Foto: Tanjug
Pred Sudom Bosne i Hercegovine 21. septembra počeće glavni pretres u predmetu koji se vodi protiv Ejupa Ganića i još devetorice nekadašnjih vojnih i policijskih funkcionera BiH zbog sumnje da su počinili zločine u Dobrovoljačkoj ulici 3. maja 1992. godine u Sarajevu. I posle trideset godina Dobrovoljačka je jedna od „glavnih ulica podela“ između Srba i Bošnjaka, a sud bi konačno trebalo da utvrdi čija je interpretacija ispravna
Portal BHRT prenosi da je na Statusnoj konferenciji Suda BiH dogovorena dinamika održavanja glavnog pretresa u predmetu zločina koji su počinjeni u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu 3. maja 1992. Godine. Tužilaštvo BiH je najavilo da će odustati od nekih predloženih svedoka jer su u međuvremenu preminuli.
Optužnica, koja je podignuta 27. Aprila ove godine, osim Ejupa Ganića tereti i Zaima Backovića, Hamida Bahtu, Hasana Efendića, Fikreta Muslimovića, Jusufa Pušinu, Bakira Alispahića, Enesa Bezdroba, Ismeta Dahića i Mahira Žišku.
Advokat Lejla Čović, koja u ovom predmetu brani prvooptuženog Ejupa Ganića, rekla je posle statusne konferenciji da bi suđenje moglo trajati najmanje tri do četiri godine: „U ovom trenutku preuranjeno je govoriti o dužini trajanja postupka, ali izvesno je, prema informacijama koje smo dobili danas i praksi ovogsSuda, da će ovo biti višegodišnje suđenje“.
U optužnici se navodi da je nekadašnji član Predsedništva BiH Ejup Ganić podstrekivao i naredio tadašnjim rukovodiocima Teritorijalne odbrane Republike BiH da ignorišu raniji dogovor o mirnom povlačenju i da napadnu kolonu JNA koja se povlačila iz Sarajeva pod pratnjom UN.
Optuženi se terete da su 3. maja 1992. godine u Sarajevu, u okviru svojih funkcija i ovlašćenja u vojnim, policijskim i civilnim strukturama, zajedno sa podređenima, planirali, podstrekavali i izvršili napad na nebranjenu mešovitu kolonu vojnika i civila zaposlenih u Jugoslovenskoj Narodnoj Armiji. Oni se terete i da nisu sprečili ubistva i ranjavanja vojnika i civila, da su propustili da kazne izvršioce ubistava i ranjavanja, da su mučili i nečovečno postupali prema zarobljenim vojnicima, da nisu sprečili ni kaznili izvršioce i da su pomagali počiniocima nakon izvršenog zločina.
Prilikom napada je poginulo i ranjeno više desetina oficira i vojnika JNA, dok ih je preko 100 zadržano u zarobljeništvu i razmenjeno nakon ne baš civilizovanog i humanog tretmana u lokalnim zatvorima.
Interpretacije događaja
Ejupa Ganiće je Alija Izetbegović, koji se tih dana nalazio u Lisabonu na jednom od mnogobrojnih pregovora o budućnosti BiH u kojoj se rasplamsavao rat, bio ovlastio da vodi pregovore sa JNA.
Dok Ganić pregovara sa rukovodstvom JNA, borbe uveliko traju, pod granatiranjem sa okolnih brda i artiljerijskom paljbom po gradu Sarajevo se polako zatvara, pisalo je „Vreme“ u tekstu „Slučaj Dobrovoljačke ulice – Pitanja bez odgovora“.
Jedinice Drugog korpusa JNA nalaze se u Domu JNA i na Bistriku. Tu dolazi do prvog razmimoilaženja u interpretaciji događaja – neki izvori tvrde da su jedinice JNA pokušavale da se probiju kroz grad i podele ga na dva dela (muslimanski i srpski), dok JNA tvrdi da su se jedinice kretale po gradu sa ciljem da se iz njega izvuku.
Izetbegović sleće na sarajevski aerodrom 2. maja – niko ga ne dočekuje, aerodrom je zatvoren. JNA ga odvodi u Lukavicu, gde ga zadržavaju kao taoca, kao garant da će JNA moći neometano da se izvuče iz grada.
Pregovori
U samom gradu je već pakao – izgorela je Glavna pošta, tako da su sve linije u kvaru. No, Televizija Sarajevo uspeva da ostvari telefonski kontakt sa Izetbegovićem, koji se uživo prenosi. „Koji je Vaš status u Lukavici?“ „Mislim da sam kidnapovan.“ U razgovoru između Ganića, Kljujića i Izetbegovića (koji je takođe išao uživo) Izetbegović Ganiću prebacuje svoja ovlaštenja za pregovore sa JNA.
Pregovori počinju sutradan, vode ih Ganić i general Aksentijević, pod patronatom UNPROFOR-a. Kasnije će Ganić tvrditi da je dogovoreno isključivo povlačenje komande sa Bistrika – odnosno generala Kukanjca i samog Izetbegovića koji je u međuvremenu tamo prebačen. „Niko nije dao saglasnost da svi vojnici, oružje i arhiva mogu da se iznose – to je trebalo dogovoriti kasnije“, izjavljuje Ganić. Kako bilo, sa Bistrika je krenuo konvoj cele JNA, kao i naoružanje.
Napad
Kod mosta Drvenija kolonu zaustavlja komandant TO-a BiH Jovan Divjak i proverava da li je Izetbegović unutra. Kod Skenderije se kolona ponovo zaustavlja. Izetbegović, prema Kukanjčevom naređenju, proviruje i govori Divjaku da se konvoj propusti, i da će se o svemu „razgovarati sutra“.
To „sutra“ nije dočekano sa oduševljenjem među bosanskom vojskom. „Recite predsjedniku da razgovori sutra ne dolaze u obzir“, čuje se neidentifikovani glas na radio-vezi, koji ovu poruku saopštava generalu Divjaku. Ipak, kolona kreće dalje i transporter sa Izetbegovićem se izdvaja ka Predsedništvu.
Međutim, začelje kolone se ponovo zaustavlja kod Skenderije – tada se dešava napad u kome, prema podacima iz bosankih izvora, strada šest pripadnika JNA, dok je 186 vojnika i oficira zarobljeno. „Politika“ tog 2. maja prenosi da su poginula četiri vojnika i dva oficira. Prema podacima Centra javne bezbjednosti Istočno Sarajevo, koji su se deset godina kasnije navodili u srpskim medijima, ubijeno je 42, ranjeno 72, a zarobljeno 215 vojnika i oficira JNA.
M.N./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Predlog je potpisao 71 narodni poslanik, a kao razlog je navedeno nevršenje dužnosti utvrđivanja odgovornosti nadležnih lica što je dovelo do pogibije 14 ljudi na Železničkoj stanici u Novom Sadu
Na Prvom i Drugom programu Radio-televizije Vojvodine (RTV) program je bio u prekidu u petak od 12.51 do 13.03 časova. Istog dana od 11.52 do 12.06 časova građani su obeležili 14 dana od pogibije 14 osoba na Železničkoj stanici u Novom Sadu
Hotel je u martu prodat jedinom učesniku na licititaciji, kompaniji „MV Investment“ koja je u vlasništvu „Milenijum tima“, po početnoj ceni nešto većoj od 27 miliona evra
Novi Sad je stao na 14 minuta od 11.52 do 12.06. Tada se navršava tačno 14 dana od kako se nadstrešnica tek rekonstruisane Železničke stanice srušila i odnela 14 života
Hrvatski premijer Andrej Plenković smenio je ministra zdravlja Vilija Beroša koji je prethodno uhapšen. Kancelarija evropskog tužilaštva Hrvatske potvrdila je da je otvorila istragu protiv Beroš zbog nabavke uređaja za bolnicu, koja je vredna gotovo pet milona evra.
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
