Foto: V. Velkovski
Plesna predstava Mine Ćirić „Na koncu“ u utorak na programu novosadskog „Kaleidoskopa kulture“, o odgovornosti koju podrazumeva sloboda
Na programu novosadskog „Kaleidoskopa kulture“ sutra u utorak, u Kulturnoj stanici Eđšeg, je predstava Mine Ćirić „Na koncu“.
Kulturna stanica Eđšeg je najavljuje kao savremenu plesnu predstavu o četiri marionete koje postaju svesne niti koje ih drže i kontrolišu. Svaka od njih ima neki lični problem koji upravlja njima, a bez koga bi bila slobodna. Predstava se bavi pitanjem da li znamo šta želimo kad želimo slobodu.
„E, sad, šta uopšte znači biti slobodan?“, kaže Mina Ćirić.
„Sloboda podrazumeva odgovornost, to mi je važno da kažem ovom predstavom. Jer, kontrola ne nestaje, samo je ti preuzimaš, što definitivno nije ’samo’. Na kraju i na koncu, marionete će otkriti slobodu da biraju kome predaju kontrolu. Što znači da moraju da obnove zaboravljenu moć poverenja u druge, a to nije lako. Ali, biće slobodne da ostvare bliskost s kim žele, i da budu iskrene prema sebi. Strašni konci kontrole postaće neraskidive niti poverenja“, objasnila je Mina Ćirić.
Predstava „Na koncu“ je izabrana na nacionalnom konkursu Fondacije „Novi Sad – Evropska prestonica kulture” u okviru šestog novosadskog Kaleidoskopa kulture, koji je upravo u toku. Na konkursu je od 67 prijavljenih, odabrano 23 umetnička projekta.
Mina Ćirić objašnjava da ju je privukla tema ovogodišnjeg Kaleidoskopa – „Neraskidive veze”.
„Igrom slučaja, imala sam ideju na kojoj sam počela da radim sa ljudima iz naše trupe u nastajanju i ta ideja se savršeno uklapala u tematski okvir ovog konkursa. Bili smo na probi i istraživali smo šta za nas znače zdrave i nezdrave veze sa drugima, samim sobom, sredinom… Tražili smo načine da napravimo razliku između kontrole na koju želimo da pristanemo, i one na koju baš ne bi trebalo. U to vreme sam našla, ili me je pronašao, ovaj konkurs“ – ističe Mina Ćirić.
„Kaleidoskop kulture“ je najveći, a ujedno i legatski projekat Evropske prestonice kulture. Tokom pet nedelja, predstavljeno je pet vrsta umetnosti i gotovo 1000 umetnika i stručnjaka iz oblasti arhitekture, književnosti, vizuelne, izvođačke i primenjene umetnosti.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
U zgradi Policijske stanice Stari grad u Novom Sadu, maloletni Milan Jaćimović bio je okružen policajcima i zadržan četiri sata bez jasnog objašnjenja. Advokati koji su bili uz njega svedoče za „Vreme" šta se tamo sve dešavalo
Slučaj Jaćimović u Novom Sadu dobio je novu dimenziju nakon što je policija privela Milana Jaćimovića, sina autoprevoznika Milomira koji već devet dana odbija hranu
Policija u opremi za razbijanje demonstracija odgurala je građane koji su pokušavali da spreče specijalno vozilo da ispred zgrade Banovine u Novom Sadu ukloni autobus Milomira Jaćimovića, koji mu je ranije danas vraćen. Nakon toga Jaćimovićev maloletni sin je najavio da ponovo počinje štrajk glađu
RTS je javio da su maskirani Albanci u Kopnenoj zoni bezbednosti pucali na srpske vojnike. Da li je reč o velikom bezbednosnom propustu, ili još jednoj loše režiranoj predstavi za javnost?
Dijana Hrka, majka Stefana Hrke koji je stradao u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, saopštila je na konferenciji za medije da nakon 16 dana prekida štrajk glađu
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Dijana Hrka, Milomir Jaćimović i emocije građana
Ranjene duše na obodu Ćacilenda Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
