Foto: V. Velkovski
Plesna predstava Mine Ćirić „Na koncu“ u utorak na programu novosadskog „Kaleidoskopa kulture“, o odgovornosti koju podrazumeva sloboda
Na programu novosadskog „Kaleidoskopa kulture“ sutra u utorak, u Kulturnoj stanici Eđšeg, je predstava Mine Ćirić „Na koncu“.
Kulturna stanica Eđšeg je najavljuje kao savremenu plesnu predstavu o četiri marionete koje postaju svesne niti koje ih drže i kontrolišu. Svaka od njih ima neki lični problem koji upravlja njima, a bez koga bi bila slobodna. Predstava se bavi pitanjem da li znamo šta želimo kad želimo slobodu.
„E, sad, šta uopšte znači biti slobodan?“, kaže Mina Ćirić.
„Sloboda podrazumeva odgovornost, to mi je važno da kažem ovom predstavom. Jer, kontrola ne nestaje, samo je ti preuzimaš, što definitivno nije ’samo’. Na kraju i na koncu, marionete će otkriti slobodu da biraju kome predaju kontrolu. Što znači da moraju da obnove zaboravljenu moć poverenja u druge, a to nije lako. Ali, biće slobodne da ostvare bliskost s kim žele, i da budu iskrene prema sebi. Strašni konci kontrole postaće neraskidive niti poverenja“, objasnila je Mina Ćirić.
Predstava „Na koncu“ je izabrana na nacionalnom konkursu Fondacije „Novi Sad – Evropska prestonica kulture” u okviru šestog novosadskog Kaleidoskopa kulture, koji je upravo u toku. Na konkursu je od 67 prijavljenih, odabrano 23 umetnička projekta.
Mina Ćirić objašnjava da ju je privukla tema ovogodišnjeg Kaleidoskopa – „Neraskidive veze”.
„Igrom slučaja, imala sam ideju na kojoj sam počela da radim sa ljudima iz naše trupe u nastajanju i ta ideja se savršeno uklapala u tematski okvir ovog konkursa. Bili smo na probi i istraživali smo šta za nas znače zdrave i nezdrave veze sa drugima, samim sobom, sredinom… Tražili smo načine da napravimo razliku između kontrole na koju želimo da pristanemo, i one na koju baš ne bi trebalo. U to vreme sam našla, ili me je pronašao, ovaj konkurs“ – ističe Mina Ćirić.
„Kaleidoskop kulture“ je najveći, a ujedno i legatski projekat Evropske prestonice kulture. Tokom pet nedelja, predstavljeno je pet vrsta umetnosti i gotovo 1000 umetnika i stručnjaka iz oblasti arhitekture, književnosti, vizuelne, izvođačke i primenjene umetnosti.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Protivnici projekta „Novi Sad na vodi“ traže da građani odluče o njegovoj sudbini. Građanska platforma „100% Sad“ najavila je pokretanje narodne inicijative za raspisivanje obavezujućeg lokalnog referenduma o Planu generalne regulacije
Od kraja rata most na Ibru bio je pod nadzorom Kfora jer je bio poznat po etničkim sukobima.
Novinar „Frankfurter algemajne cajtung“ Mihael Martens je u Beogradu pitao Zelenskog kako da Evropa pomogne da se „ubije više Rusa“, to jest „ruskih vojnika“. Redakcija se u dopisu „Vremenu“ ograđuje od „ubijanja Rusa“, ali preti pravnim merama svima koji kleveću i prete Martensu
Slobodan Milenković, bivši načelnik Odeljenja za borbu protiv droga koji je otkrio plantažu „Jovanjica“, trajno je premešten iz Uprave kriminalističke policije u Sektor za informacione tehnologije MUP-a, saopštila je Advokatska kancelarija Tomanović
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zapretio je promenom vodotoka reke Ibar zbog toga što se po nalogu Prištine ruše srpske kuće na Gazivodama. Za inženjere je ova izjava „besmislica” koja "veze nema sa zdravim razumom"
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Predsednik Aleksandar Vučić opet kaže da će priznati poraz i čestitati jer će „blokaderi“ pobediti. On bi time da istera zeca iz šume, ali niko sa druge strane nije dužan da obeća Vučiću sličnu čestitku
Sve naprednjačke kampanje: Pevaj i kad ti se plače
Raja pod šatru, a oni u Dubai Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
