Nacrtom Rezolucije o genocidu u Srebrenici je, između ostalog, predviđeno da se 11. jul svake godine obeležava kao „Međunarodni dan sećanja na genocid počinjen u Srebrenici 1995. godine“. Generalna skupština Ujedinjenih nacija o tome bi trebalo da raspravlja 2. maja, dok je rasprava o Nacrtu rezolucije najavljena za sredu 17. aprila na zatvorenom sastanku u UN, piše „Dojče vele“ (DW).
Rezolucijom se osuđuje i negiranje genocida, kao i veličanje ratnih zločinaca, dok se države-članice UN podstiču na čuvanje sudski utvrđenih činjenica kroz obrazovne sisteme, u cilju sprečavanja revizionizma i ponavljanja genocida.
Naglašava se značaj završetka procesa pronalaženja i identifikacije preostalih žrtava genocida i poziva na nastavak krivičnog progona počinilaca genocida u Srebrenici.
Od država-članica UN traži se da poštuju obaveze prema Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida.
Šta bi rezolucija značila preživelim žrtvama?
Burne su reakcije mnogih srpskih zvaničnika koji, između ostalog, strahuju da će se Rezolucija upotrebiti za ukidanje bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska.
Reakcije iz Srbije i RS ne mogu se ničim opravdati, smatra za predsednik Udruženja žrtava i svjedoka genocida Murat Tahirović. „Usvajanje rezolucije o genocidu u Srebrenici je samo civilizacijski čin kojim bi se svakog 11. jula u više od 190 država članica UN pokazalo poštovanje prema žrtvama“, kaže Tahirović za DW.
On napominje da je inicijativa za donošenje rezolucije dug proces i rezultat angažmana pre svih majki Srebrenice i predsednice Udruženja „Majke enklava Srebrenica i Žepa“ Munire Subašić, ali i predsedavajućeg Predsedništva Bosne i Hercegovine Denisa Bećirovića, te ambasadora BiH u UN Zlatka Lagumdžije, kao i država-sponzora rezolucije.
„Rezolucija neće doneti ništa od onoga o čemu govore Aleksandar Vučić i Milorad Dodik pokušavajući da uplaše svoje građane i druge u regionu, ali će pružiti priliku da se otvore procesi pomirenja i katarze“, smatra Tahirović.
Nemačka inicijativa
Inicijatori Rezolucije su, kako prenose mediji u BiH, Nemačka i Ruanda, a u izradi Nacrta rezolucije učestvovalo je više država-članica Ujedinjenih nacija.
Nemački politikolog Bodo Veber potvrđuje da je inicijativa za Rezoluciju rezultat dugogodišnjeg lobiranja srebreničkih udruženja, ali i dodaje da sama Rezolucija „nije integrisana u nemačku politiku prema BiH“. On podseća da se radi o „ponovnom pokušaju usvajanja Rezolucije, nakon što su prvo blokirali saveznici Srbije u Savetu bezbednosti UN 2015.
„Motiv i sadržaj rezolucije nemaju veze s histeričnim optužbama i teorijama zavere koje se mogu čuti iz Banjaluke i Beograda“, tvrdi Veber za DW.
On ocenjuje da su Milorad Dodik i Aleksandar Vučić „nervozni“ – Dodik zbog Šmitovog nametanja izmena Izbornog zakona, a Vučić zbog „izborne prevare“ u decembru prošle godine, kako kaže.
„Oni su u stanju visoke političke nervoze, a kod Dodika se primećuje i značajan stepen nesigurnosti. Predsednik RS jednostavno ne zna gde će, a to je recept za moguću, neplaniranu eskalaciju prilika u Bosni i Hercegovini“, procenjuje Veber.
Predsednik Republike Srpske Dodik, u međuvremenu je najavio usvajanje Izveštaja komisije Vlade RS o događajima u Srebrenici 1995. u Skupštini RS, ali i pozvao na proteste u Banjaluci.
Nemački politikolog Veber kaže da nije ubeđen da će Rezolucija promeniti odnos srpske politike u BiH i Srbiji prema genocidu u Srebrenici i ratnoj prošlosti. „To se jedino može očekivati nakon konačnog rešavanja otvorenih pitanja na Zapadnom Balkanu – međusobnim priznavanjem Kosova i Srbije, i zamenom postojećeg Dejtonskog ustavnog poretka novim, koji bi ukinuo monopol dominantnih nacionalnih elita“, kaže sagovornik DW i napominje da to podrazumeva i drugačiji pristup Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država.
Rezolucija u vreme uspona „srpskog sveta“
Dekan sarajevskog Fakulteta političkih nauka Sead Turčalo ocenjuje da se aktuelna rasprava o Rezoluciji o genocidu u Srebrenici vodi u vreme uspona ideologije „srpskog sveta“, što, smatra, pokazuje da je region još uvek zarobljen u „vrtlogu istorijskog revizionizma“.
Turčalo u tekstu za portal „Tačno.net“ pod naslovom „Opasan put ’srpskog sveta’: Negiranje genocida, istorijski revizionizam i secesionizam“, piše da je negiranje genocida deo „šire strategije preoblikovanja budućnosti regiona“. „Cilj je izbrisati istorijsku odgovornost i izmeniti narativ o prošlosti“, piše dekan sarajevskog fakulteta.
Turčalo navodi da u proces oblikovanja budućnosti lideri Srbije i RS ulaze sa filozofijom „srpskog sveta“, a da bi na predstojećem vaskršnjem saboru trebalo da bude utvrđena „sofisticirana verzija velikosrpske ideologije“.
Nemačka inicijativa u donošenju Rezolucije o Srebrenici nije iznenađenje za direktora beogradskog Foruma za međuetničke odnose Dušana Janjića, jer se radi, kaže, o „kontinuitetu nemačke politike, posebno Zelenih i Liberala“.
Janjić za DW ocenjuje da je Rezolucija u funkciji stabilizacije prilika u regionu i da je ona izraz iskrenog odnosa prema žrtvama genocida u Srebrenici.
Upotreba Rezolucije u dnevno-političke svrhe
Kritike koje srpski čelnici ovih dana upućuju Nemačkoj, kao jednoj od zemalja koje su inicirale rezoluciju, Janjić tumači ovako: „Ovi koji danas vladaju Srbijom su i tokom rata u BiH bili suprotstavljeni tadašnjem nemačkom vođstvu, a pripadali su ili su bili bliski onim političkim krugovima koji imaju i ličnu i političku odgovornost prema genocidu u Srebrenici.“
U Srbiji nema one politike i katarze koja je u Nemačkoj dovela do izvinjenja Vilija Branta, kaže Janjić. Naprotiv, kako dodaje, vlasti u Srbiji, ali i u RS, pokušavaju da spreče bilo kakvu mogućnost da se ponovo dovedu u vezu s genocidom u Srebrenici i zato im Rezolucija ne odgovara.
Janjić kaže i da se priča o Rezoluciji zloupotrebljava i u dnevno-političke svrhe. „Tim propagandno-političkim ciljem – opiranjem Rezoluciji i protivljenjem prijemu Kosova u Savet Evrope – Vučić nastoji da pridobije desnicu, jer u tzv. građanskom bloku nikada i nije bio popularan.“
Direktor beogradskog Foruma za međuetničke odnose podseća da je aktuelni predsednik Srbije tokom rata bio pripadnik Šešeljevih radikala, dok je ministar vanjskih poslova Srbije Ivica Dačić u to vreme bio u Miloševićevim socijalistima. Vojislav Šešelj je pred Haškim tribunalom osuđen za zločine protiv čovečnosti, dok je haški optuženik Slobodan Milošević preminuo pre izricanja presude.
„I Vučić i Dačić se sada bore da spreče donošenje Rezolucije o genocidu u Srebrenici i da napišu novu istoriju o svemu, pa i o Srebrenici“, kaže Janjić.
