Foto: Aleksandar Anđić
Broj divljih deponija se u poslednjoj deceniji gotovo nije promenio, kao ni stanje reka. Stepen zagađenja životne sredine sa kojim se suočavaju građani Srbije predstavlja i drastično kršenje ljudskih prava
Od 6,6 miliona građana koliko prema poslednjem popisu živi u Srbiji, njih četiri miliona je izloženo zagađenom vazduhu.
Ovaj podatak izneo je programski direktor Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) Mirko Popović na tribini „Ljudska prava i životna sredina“.
Uz sve to, broj divljih deponija se u poslednjoj deceniji gotovo nije promenio, kao ni stanje reka i sveukupno ekološke situacije.
Da je Srbija među najzagađenijim zemljama ili da je neki grad iz Srbije među najzagađenijim gradovima u svetu, više gotovo da nikoga ne iznenađuje. Ali pitanje je da institucije ili država u celosti nešto preduzimaju po tom pitanju.
Zdrava životna sredina nije samo ekološko pitanje. Ustav Republike Srbije garantuje da svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju.
Emisije o ekologiji puštati pred dnevnik
Popović kaže da je situacija u Srbiji do te mere loša da bi pre centralnog dnevnika u 19.30 trebalo da idu specijalizovane emisije o ekologiji, a da vremenska prognoza osim uobičajenih podataka treba da pruži i informacije o trenutnom stanju ekoloških parametara.
Prema njegovom mišljenju, stepen zagađenja životne sredine sa kojim se suočavaju građani Srbije predstavlja i drastično kršenje ljudskih prava.
“Postoji kod nas uvrežen stav da administracija služi tome da pomogne privredi da se nekako snađe u tom teškom procesu evrointegracija i da lakše nosi teret usklađivanja sa standardima i visokim zahtevima zaštite životne sredine EU. Tolerisanja u pogledu zagađivanja i tolerisanja ugrožavanja prava ljudi ne može biti. Jedino što možemo da prihvatimo jeste nulta tolerancija za zagađivače”, rekao je Popović.
Žrtvovani gradovi
Pozivajući se na ocenu specijalnog izvestioca UN za zaštitu prava na životnu sredinu Dejvida Bojda da na planeti postoje žrtvovane zone, to jest izuzetno kontaminirana područja, predstavnik RERI-ja je kao primer naveo situaciju u Valjevu gde su građani više od 10 godina izloženi velikom zagađenju, pri čemu je, ugroženo i pravo na pristup informacijama i na informisanje o životnoj sredini.
“Drastično i poražavajuće iskustvo smo u prethodnih nekoliko meseci doživeli u Valjevu gde smo zaključili da uprava u gradu Valjevu nema kapcitet da pruži ni ostvarenje tog elementarnog prava na pristup informacijama. Dakle oni nisu u stanju da omoguće ni pristup bazičnim informacijama”, rekao je Popović.
Koliko je upravo u ovom gradu stanje alarmantno pokazuje udruženju “IRevolucija”. Prema njihovim podacima da ako bi se samo rešio problem korišćenja loših energenata u fabrici „Krušik“, ukupno areozagašnje bilo bi manje između 20 i 25 odsto.
Ekološki aktivisti na udaru vlasti
Po rečima Milene Vasić iz YUKOM-a, ova organizacija u poslednje tri godine vodi evidenciju o ugrožavanju aktivista. Pored onih koji se bave ljudskim pravima, u tom periodu odjednom je počeo da se pojavljuje i veliki broj ekoloških aktivista koji su na udaru vlasti.
“Organizacije koje se bave problematikom životne sredine su samo u toku 2021. godine bile suočene sa prekomernom upotrebom sile, fizičkim napadima, privođenjima, nečovečnim i ponižavajućim postupanjima, torturom, pritvorima, prekršajnim postupcima, zlonamernim tužbama, i izuzetno negatovnim kampanjama u medijima i na društvenim mrežama”, kaže Vasić.
Kako navodi, ekološki aktivisti konstantno moraju da brane svoje pravo da brane životnu sredinu.
B.G./Glas Amerike
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
