Studenti su zauzeli Studentski kulturni centar, u koji ne može da se uđe bez indeksa. SKC nije samo obična kulturna ustanova, već mesto gde se studentski bunt rađao, razvijao i prenosio, mnogo pre nego što su se današnji studenti rođeni
Studenti koji su u sredu uveče, 12. februara, ušli u Studentski kulturni centar na plenumu su izglasali blokadu tog nekada kultnog akademskog mesta i na adresi „SKC u blokadi“ naveli da se sada u zgradu može ući samo uz indeks.
Za četvrtak veče, 13. februara, studenti su u Velikoj sali SKC najavili i plenum na koji može da se uđe uz indeks.
Pozvali su građane da se okupe ispred zgrade i rekli da im je neophodna pomoć spolja, kako bi držali zgradu i zaštitili se od svih potencijalnih pretnji.
„Značile bi nam i donacije – vreće za spavanje, ćebad, podloge, hrana, grejalice, lampe, produžni kablovi. Za sada samo studenti mogu da uđu u SKC, ali nadamo se da ćemo uskoro biti u mogućnosti da otvorimo vrata svima“, navodi se u saopštenju.
Foto: VremeStudentski kulturni centar
Studenti ističu da je Studentski kulturni centar otuđen od univerziteta i da postoje brojne neregularnosti u radu Upravnog odbora, u kome studenti i profesori čine manjinu, zbog čega on ne radi u korist studenata.
„Sa pravom možemo tvrditi da program godinama unazad ima slab odaziv među studentima i građanima, a kapaciteti ovih prostora ostaju neiskorišćeni. SKC je nekada bio srce beogradskog kulturnog života, a sada se izdaje privatnim kompanijama i pitanje je vremena kada će u potpunosti nestati“, ukazali su.
Poručili su da žele da udahnu novi život SKC-u, da ponude slobodan i kvalitetan kulturni program, da oslobode prostor za kritičko mišljenje i samoobrazovanje, da naprave mesto za nove susrete i razmenu ideja, mesto kome se rado vraćaju i koje je sastavni deo njihovog života.
„Jedva čekamo da širom otvorimo naša vrata i da zajedno stvaramo mesto koje ćemo voleti. Nadamo se da se vidimo u što većem broju, jer je naše mesto ovde. SKC studentima“, navodi se u saopštenju.
Foto: VremeStudentski kulturni centar
Zašto baš SKC
Studenti su zauzeli nekoliko sala za koncerte, jedan izložbeni prostor i brojne hodnike i budžake jedne kulturne ustanove – zvuči kao da su sličan prostor već imali na sopstvenim fakultetima i da sada samo šire opseg svojih blokada.
Ali, SKC nije samo to, samo obična kulturna ustanova. On je mesto gde se studentski bunt rađao, razvijao i prenosio, mnogo pre nego što su se današnji studenti i rodili.
Lako je shvatiti i iz samog naziva – Studentski kulturni centar. Njegovi zidovi pamte i čuvene studentske proteste 1968. godine, kada je zgrada predata u ruke Beogradskom univerzitetu, a hodnici i budžaci sečaju se i da je centar pušten u rad na Dan studenata 1971. godine.
Mesto za bavljenje
Do dolaska Slobodana Miloševića na vlast, SKC je bio mesto glavnih andergraund progresivnih ideja, gde su mladi mogli da iskažu svoj umetnički dojam, ali i političko mišljenje, koje se ponekad razlikovalo od komunističkih stavova u to doba.
Po njegovom modelu ubrzo su stvoreni zagrebački SKUC i ljubljanski ŠKUC.
SKC je gostio i neke od najznačajnijih bendova iz Jugoslavije poput „Šarla akrobate”, „Električnog orgazma”, EKV-a, koji su tu mogli i da vežbaju. Pravu eksploziju izazvao je Novi talas.
„Po Beogradu tada kao pečurke počinju da niču mladi bendovi – Limunovo drvo, Zvuk ulice, BG5, Butik, Igra staklenih perli, Pečat, Kako, Kvazar… Tada niste mogli da prošetate gradom a da iz nekog podruma ne čujete neku svirku, po pravilu veoma zanimljivu“, pisalo je ranije „Vreme“.
foto: goranka matićSrđan Gojković Gile – Električni orgazam na koncertu u SKC-u, novembar 1980.
Na programu su bili i umetnički projekti brojnih disidenata iz drugih komunističkim država sovjetskog bloka. Tako su se održavali „Dani poljske kulture” i tribina „Nova poljska misao”, a bilo je mesta i za zapadnjačke ideje i, naravno, pank.
Momčilo Rajin u SKC dolazi sredinom 1977. na poziv Nebojše Pajkića koji je početkom te godine postao urednik Spoljnjeg programa. O tom vremenu kada je SKC bio epicentar svih dešavanja koja će na kraju iznedriti „Paket aranžman“ pričao je:
„Možda je sve počelo u jesen ’77, kada se u okviru programa Tridanamladeslovenačkekulture desio prvi susret Beograđana sa onim što se nazivalo pankom. Prve večeri nastupili su Pankrti pred zatečenim Beograđanima zavaljenim u udobne fotelje velike sale, i svirali pesme Sex Pistolsa. To je bilo i pomalo komično. Peru Lovšinu, koji se trudio da baš izgleda pankerski, pomagali su na instrumentima ex-hipici. Ipak, to je izazvalo dovoljno interesovanja da mi od 1978. počnemo sa organizovanjem koncerata. Te i sledeće godine imali smo godišnje oko 200 raznih akcija kao što su, koncerti, svirke posle predstave PozorištaDogađaj, tribine sa preslušavanjem ploča koje je preuzeo od mene kasnije Koja, koji se inače stalno muvao okolo. Sećam se da smo tu pustili album Pistolsa NevermindtheBollocks… dan pre puštanja albuma u prodaju u Engleskoj zahvaljujući promocionalnoj kopiji koju smo dobili. Svake prve subote u mesecu organizovan je Dan za bavljenje kad su sve sale SKC-a bile otvorene, a ljudi su donosili svoje instrumente i pojačala i svirali. To je bilo važno za komunikaciju i pružalo je priliku da se svi zainteresovani nađu na jednom mestu i razmenjuju ideje. Iz toga su nastajali mnogi bendovi.“
Novi talas je u to vreme uzimao maha, a SKC ga je prigrlio. Pank, rok, ska, rege – mogli su se čuti na brojnim koncertima, koje su čak podržavali i iz Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) .
Od Novog talasa do novih desničara
Zanimljivo je i da je SKC u to zlatno doba vodio Milorad Vučelić, današnji urednik Večernjih novosti i jedan od medijskih magova ozbiljne i traumatične Miloševićeve propagande tokom 90-ih godina.
Kada je Milošević došao na vlast, SKC je oduzet Beograskom univerzitetu i stavljen je u nadležnost Ministarstva prosvete, koje su vodili SPS-ovci, pa su gornje sale promenile muzički ukus i dovodile brojne narodnjake.
Ipak, mala sala SKC-a, ostala je mesto za alternativne beogradske, pretežno neafirmirane bendove, koji su svirali pank, hevi metal, hard kor, hip-hop…
Komercijalizacija prostora SKC-a počela je još početkom 80-ih godina i taj trend se nastavio tokom nadolazećih decenija. Danas u zgradi SKC-a, na mestu gde je nekada bila pomenuta mala sala nalazi se knjižara Delfi, najveća i po izboru najraznovrsnija knjižara u Beogradu.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Nekoliko stotina građana ispred policijske stanice u Ulici majke Jevrosime "Vratite nam park" zbog uzurpacije Pionirskog parka koja traje duže od dva meseca
Napustivši pre dve godine gromoglasno SNS Zorana Mihajlović nije baš najbolje prihvaćena na drugoj strani političkog spektra. Sada se na relaciji bivše ministarke energetike i predsednika Srbije Aleksandra Vučića ponovo čuju milozvučni tonovi puni razumevanja
Konstitutivna sednica Skupštine Kosova ponovo je prekinuta pošto ni iz 22. pokušaja poslanici nisu izabrali komisiju za izbor predsednika i pet potpredsednika parlamenta.
Već dva i po meseca „Studenti koji žele da uče” okupiraju Pionirski park, a nešto kraće traje i blokada Bulevara kralja Aleksandra ispred Narodne skupštine. Nezadovoljni onim što se desilo s parkom i blokadom grada, udruženi beogradski zborovi u utorak (27. maj) organizuju protest ispred policijske stanice Stari grad - zbog „dvoipomesečne okupacije Pionirskog parka“
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Sreća da Srbija ima „istraživački tim Informera“! Dragan J. Vučićević je u poslednji čas otkrio pakleni plan „zločinaca“ i „blokadera“ i tako opet spasao državu. To što laže manje je bitno
Držati profesorku sociologije Mariju Vasić u zatvoru pod optužbom za terorizam je anticvilizajski zločin. Ili groteska, kako god hoćete. Zašto se protiv toga ne pobune sudije, tužioci, policajci, bezbednjaci
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
