Stanovnica Zvečana Tamara Čolaković uputila je otvoreno pismo portalu KoSSev u kome je navela da iako voli svoj lepi grad, „možda je došlo vreme da se deca i ona spakuju i odu“, jer „niko nema sluha za njene probleme“.
„Pomaže Bog dragi moji Kosovci, jer nama samo Bog ovde može da pomogne, mada – možda ni on vise ne želi. Samohrana sam majka, dva maloletna deteta, raseljeno lice, kažu raseljeno, ne izbeglica, možda me nekada i vrate u Srbicu, ko zna. Godinama živim u Zvečanu, volim Zvečan, lep je gradić, ima dušu. Volim ga i želim da ostanem u njemu zauvek – da gledam zastavu i da se divim zvečanskim brdima, ali… Godinama nema niko ‘sluha’ za moje probleme, za moju decu i za mene stana nema, iako pojedini nisu kročili u iste i po deset godina“, navodi u pismu .
Ocenjuje da nema osnovnih uslova za ostanak u Zvečanu.
„Za nas koji želimo da ostanemo stana nema. Nema za nas ni dobrih plata, ni lagodnog života, ni olakšavanja ovih mučnih okolnosti. Kome da se obratim, koga da pitam da mi pomogne? Kome da kažem da imam najboljeg učenika i najprosperitetnijeg sportistu u kuži? Nikome. Jer niko ne želi da čuje! Možda je vreme, da se spakujemo, možda je vreme da odemo odavde, možda je to „nekome“ cilj, i možda nas neko bude više cenio i dao nam parče neba koji ovde da dobijemo nismo mogli. I, da, državo, hvala i sram te bilo“, poručuje na kraju svog pisma Jasmina Čolaković.
Teška situacija u Zvečanu
O tome kakva je situacija u Zvečanu, nedavno je govorio advokat Ljubomir Pantović za portal „Kosovo online“. Prošle godine su se tu odigrali nemili događaji ispred zgrade opštine, u kojima su teško povređena trojica Srba i oko 30 pripadnika Kfora.
Pantović kaže da je od tada vidljivo strože postupanje sudova i tužilaštva u odnosu na osumnjičene, ne samo za dešavanja u Zvečanu, nego i za događaje iz maja prošle godine u Leposaviću i Zubinom Potoku.
„Tužilaštva i sudovi, bez tužilaca i sudija Srba, znatno su stroži. Ljudi su čak i neosnovano osuđivani, pritvarani, a što se u redovnim okolnostima ne bi dešavalo“, kaže Pantović za Kosovo onlajn.
Tajne optužnice
Pantović kaže da su ljudi uplašeni i da je njihov strah realan jer je nekoliko osoba, samo zato što su bili na licu mesta ispred opštine Zvečan u momentu nereda, uhapšeno i pritvoreno i sada se protiv njih vode krivični postupci.
„Nekog kriterijuma niti pouzdanih dokaza nema i ljudi su u strahu da i njih može da zadesi takva sudbina – da budu uhapšeni, da budu u pritvoru više meseci i da im se sudi. Vidimo da je jedan broj ljudi iz tog straha napustio Mitrovicu. Optužnice nisu formalno skrivene, ali iza paravana tužilaštvo i policija kopaju po video materijalu koji imaju, zatim pribavljaju određene svedoke, traže informacije i desi se da neko bude uhapšen. Tajnih, skrivenih optužnica u pravom smislu te reči nema, ali se i dalje kopa po maju 2023. godine vezano i za Zvečan, i za Leposavić i za Zubin Potok”, kaže Pantović.
Kao slikovit primer kako se postupa, on navodi slučaj u kome je jedna osoba zbog psovke izrečene ispred opštine Leposavić, upućene jednom čoveku, bila u pritvoru mesec i po dana, da bi tužilaštvo tražilo da se pritvor produži i nakon podizanja optužnice.
Na Kosovu ostalo još 100.000 Srba?
Nema tačnih podataka koliko je još Srba ostalo na Kosovu, pošto još nisu saopšteni rezultati popisa stanovništva koji je sproveden je u periodu od 5. aprila do 17. maja, osim u jedanaest opština južno od Ibra, u kojima je na zahtev lokalnih vlasti produžen za još nedelju dana.
Međutim, pitanje je koliko će i ti podaci biti validni, pošto je veliki broj Srba bojkotovao ovaj popis.
Nezvanično, Beograd barata sa nezvaničnom procenom od 100.000 preostalih Srba u pokrajini.
Događaji iz prošlosti, poput onih iz marta 2004. ali i ovi svežiji, te nedostatak perspektive, navode ljude da sve više odlaze. Istraživanja civilnog društva pokazuju da u narednih pet godina svoju budućnost na Kosovu ne vide mladi od 18 do 29 godina.
Podaci iz istraživanja NVO Aktiv iz Kosovske Mitrovice govore da svaki drugi ispitanik od 30 do 45 godina sebe vidi na Kosovu u narednih pet godina. Ovo istraživanje je sprovedeno u sredinama u kojima žive Srbi.
