Pitali smo ga o lex specijalisu, neobično visokoj ceni organizacije izložbe i sumnjama u zloupotrebe zbog nedovoljno transparentnosti. Uprkos svemu, Paterson predviđa da će Expo izložba doneti Beogradu novu energiju i ubrzan razvoj.
Vreme: Gospodine Paterson, vi ste bili jedan od vodećih stručnjaka u organizaciji takozvanog „velikog“ EXPO-a 2020 u Dubaiju. Beograd će 2027. godine biti domaćin specijalizovane EXPO izložbe, što je izazvalo brojna pitanja u javnosti o stvarnom značaju „male izložbe“ i njenom potencijalu da donese značajne koristi Srbiji kao domaćinu. Šta mislite o tome?
Džejmi Paterson: Kao neko ko je radio na svetskoj izložbi EXPO 2020 u Dubaiju, mogu reći da njene razmere nisu jedini pokazatelj njenog uticaja. Tačno je da specijalizovane izložbe, poput ove koja se sprema u Beogradu, nemaju neophodno isti značaj kao svetske EXPO izložbe, jer se one bave vrlo specifičnim temama.
To je s jedne strane ograničavajuća okolnost, ali je istovremeno i šansa, jer specijalizovane izložbe privlače ciljanu publiku, a Beograd je vrlo mudro odabrao specifičnu temu koja otvara nebrojene mogućnosti. Veliko interesovanje za njihovu organizaciju svedoči da takvi događaji nisu samo stvar prestiža, već i da njihovi organizatori imaju u vidu da one mogu biti jako korisne za zemlju. Pre svega u razvojnom smislu, jer doprinose aktiviranju nekih do sada neiskorišćenih potencijala.
Uostalom, Lisabon je tokom specijalizovane izložbe „Okeani, zaveštanje za budućnost“ 1998. posetilo oko 10 miliona ljudi i ta izložba je zapravo bila odskočna daska da se prestonica Portugala probije na globalnu scenu i postane jedna od omiljenih destinacija mnogih svetskih turista. Jednu deceniju kasnije, 2008. godine, specijalizovanu izložbu „Voda i održivi razvoj“ u Saragosi posetilo je više od 5,6 miliona ljudi. Lisabon i Saragosa su, dakle, iskoristili šansu, ne vidim razlog zašto to ne bi, dobrom organizacijom, mogao i Beograd. Činjenica da je Beograd pobedio mnoge, izuzetno jake konkurente iz celog sveta pokazuje da većina zemalja veruje u njegov potencijal.
U Dubaiju smo EXPO posmatrali kao platformu za inovacije, privlačenje novih investicija i unapređenje turizma, u skladu sa vizijom grada kao čvorišta za trgovinu i putovanja između kontinenata. Beograd može da se pozicionira kao lider ovog dela sveta, u koji će stranci poželeti da dođu ne samo tokom, već i posle izložbe, zbog bogate istorije, kulture, raznovrsne turističke ponude, tradicionalnog gostoprimstva i niza drugih razloga.
Vreme: Prema informacijama koje je objavio organizator, troškovi za organizaciju same izložbe EXPO 2027 u Beogradu iznosiće oko 1,3 milijarde evra. Istovremeno, zvaničnici su u više navrata saopštili da će prateći troškovi za infrastrukturu dostići između 17 i 18 milijardi evra. Da li je ova disproporcija uobičajena i kako bi mogla uticati na finansijski povrat projekta?
Džejmi Paterson:U Dubaiju smo se u toku organizacije izložbe EXPO 2020 suočavali sa sličnim kritikama, s tim što su ulaganja u infrastrukturu na kraju premašila početne projekcije, zbog toga što su dugoročne investicije u buduću infrastukturu Dubaija morale da se ubrzaju i završe pre početka EXPO izložbe. Niko se, međutim, nije bunio, jer najveći deo tih troškova nije ni bio vezan direktno za izložbu.
Dubai je iskoristio EXPO da ubrza proširenje Crvene linije metroa, a samo taj projekat je koštao 2,9 milijardi dolara, da nadogradi Međunarodni aerodrom Al Maktum i završi brojne druge infrastrukturne projekte od javnog značaja, koji su značajno olakšali i unapredili kvalitet života i stanovnika Dubaija i sve većeg broja njegovih posetilaca iz čitavog sveta.
Koliko sam obavešten, od tih 17 ili 18 milijardi evra, koje pominjete, samo sedam odsto će biti potrošeno na pripreme za sam EXPO 2027, a čak 93 odsto za gradnju putne i železničke infrastrukture i drugih javnih objekata, koji će ostati građanima Srbije na raspolaganju i posle izložbe. Sve što je izgrađeno, dakle, ostaće vama, to učesnici izložbe ne mogu odneti sa sobom.
Iz ličnog iskustva mogu da kažem da je sličan pristup organizaciji EXPO-a potpuno promenio Dubai. Metro se proširio, infrastruktura je unapređena, a EXPO City je posle izložbe postao trajni deo grada.
Na isti način „mali“ EXPO u Beogradu može da bude pokretač velikih promena i modernizacije čitave Srbije. Pri tome ovakvi veliki međunarodni projekti, po pravilu, sa sobom donose i nove investicije, generišu nova radna mesta – u Dubaiju se njihov broj posle izložbe svake godine uvećava za 45.000 – i ubrzava ekonomski rast. EXPO, dakle, nije samo prolazni spektakl, koji će se završiti posle tri meseca, već može da bude dobar temelj za bolju budućnost.
Vreme: Međutim, deo opozicije tvrdi da se finansijski efekti preuveličavaju i da će građani otplaćivati dug najmanje 27 godina. Kako to komentarišete?
Džejmi Paterson: Veliki projekti uvek izazivaju rasprave. I u Dubaiju su kritičari dovodili u pitanje projekcije ekonomskog uticaja, a onda je EXPO 2020 privukao 24 miliona posetilaca dok su ograničenja zbog pandemije Covid-a još bila aktuelna, sklopljeni su novi poslovi, a prihodi od turizma su toliko povećani da se Dubai učvrstio na sedmom mestu rang liste najposećenijih gradova u svetu. Koristi od organizacije, naravno, nisu bile vidljive odmah, već su rasle postepeno, otvaranjem novih i širenjem postojećih poslova, rastom zaposlenosti, a značajno unapređena infrastruktura privukla je i veliki broj novih stranih investicija.
Projekcije da će EXPO 2027 privući četiri miliona posetilaca deluju ambiciozno, ali su i realne. Ako pođemo od pretpostavke da će izložbu posetiti samo tri miliona ljudi i da će svako od njih u proseku u Beogradu i Srbiji boraviti po tri dana, da će na noćenja u hotelima, hranu i druge usluge trošiti 200 evra dnevno, dolazimo do prihoda od 1,8 milijardi evra, što je za pola milijarde evra više od procenjenih troškova priprema specijalizovane izložbe.
Tako posmatrano, Srbija će na toj manifestaciji zaraditi i nikako ne može biti u minusu. Da ne računamo druge prihode, kojih će svakako biti. Njih je u ovom trenutku teško proceniti, ali iz iskustva znam da su takve izložbe značajno uticale na odluke mnogih investitora da započnu biznis u zemljama – domaćinima takvih manifestacija. Da bi neko rešio da ostane najpre mora doći, a bez izložbe neki možda nikada ne bi ni kročili u Srbiju i ne bi saznali šta sve vaša zemlja, na obodu Evropske unije, može da im ponudi. A pre svega kvalifikovanu i obrazovanu radnu snagu i brojne sporazume o slobodnoj trgovini sa velikim brojem zemalja, Kinom, Turskom, Rusijom…
Vreme: Srpska vlada donela je i Lex Specialis, tj. zakon kojim se ubrzavaju procedure za EXPO. Donošenjem ovakvih zakona, direktno je omogućeno zaobilaženje zakonskih regulativa, rad objekata bez upotrebne dozvole, bez procene uticaja na životnu sredinu, i uopšteno je otvoren prostor za zloupotrebe. Da li su ovakvi ili slični zakoni donošeni u Dubaiju, i da li uopšte predstavljaju neki standard kada se radi o organizaciji EXPO izložbi?
Džejmi Paterson: Veliki projekti poput EXPO-a zahtevaju brzinu i efikasnost. To je glavna lekcija koju sam naučio u Dubaiju. Za EXPO 2020 donet je veći broj posebnih propisa, koji nam je omogućio da ubrzamo izgradnju na lokaciji koja se proteže na 438 hektara. Standardni procesi nisu osmišljeni tako da isprate šestomesečni događaj u kom učestvuju 192 zemlje. Ključ našeg uspeha, ako mogu tako reći, bila je transparentnost i praćenje dugoročne vizije razvoja koju smo imali. Sve je bilo javno i pažljivo se gledalo da sve bude usklađeno sa strogim standardima Dubaija – 123 zgrade su dobile LEED sertifikate, a infrastruktura ocenu „Excellent“ po BREEAM standardima.
Iako nisam detaljno upućen u zakon koji pominjete, rekao bih da Lex Specialis koji ste pomenuli prati sličnu logiku i da ima za cilj da se proces ubrza, ali ne na štetu kvaliteta. Rizik od zloupotrebe postoji svuda, ali Dubai je pokazao da se, uz pojačani javni nadzor i jasno definisane i postavljene ciljeve, stvari mogu držati pod kontrolom. Takav pristup osiguraće da EXPO 2027 dostigne svetske standarde i to bih preporučio i zvaničnicima iz Srbije. EXPO je projekat od javnog značaja, u interesu svih i država bi trebalo da pridobije javnost da joj bude saveznik, a ne protivnik.
Vreme: Republika Srbija za eksproprijaciju zemljišta namenjenog izgradnji izložbe EXPO planira da izdvoji oko 12 miliona evra, odnosno pola miliona evra po hektaru, dok je, na primer, neke od tih parcela 2018. prodala po ceni od 4.700 evra za hektar. Kako biste, iz perspektive nekoga ko je pratio rast vrednosti nekretnina tokom EXPO-a u Dubaiju, protumačili ove kritike?
Džejmi Paterson: Pre EXPO 2020 u Dubaiju, Dubai South je bio relativno nerazvijeno zemljište, i to se naravno reflektovalo na cene. Međutim, kada su urbanistički planovi jasno definisani i objavljeni, vrednost parcela pored nove trase metroa, puteva i u blizina aerodroma Al Maktoum naglo je porasla. Investitori su prepoznali potencijal, a kada je infrastruktura počela da se gradi i cene su skočile. Uobičajena je praksa širom sveta da infrastrukturni projekti podižu vrednost zemljišta u njihovoj blizini. U Dubaiju meštani nisu uvek oduševljeni promenama ali mogu da vide dugoročne potencijale lokacija. Zahvaljujući EXPO-u i razvoju okolne, oblast Expo City je od pustinje izrasla u dinamično naselje. Danas je EXPO City centar u kome su sedišta kompanija poput Simensa, Engie, Nestlé i Emirates i dugoročno gledano je opravdao sva ulaganja.
Slično bi se moglo desiti i sa Surčinom, ako EXPO 2027 ispuni očekivanja. Taj deo i okolina sa modernom infrastrukturom i boljim saobraćajnim vezama sa Beogradom i Aerodromom „Nikola Tesla“ biće mnogo atraktivniji za investitore, pa je za očekivati da će skočiti i vrednost nekretnina u tom delu grada. To je prosto posledica urbanističkog i svakog drugog razvoja. Ključ je u balansiranju, da se usklade potrebe države i Beograda i lokalne zajednice i da se kroz bolju komunikaciju objasni da će svi stanovnici na kraju imati koristi od dugoročnog rasta i poboljšanja kvaliteta života u tom delu Beograda.
Vreme: Veliki deo javnosti strahuje da se masovno grade objekti koji će ugostiti EXPO, a da će posle događaja ti objekti postati „grad duhova”. Kakva je tu praksa, iz Vašeg iskustva sa EXPO City Dubai?
Džejmi Paterson: Ova briga se često javlja kada su veliki projekti u pitanju i sasvim je razumljiva, jer niko ne želi prazne zgrade. U Dubaiju smo to rešili efikasno i verujem da smo, u tom smislu, pokazali jedan dobar primer. Posle izložbe, preko 80 odsto infrastrukture razvijene za Expo je zadržano i transformisano je u EXPO City Dubai, potpuno integrisano naselje u kome ljudi žive, rade i uživaju. Terra, koja je bila Paviljon Održivosti, je sada naučni centar,, prostori koji su bili namenjeni izlaganju za određene teme sada su kancelarije, uskoro će postati i stambeni prostori, a trg Al Wasl domaćin velikog broja međunarodnih i nacionalnih događaja, sve u sklopu Dubai Urban Master Plana 2040. Ni jedan od objekata, dakle, nije napušten, a grad je nastavio da napreduje i da se dalje razvija.
Čini mi se da Beograd ima slične ideje, planirajući da paviljone za EXPO 2027 pretvori u novo sajmište, u čijoj će okolini biti 1.500 stanova i marina na Savi. Dubai je izbegao da taj prostor postane „grad duhove“, jer smo unapred planirali i znali šta ćemo sa tim objektima kada se izložba završi. Ako i Beograd uspešno ostvari svoju viziju i poveže taj kompleks novom železničkom prugom i auto-putem do aerodroma, ti prostori će živeti i sigurno se neće pretvoriti u „grad duhova“. Pre može postati mesto koje će doneti gradu jednu novu energiju. Pogotovo što bi Beograd, po mom mišljenju, u narednom periodu trebalo da se razvija ne samo u visinu, nego i u širinu, da bi svojim stanovnicima omogućio još bolji kvalitet života i stanovanja.
