Roskosmos je ranije izvestio o „hitnoj situaciji“ jer je pokušavao da uđe u orbitu pre planiranog sletanja na Mesec u ponedeljak. Nakon što je Roskosmos izgubio kontakt sa bespilotnom letelicom, a pokušaji da se ona locira propali, agencija je dodala da je preliminarnom analizom utvrđeno da je „prestala da postoji kao rezultat sudara sa površinom Meseca“ i da će međuresorna komisija istražiti uzrok.
Do pada je došlo nakon što je letelica ušla u nekontrolisanu orbitu koja je odstupila od one koju je agencija izračunala, navodi se u saopštenju.
Šef ruske svemirske misije je naveo je ranije da je raketa trebalo da sleti 21. avgusta. Rusija se trka protiv Indije, čija letelica već kruži oko Meseca.
Pokušaj pisanja istorije
Moskva se nadala da će ući u istoriju u trci da bude prva zemlja koja je meko sletela na ledeni južni pol Meseca. Lunarna misija označava prvi pokušaj Rusije da sleti na Mesec od 1976. godine, kada su Sovjetski Savez i Sjedinjene Države bile u dubokoj konkurenciji za prevlast u svemiru tokom Hladnog rata.
Roskosmos je u subotu saopštio da je poslao komandu u 14:10, po moskovskom vremenu, da je podstaklo lender da uđe u orbitu pre sletanja, ali „na kosmičkoj sondi se dogodila vanredna situacija koja joj nije dozvolila da izvrši manevar u skladu sa potrebnim parametrima“.
U pitanju je letelica bez ljudske posade.
Z.S./Washington post
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com