Studenti: Bili smo meta špijunskog softvera

Studentkinja Fakulteta političkih nauka Ela Zeković izjavila je da je 14 studenata i drugih članova operativnih timova studentskog pokreta bilo meta naprednih špijunskih programa.

Navela je da je slučaj je pokrenut nakon što je kompanija Epl pojedinim korisnicima Ajfona poslala upozorenje da su njihovi uređaji mogli biti predmet napada.

Zeković je na konferenciji za novinare rekla da se među targetiranim osobama nalaze studenti, aktivisti, članovi IT blokade, kao i jedan narodni poslanik i opozicioni odbornik.

Prema njenim rečima, oni su se nakon Eplovog upozorenja obratili Šer fondaciji, nakon čega je utvrđeno da je broj potencijalno pogođenih učesnika 14.

Navode o napadima, rekla je Zeković, potvrdile su međunarodne tehnološke laboratorije. Kao posebno ozbiljan slučaj izdvojila je telefon jedne studentkinje, na kojem je, kako je rekla, pronađen Pegazus, poznati špijunski softver koji omogućava daljinski pristup uređaju bez znanja njegovog korisnika.

Zeković je navela da Pegazus može da omogući pristup mikrofonu i kameri telefona, kao i drugim podacima na uređaju, ocenjujući da je njegova upotreba protiv građana protivzakonita.

Dodala je da su među metama bili prvenstveno članovi operativnih timova studentskog pokreta, a izrazila je zabrinutost zbog mogućnosti zloupotrebe ovakve tehnologije u političke svrhe, posebno uoči narednih izbora.

Zeković je pomenula i ranije lokalne izbore, navodeći da je sličan sistem, prema njenim tvrdnjama, bio korišćen tokom deset izbornih procesa, zbog čega smatra da postoji razlog za dodatnu zabrinutost uoči budućih izbora.

Pristup gotovo svim podacima

Andrijana Ristić iz SHARE fondacije upozorila je na široke mogućnosti špijunskog softvera, navodeći da on može da pristupi gotovo svim podacima sa zaraženog uređaja, uključujući fotografije, kontakte i druge fajlove.

Prema njenim rečima, takav softver može da aktivira kameru i mikrofon, pravi snimke ekrana i prikupljene informacije prosleđuje naručiocu napada, u zavisnosti od programa koji je korišćen.

Ristić je rekla da su nalaze SHARE fondacije potvrdile dve forenzičke laboratorije. Kako je navela, Citizen Lab je potvrdio da je telefon jedne osobe povezane sa studentskim pokretom bio zaražen Pegazusom.

Cena korišćenja Pegazusa, prema njenim rečima, meri se milionima, dok SHARE fondacija ovaj slučaj smatra jedinim poznatim slučajem zaraze tim softverom u svetu tokom 2026. godine. Dva druga slučaja poznata su pod nazivom NoviSpy.

Prema njenim rečima, navedeni špijunski softveri spadaju u napredne komercijalne špijunske softvere koji se, kako tvrde kompanije koje ih proizvode, prodaju isključivo državama i državnim službama.

U jednom od tih slučajeva, kako je navela, na uređaju je pronađeno više od 1.500 automatski napravljenih snimaka ekrana, koji su služili za praćenje aktivnosti korisnika. Ristić tvrdi da je do zaraze dolazilo nakon direktnog pristupa telefonu.

Prema obrascu koji je SHARE fondacija uočila, osoba bi najpre bila dovedena u policijske prostorije i odvojena od svog telefona. Uređaj bi potom, kako tvrdi Ristić, bio nezakonito otključan, podaci kopirani, a zatim bi bio instaliran špijunski program. Telefon bi nakon toga bio vraćen korisniku, dok bi softver nastavio da radi u pozadini i prikuplja podatke.

Ristić je navela da je SHARE fondacija uspela da identifikuje IP adresu servera na koji su se prikupljene informacije slale.

Ona je ocenila da korišćenje ovakvih programa predstavlja ozbiljno narušavanje privatnosti, jer napadač ne dobija samo podatke osobe čiji je telefon kompromitovan, već potencijalno i informacije o ljudima sa kojima ta osoba komunicira.

„Vaš telefon u njihovim rukama“

Studentkinja Jelena Kontić, za koju je na konferenciji studenata u blokadi rečeno da je bila među osobama čiji su telefoni nadzirani i da je na njen uređaj bez njenog znanja instaliran Pegazus, izjavila je da takav nadzor ostavlja utisak kao da je „vaš telefon u njihovim rukama“.

Kontić je svoje obraćanje započela podsećanjem na film „Balkanski špijun“, uz ocenu da se ovog puta ne govori o filmskoj priči, već o stvarnoj situaciji.

„Ja sam ta prva žrtva Pegazusa u 2026. godini. Ja sam vrlo aktivna u radnoj jedinici Student u svakom selu, terenskoj kampanji Studentskog pokreta. Ono što taj rad podrazumeva je komunikacija sa dosta građana i studenata zbog čega sam ja verovatno bila meta, kao i svi građani koji traže pravdu“, rekla je ona.

Kontić je istakla da nikada nije bila uhapšena niti privedena, zbog čega, kako kaže, ne razume zašto je upravo ona bila nadzirana.

„Stvar je u tome što ja nikad nisam bila ni uhapšena ni privedena, što stavlja jedan znak pitanja zbog čega ja? Kako je moguće da to što ja radim dovelo do toga da me neko nadzire ili prisluškuje“, upitala je studentkinja.

Prema njenim rečima, jedinica „Student u svakom selu“ obilazi Srbiju i razgovara sa građanima o njihovim problemima, nezadovoljstvu aktuelnim režimom i stanjem sistema. Kontić je naglasila da je njihov rad javan i transparentan, ali da ju je upozorenje koje je dobila posebno razljutilo jer, kako tvrdi, nadzor nije ugrozio samo njenu privatnost.

„Tu nije narušena samo moja privatnost i bezbednost, već i privatnost i bezbednost svih ljudi sa kojima sam komunicirala tad, od građana, studenata, kolega i moje porodice. Samim tim su oni postali žrtva nečijeg nadzora“, rekla je Kontić.

Ona je navela da Pegazus, ukoliko je zaista instaliran na uređaju, može da omogući pristup kameri, mikrofonu, lokaciji, porukama, dokumentima i aplikacijama na telefonu.

„Taj Pegazus kad god poželi u bilo kom trenutku može da otvori kameru, mikfrofon, vidi gde se nalazite, uđe u vaše poruke, dokumenta, aplikaciju… U bukvalno sve što imate na vašem telefonu. To izgleda kao da je vaš telefon u njihovim rukama u tom trenutku“, kazala je ona.

Kontić je ocenila da pitanje nadzora prevazilazi studentski pokret i tiče se svih građana.

„Ako je cena borbe da naši građani i mi svi zajedno našu pravdu plaćamo time što će nam neko prisluškivati telefon, onda se ova borba ne tiče samo studenata, već i svih građana. Ovaj režim se plaši svojih građana i to ne bi smelo da se dopusti u državi gde treba da vlada jedna demokratija“, poručila je studentkinja.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!