Štimac sam pred Predsedništvom: Ne dam da 15 ljudi bude zaboravljeno

Aktivista i nekadašnji košarkaš Vladimir Štimac počeo je u subotu u podne protest ispred Generalnog sekretarijata predsednika Repuplike koji će, kako je najavio, trajati 24 sata, odnosno do nedelje u podne. Štimac, koji je ispred kabineta Aleksandra Vučića razapeo i šator, najavio je i da će, ukoliko premijer Miloš Vučević i gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić ne podnesu ostavke zbog tragedije koja se dogodila na Železničkoj stanici u tom gradu, pozvati građane da iduće sedmice započnu protest od 48 sati ispred Generalnog sekretarijata predsednika Repuplike.

VREME: Zašto ste se odlučili za protest?

Vladimir Štimac: Došao sam da podsetim ljude odakle dolaze sve odluke u Republici Srbiji, da samo jedan čovek donosi odluke, a to je Aleksandar Vučić i da nema ni premijera, ni drugih ljudi, da su to samo administrativne pozicije.

Ipak, ne tražite Vučićevu smenu, nego ostavke premijera i gradonačelnika Novog Sada?

Tako je.

Zašto?

Zato što se time pokazuje politička odgovornost za ono što se desilo. Druga veoma važna stvar je da je kroz sav preformans vlasti koji traje mesec dana, mi i dalje nemamo nikakve detalje o tome ko je kriv, ko stoji iza tih firmi, šta se dešava. Imamo samo 15 nevinih poguinulih ljudi. Građani Srbije i ja nećemo ostati na tome, želimo da znamo istinu, da tih 15 živote ne bude tek tako izgubljeno.

Objektivno, i građani i Vi ne možete tražiti istinu posle ovoliko vremena, ipak to može da potraje.

Tražiću istinu na sve moguće načine, imam i volju i želju. Stalo mi je do Srbije i do tuh 15 života, i ne želim da oni ikada budu zaboravljeni. Vodiću svoju borbu kako znam i umem, verujem da će ljudi da me podrže, već sam dobio mnogo poruka i hvala im na svemu.

Zašto onda stojite sami?

Zato što nikome nisam najavio, želeo sam to sam da uradim, ali verujem da će ljudi doći. Druga stvar, rekao sam da ću ovde stajati do nedelje u podne, odnosno 24 sata i podneo sam usmene zahteve. Ukoliko oni ne budu ispunjeni, sledeće nedelje ću ponovo doći ovde na 48 sati i pozvaću ljude da zajedno napravimo kamp i da stvaramo konstantni pritisak.

Mnogo toga se dešava, čas protesti, čas blokade, deluje da je kao ubodi pčele, svuda pomalo. Kako to Vama sve zajedno izgleda?

Meni to izgleda izvanredno, jer u ovom trenutku neka masovna okupljanja podržavam, ali ovde se pokazuje da cela Srbija nije zadovoljna onim što se dešava. Svako treba da bude slobodan da izrazi svoj bunt i samim tim vidimo da se vlast ne oseća dobro, čim oni šalju na svaku moguću tačku ljude iz opština koji provociraju. Oni više nemaju ni aktiviste da im lepe postere.

Da li se bojite da će neko nekog da pretuče na tim blokadama, s obzirom da su svima tanki živci, a da, kako ste rekli, ima mnogo provokatora?

Mislim da ne. Mislim da treba razgovarati i sa tim ljudima. Pre tri, četiri dana imao sam razgovor na ulici, Niotkuda su se pojavila dva momka, i počeli su da me ispituju kako ovo i što ono. Rekao sam im: „Čekajte ljudi. Polako. Da vidimo šta se uradilo. Ima više od 200 slučajeva, nema odgovornih. Od 100 odsto države ima možda desetak odsto u SNS-u koji dobro žive. Ostali ljudi žive u pukoj bedi i to je haos.“

Rekli ste da ste neke ljude i prepoznali. Mislili ste verovatno na navijače Crvene zvezde. To je ostalo malo nedorečeno.

Ne, ne, nisam. Nisu to bili navijači. Tu sam jako pogrešio, bili su samo opštinski funkcioneri.

Da li ste ih prijavili, kao što ste rekli?

Hteo sam da odem, ali je organizacija „Most ostaje“ otišla pr mene i prijavila ih, ali sam se stavio na uslugu policiji, ako treba da dam neke dodatne informacije.

Mislite li da sve ove akcije, a znamo kako izveštavaju režimski mediji, da one dopronose da se ipak dopre do nekog ili da je sve kao i uvek – crna slika ovde, bela slika ovamo?

Od režimskih medija nemojte ništa da očekujete. Veoma mi je žao da se ti ljudi koriste. Videli smo pre nekoliko dana da izveštač „Informera“ se možda u nekom trenutku i uplašio od svega, ali nema zašto, jer niko njemu ili bilo kome neće da naudi. On nije znao da sastavi dve rečenice. Vidimo da oni guraju tu neku stranu koja nije realna, izmišljaju priče, govore o nekim glupostima, hvataju se za neke mizerne stvari koje ovaj narod neće da prihvati.