Foto: Tanjug
Na marginama oktobarskog samita Evropskog saveta, razgovara se o situaciji na Kosovu i Metohiji. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se sa evropskim zvaničnicima, sa kojima je prethodno razgovarala i delegacija Prištine
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti danas su se u Briselu odvojeno sastali sa zvaničnicima Nemačke, Francuske i Italije, kao i sa specijalnim izaslanikom za dijalog Miroslavom Lajčakom i šefom evropske diplomatije Žozepom Boreljom. Međutim, detalji ovih sastanaka još nisu poznati.
Mediji prenose da razgovori i dalje traju, ali da se ne zna u kom formatu.
Bez izjava
Posle sastanaka nisu objavljeni detalji razgovora lidera Kosova i Srbije s kancelarom Olafom Šolcom, predsednikom Emanuelom Makronom i premijerkom Đorđom Meloni, mada izvori, kako prenosi Radio Slobodna Evopa, kažu da se „stvari kreću“, dok se spominje mogućnost novih sastanaka.
Ni Kurti ni Vučić zasad nisu dali izjavu novinarima o sastancima na marginama Samita EU koji se bavi Ukrajinom i ratom Izraela protiv Hamasa.
Odvojenim sastancima Kurtija i Vučića s liderima Nemačke, Francuske i Italije prisustvovali su i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, te šef diplomatije EU Žozep Borel, koji će informisati šefove država i vlada EU o situaciji u procesu normalizacije odnosa Kosova i Srbije.
Vučić je posle susreta s liderima članica EU nastavio razgovore s Boreljom i Lajčakom.
Kosovski premijer je nakon sastanku sa evropskim zvaničnicima napustio zgradu, ali se potom vratio. Kako je javlja prištinska Koha, u toku je njegov razgovor sa specijalnim izaslanikom EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom.
Diplomatski izvori su za RSE rekli da su lideri Nemačke, Francuske i Italije izrazili spremnost da se vrate i podrže napore Prištine i Beograda u cilju pronalaska rešenja. Oni učestvuju na redovnom samitu EU, ali su, kako kažu izvori, spremni da privremeno napuste samit ako bi njihovo prisustvo doprinelo naporima.
Pozivi na dijalog i deeskalaciju
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel poručio je da je od suštinskog značaja da dođe do deeskalacije na Kosovu i Metohije.
”Sa visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku Žozepom Boreljom i EU kolegama sastao sam se sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem, a potom i sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Deeskalacija i povratak normalizaciji odnosa Beograda i Prištine je od suštinskog značaja”, napisao je Mišel na društvenoj mreži Iks.
Premijerka Italije Đorđa Meloni izjavila je da Beograd i Priština treba da preduzmu korake u vezi sa sprovođenjem potpisanih sporazuma.
„Pokušavamo da pronađemo rešenje. Zamolili smo obojicu lidera da preduzmu korake u sprovođenju potpisanih sporazuma”, rekla je Meloni novinarima u Briselu nakon odvojenih sastanaka.
Visoki komesar EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj izjavio je da jedino rešenje može da se nađe kroz dijalog Beograda i Prištine.
On je rekao novinarima, nakon dolaska na samit Evropskog saveta, da će možda napustiti taj sastanak i vratiti se na sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem.
„Možda ću opet da napustim sastanak i sednem sa liderima Kosova i Srbije kako bi pokušali da nađemo rešenje u okviru dijaloga. Nema rešenja bez dijaloga radi normalizacije odnosa“, rekao je Borelj.
Pre dabašnijh razgovora, Miroslav Lajčak je izjavio da se više ne pregovara na način „uzmi ili ostavi“.
Kako je dodao, ovo mora da bude pomirenje između dve strane u kome im EU pomaže.
Istakao je i da se čeka implementacija sporazuma.
Početi raditi na deeskalaciji
Šef skupštinskog Odbora za KiM Milovan Drecun izjavio je da ne veruje da je na današnjim razgovorima u Briselu došlo do bilo kakvog dogovora.
„Odvojeni sastanci evropskih lidera sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom prištinskih privremenih institucija Aljbinom Kurtijem mi govore da nije postignut nikakav dogovor i da se traži rešenje za priblizavanje stavova dve strane, da se traži mogućnost da se ostvari nekakav napredak. Da se dogovori nastavak dijaloga i implementacija nekakvog sporazuma, a za nas je to samo predlog sporuzuma“, rekao je Drecun
Miloš Pavković iz Centra za evropske politike rekao je za Euronews Srbija da će zvaničnici u Briselu Vučiću i Kurtiju poručiti da EU od njih očekuje da se vrate ispunjavanju dosadašnjih obaveza i da počnu da rade na deeskalaciji.
„I na prethodnom sastanku na visokom političkom nivou u septembru ovo je isti bio zahtev. Prosto nismo uspeli da dođemo ni do deeskalacije, nego smo zapravo doživeli još veću eskalaciju sa Banjskom. Bilo je neophodno da se sada uključe predstavnici zemalja Kvinte, ‘velika petorka’, koja je dolazila u Beograd i Prištinu, ne bi li izvršila jači diplomatski pritisak na obe strane“, rekao je Pavković za Euronews Srbija.
Diplomata Zoran Milivojević ocenio je ranije za Euronews Srbija da nije iznenađen stavovima međunarodne zajednice kada je u pitanju Kosovo. Kako dodaje, suština je da ukoliko bi evropski zvaničnici zaista želeli da deblokiraju dijalog onda je neophodno da se, kako kaže, EU vrati na statusno neutralnu poziciju.
„Posle posete velike petorke bilo je očekivano će oni insistirati na evropskom planu. Za njih evropski plan (Ohridski sporazum) nema alternativu. Očigledno je da će težište biti na tome, ali i vraćanje dijalogu uz pritisak na Prištinu da ispuni one delove Briselskog sporazuma koje nije ispunila. To je platforma sa koje će nastupati“, rekao je.
Da li će se sastati Vučić i Kurti?
Kako je ranije izjavio portparol EU Pitera Stano, ovi odvojeni sastanci su nastavak procesa koji je započeo prošlog vikenda, kada je takozvana „velika petorka“ zapadnih izaslanika posetila Prištinu i Beograd.
„Ideja je da se ovi sastanci održe na marginama samita EU, u znak podrške povratku dijalogu. Poruka EU je da očekujemo da se obe strane, Srbija i Kosovo, odmah i nesmetano vrate obavezama koje proističu iz dijaloga, da odmah rade na smanjenju tenzija i ponovnom pokretanju dijaloga“, rekao je Stano.
Stano je rekao da bilo kakav sastanak Kurtija i Vučića, za sada, nije u planu.
Međutim, neki diplomatski izvori u Briselu rekli su da će njihov zajednički sastanak zavisiti od susreta sa evropskim liderima.
Kurti i Vučić su se poslednji put sastali 14. septembra, ali bez pomaka.
Desetak dana kasnije dogodio se napad u Banjskoj, gde su naoružane grupe Srba napale kosovsku policiju, ubivši jednog policijskog službenika. Tokom sukoba ubijena su i tri srpska napadača, što je izazvalo zabrinutost za stabilnost u regionu.
B.G./Slobodna Evropa/Euronews Srbija/RTS/FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Večeras (5. septembar) su u Novom Sadu mirni građani, okupljeni da izraze svoje mišljenje, brutalno napadnuti od strane policije, kažu iz Građanskih inicijativa
Predstavnici Gradskog zavoda za javno zdravlje predstavili su Inicijative „Beograd ostaje“ rezultate analize zemljišta koju su radili na prostoru Marine Dorćol
Za razliku od protesta za 15. mart i Vidovdan, „Srbijavoz“ danas nije dobila dojavu o bombi ili postavila neki razlog otkazivanja vozova ka Novom Sadu
Novica Antić i Branko Momčilović, koji su uoči Vidovdanskog protesta uhapšeni zbog navodnog rušenja ustavnog poretka, biće pušteni na slobodu, saopštio je njihov advokat Ivan Antić. Opozicionaru iz Kraljeva Ivanu Matoviću određen je kućni pritvor
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić krajem avgusta poslao je pismo predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen u kome se žalio na aktuelnu društvenu i političku krizu. Dve nedelje nakon toga iz Pekinga poručuje Evropi da treba češće da dolazi u prestonicu Kine
U Novom Sadu, u Zaječaru, u Novom Pazaru, u svakoj školi u kojoj se sprovode staljinističke čistke i na svakom mestu gde vladaju nepravda, laž i strah dok pada pomrčina ukidanja ustavno-pravnog poretka, građani Srbije i te kako čuju jedni druge
Nezamislivo je da građani i studenti priznaju pobedu izvojevanu krađom. A sasvim je izvesno da će da krade. S druge strane da li iko veruje da bi Vučić, ukoliko izgubi izbore, priznao izbore? Naravno da ne bi, ali ovoga puta ne pita se on
Jednog dana, koji nije daleko, Vučić je moći još samo da piše odjeke i reagovanja, u nadi da će ih neko objaviti. Jedino bitno pitanje za društvo u Srbiji jeste: odakle će ih pisati
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
