Uslov studentske liste ilustruje i odnos dve strane. „Naš jedini zahtev je da na listi nema aktivnih političara“, kaže Anja sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, dodajući da studentski pokret uživa poverenje građana, što pokazuju masovni skupovi i akcije potpisa.
28. decembra studenti su skupili oko 400.000 potpisa podrške. Ipak, reč je o nezvaničnom pružanju podrške u borbi protiv političkog giganta, koji ulazi u 15. godinu vlasti.
Sa druge strane, Radomir Lazović, kopredsednik Zeleno-levog fronta, smatra da je za promene neophodno ujedinjenje svih antirežimskih snaga, piše DW.
„Smatram da bi za pobedu na izborima najbolje bilo da se napravi zajednički dogovor svih antirežimskih snaga i Zeleno-levi front na to poziva još od polovine prošle godine. Da smo to uradili tada, verujem da bi odavno imali izbore, a ovako se Vučiću dalo mnogo vremena da se konsoliduje“, navodi Lazović.
(Ne)vidljiva ruka režima
Analitičari ukazuju da studentska distanca prema opoziciji nije samo pitanje taktike. Dragan Popović iz Centra za praktičnu politiku podseća na dugogodišnju satanizaciju političkih protivnika u provladinim medijima. Takvo okruženje ne proizvodi samo otpor prema vlasti, već i prema samoj ideji stranačke politike. „U tom kontekstu razumem tu vrstu oklevanja studentskog pokreta da stupi u neke bliže kontakte sa opozicijom“, objašnjava Popović.
O prirodi političke klime koja vlada u zemlji svedoče podaci organizacije Reporteri bez granica, koji su Srbiju stavili na 96. mesto u svetu po medijskim slobodama. Ipak, Lazović upozorava i na druge mehanizme vlasti – kontrolu medija, pritisak na pravosuđe i izazivanje podela u antirežimskom bloku. „Zbog toga mi nemamo luksuz da se ne okupimo u jedan front koji može, ali ne mora biti jedna izborna lista, ali svi moraju zajedno raditi na smeni, podržavati jedni druge i pomagati i dopunjavati se u oblastima u kojima je to potrebno”, tvrdi Lazović.
Greške opozicije
Pritisci vlasti nisu jedini razlog nepoverenja. Čedomir Čupić, profesor FPN-a u penziji, smatra da je i ponašanje opozicije doprinelo gubitku kredibiliteta. Kao prelomni trenutak navodi dogovor sa inicijativom ProGlas 2024. godine, kojim je predviđen bojkot izbora ukoliko se ne poprave izborni uslovi. Ipak, deo potpisnika ubrzo je formirao koaliciju „Biram borbu“ i izašao na izbore.
„To pamćenje koje je jako sveže govori ko je ta opozicija, šta je ta opozicija. Mene počinje da brine i ko je ova opozicija koja nije izašla na izbore i tada ostala principijalna i prihvatila to što je potpisao Proglas. I sada godinu dana kasnije se oni ponovo nalaze zajedno“, navodi Čupić.
Kako bi povratila poverenje, opozicija bi, prema Čupiću, trebalo da preuzme odgovornost i razmotri ostavke zbog neispunjenih obećanja. Tako nešto nije nečuveno, a najsvežiji primer je ostavka lidera opozicione grčke stranke Siriza, Aleksisa Ciprasa, nakon teškog poraza na parlamentarnim izborima 2023. godine.
Veterani i pioniri u izloženosti targetiranju
Opozicione partije već su veterani u izloženosti targetiranju provladinih medija, a sada sličan tretman dobija i studentska lista. Ipak, ankete pokazuju da studenti i dalje uživaju veliko poverenje građana. Akcije poput „student u svakom selu“ i kampanje „od vrata do vrata“ proširile su mrežu podrške širom zemlje.
CRTA navodi da je da je tokom 2025. godine bilo najmanje 13.000 protesta širom zemlje. Studentkinja Anja tvrdi da upravo zbog ovog masovnog broja demonstracija ne žele da zavise od drugih učesnika političke utakmice. „Prema poverenju koje uvažavamo se odnosimo svesno i odgovorno, stoga ne želimo da dopustimo da na bilo koji način zavisimo od drugih aktera“, objašnjava Anja.
Može li do dogovora?
Koliko je presudno ko će sa kim na listu? Popović smatra da je forma manje važna od principa dogovora. On tvrdi da mnogo veći problem predstavljaju međusobni sukobi, koji nisu konstruktivne prirode. „Da su to neke programske rasprave, pa bi i bilo konstruktivno, ali ovo je uglavnom lično, besmisleno, načelno, povređene su sujete itd. Dogovor i konsenzus među akterima je mnogo važniji od toga kako će izgledati kolone“, navodi Popović.
Čupić smatra da je dogovor moguć ako opozicija pokaže spremnost na žrtvu. „Potrebno je da se na izbore izađe zajednički, ali da opozicija ne uslovljava listu koju studenti ponude. U slučaju pobede, trebalo bi dogovoriti raspisivanje novih izbora u fer uslovima za dve godine“, smatra Čupić.
Politička zrelost
Mnogi elementi i dalje su neizvesni. Od datuma izbora do sastava studentske liste, kao i integritet tog nepisanog „dogovora“. Studenti navode da je „tajnost“ čelnika liste strateška odluka i pitanje bezbednosti kandidata.
Jedno od spornih imena koje se pojavilo na protestima je Milo Lompar, koga kritičari povezuju sa nacionalističkim idejama. Ipak, Popović navodi da su male šanse da studentska agenda bude antievropska.
„Verujem da su vladavina prava, borba protiv korupcije, jednakost građana pred zakonom, to je srž studentskih zahteva, verujem da će to biti okosnica i studentskog programa. To jesu najklasičnije evropske vrednosti“, kaže Popović.
Studentkinja Anja navodi da su okosnica studentske liste upravo prvobitni studentski zahtevi i da na njima baziraju sve naredne korake. Ruku na srce, iste ideje opozicija zastupa već godinama, ali bez poverenja koje sada uživa studentski pokret. Iako je situacija kompleksna, Lazović je optimističan da će dva fronta pronaći zajednički jezik.
„Ipak uz sve prepreke verujem da će biti dovoljno političke zrelosti da se prepozna da Vučiću najviše na ruku ide upravo razjedinjenost i da ćemo što pre doći do dijaloga“, navodi Lazović.
Hoće li ta zrelost zaista prevagnuti nad sujetama i podelama, ostaje otvoreno pitanje, čiji odgovor može ići u više pravaca.
