Ako uđu u EU, Srbija i komšiluk bi kao siromašne države bili neto-primaoci novca iz briselske kase. Ali, to nije ništa u poređenju sa time koliko bi novca dobijala mnogoljudna agrarna Ukrajina. Toga se mnogi u EU plaše.
„Bez poljoprivrednika nema hleba“. Tako je glasio popularni slogan kad su u februaru poljski farmeri blokirali ulice i drumove na dvestotinak lokacija, piše Dojče vele.
Nadomak gradića Kocka, dva sata vožnje od ukrajinske granice, stotine traktora tada su blokirale put kako bi sprečile da jeftine ukrajinske žitarice uđu u zemlju.
Poljski poljoprivrednici se boje da bi ulazak Ukrajine u Evropsku uniju preplavio tržište kontinenta jeftinijom hranom i urnisao poljoprivrednike drugde. „Neka zaborave na to, to je luda ideja“, rekao je jedan od farmera za DW tokom tog protesta.
Da li se vrata otvaraju?
Više od decenije je EU delovala kao zatvoreni klub pred čijim vratima uzaludno čeka nekoliko zemalja. Ali, ruska invazija na Ukrajinu to je promenila iz korena.
U decembru je Brisel otvorio pristupne pregovore sa Ukrajinom i Moldavijom i dao status kandidata Gruziji.
„Iz očitih razloga EU sada vidi proširenje kao bezbednosni instrument. A (uticaj na) budžet EU je deo priče, ali ne mora biti odlučujući“, kaže Tu Ngujen, zamenica direktora u berlinskom trustu mozgova Centar „Žak Delor“.
Naime, novi entuzijazam oko proširenja EU koji provejava iz Brisela koči činjenica što neke članice Unije i mnogi građani u proširenju vide čist ekonomski gubitak.
Najveći deo budžeta EU ide na regionalni razvoj i poljoprivredu. Siromašnije članice dobijaju iz budžeta mnogo više nego što u njega uplaćuju.
Osam zemalja koje su u čekaonici EU, uključujući Srbiju i Ukrajinu, sve su daleko siromašnije od proseka EU i sve bi bile neto-primaoci.
„Jeftini“ Balkan
Za Jasnu Pejović, koja u Podgorici vodi startap-firmu za učenje „Flourish“, članstvo u EU bi dalo „više legitimiteta“ njenoj zemlji. Crna Gora je najdalje odmakla od svih kandidata i 80 odsto njenih građana podržava ulazak u EU.
„Potencijalni investitori često kažu da nikad nisu poslovali u Crnoj Gori i da ne znaju kako to ide. Onda ih pitam da li bi bilo drukčije da smo deo EU? I oni kažu da bi bilo. Jer znaju kako ide u EU“, priča Pejović za DW.
Crna Gora broji svega 630.000 stanovnika i ne bi bila skoro nikakav trošak za budžet EU. „Niko ne bi ni primetio“, kaže Natali Toči, savetnica dvoje bivših komesara EU za proširenje. Ali EU takođe „ne vidi ekonomske benefite“, kaže ona.
Prijem država Zapadnog Balkana – koje skupa imaju petnaestak miliona stanovnika – doneo bi mnogim stanovnicima velike koristi uz relativno mali trošak po budžet EU.
Pa ipak, države regiona su kandidati po deceniju ili dve, recimo Severna Makedonija.
Ukrajina – slon u sobi
Druga je priča sa Ukrajinom kojoj je Brisel otvorio perspektivu tek pod ruskom invazijom. Ukrajina je pre rata brojala preko četrdeset miliona ljudi, a bila je siromašnija i od balkanskih kandidata.
„To je sasvim drugi nivo“, kaže Toči, „zbog veličine zemlje, poljoprivrednog sektora, zbog prosečnog imetka i pre svega jer zemlji u ratu treba petsto milijardi evra za obnovu i ta će suma samo rasti“.
Ukrajina bi odmah postala najveća poljoprivredna sila EU i usisavala veliki deo budžeta. U državama EU ima 157 miliona hektara obradive zemlje, dok se samo u Ukrajini broji 41 milion hektara. Poređenja radi, Srbija ima između četiri i pet miliona hektara.
Stoga bi za mnoge u EU Ukrajina bila konkurencija koju ne žele. „Verovatno bismo bankrotirali. Jer lako bi nas preplavili jeftiniji proizvodi iz Ukrajine“, kaže Lukaš Čeh, poljski proizvođač žitarica i uzgajivač svinja.
Čeh dobija deo subvencija direktno iz briselske kase, kao i mnoge kolege u Poljskoj. Ta zemlja je uspela da postane poljoprivredna sila u okviru EU kojoj se pridružila pre dve decenije.
Koliko to košta?
Prema računici Evropskog saveta, prijem svih kandidata u EU koštao bi 256 milijardi evra na sedmogodišnji budžetski period. Samo Ukrajina bi od toga dobila 186 milijardi, ne računajući troškove obnove.
Tu Ngujen za DW kaže da možda troškovi ne bi bili onoliki koliko se pribojavaju neke članice EU, ali kaže da je nejasno otkuda bi došao dodatni novac.
„Moguće je da dođe od trenutnih članica. Moguće je da EU dođe do sopstvenog do novca na nove načine. Recimo raspravlja se o porezu na plastiku ili trgovini ugljen-dioksidom“, kaže ona.
Na kraju je EU podeljena po pitanju brzog proširenja. Neki od odgovora na pitanje koja strana preteže biće dati na glasanju za Evropski parlament u junu.
