem se izdvaja ka Predsedništvu.
Međutim, začelje kolone se ponovo zaustavlja kod Skenderije – tada se dešava napad u kome, prema podacima iz bosankih izvora, strada šest pripadnika JNA, dok je 186 vojnika i oficira zarobljeno. „Politika“ tog 2. maja prenosi da su poginula četiri vojnika i dva oficira. Prema podacima Centra javne bezbjednosti Istočno Sarajevo, koji su se deset godina kasnije navodili u srpskim medijima, ubijeno je 42, ranjeno 72, a zarobljeno 215 vojnika i oficira JNA.
M.N./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Aleksandra Subotić, dugogišnja direktorka United Media u sklopu koje rade televizije N1 i Nova, nedeljnik „Radar“ i dnevni list „Danas“, dobila je otkaz, potvrđeno je Raskrinkavanju iz više izvora
U Srbiji se vodi odlučujuća bitka za nezavisnost sudstva i tužilaštva, tj. za vladavinu prava. Uprkos tome samo se mali broj ljudi odazvao pozivu na protest „Marš za pravosuđe“. Zašto?
Protest protiv „Mrdićevih zakona“ ispred Generalštaba počeo je nešto posle 14 časova. Organizatori su isticali važnost masovnosti skupa jer samo uz podršku građana može da se spreči urušavanje srpskog pravosuđa. Nije se, međutim, odazvao veći broj ljudi
Aleksandar Vučić kaže da pristaje na ulazak u Evropsku uniju bez prava veta. Šta se krije iza ove nove ideje o načinu proširenja EU i zašto je to, kada je reč o predsedniku Srbije, prazna priča
Penzionisani general Vojske Srbije Milosav Simović odao je strogo poverljivu državnu tajnu i zbog toga mu je izrečena kazna kućnog pritvora, potvrđeno je za „Vreme” iz Višeg javnog tužilaštva u Negotinu
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Aleksandar Vučić nudi da Srbija uđe u EU i bez prava veta. Takva trgovina – geopolitički interes EU za interes režima da večno vlada – bila bi pogubna po građane Srbije
Još jedna zima našeg nezadovoljstva
Studenti između batinaša i opozicije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
